Бранковина

Бранковина;
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Град	Ваљево
Становништво
Становништво (2011)	520
Положај
Координате	44°21′26″N 19°53′05″E / 44.357333°N 19.884666°E
Временска зона	средњоевропска:; UTC+1
Надморска висина	266 m
	Бранковина Бранковина (Srbije)
Остали подаци
Поштански број	14201
Позивни број	014
Регистарска ознака	VA

Координате: 44° 21′ 26" СГШ, 19° 53′ 05" ИГД Бранковина је насељено место града Ваљева у Колубарском округу северно од Ваљева око 12 km. Надморска висина је 267 m. Према попису из 2011. било је 520 становника.

У оквиру места Бранковина постоје и две културно - историјске целине које чине знаменито место Бранковина. Црква Светих Арханђела, која је завршена 1830. године, задужбина је Проте Матеје Ненадовића. Добро је очувана, а при цркви се чува драгоцена црквена ризница у виду својеврсне музејске збирке. Њу чине црквене предмети, богослужбене књиге и историјски документи из 18. и 19. века.

У непосредној близини цркве је група надгробних споменика из 19. века, њих око двадесетак. Овде су сахрањени бројни чланови породице Ненадовић, али и виђеније личности неких других породица из Бранковине.

Ретки примерци народног градитељства, собрашице, којих има 5 сачувани су такође у порти цркве. Потичу из 19. века, грађене су у близини цркава или манастира. Служиле су за окупљање народа у време светковина, сабора, црквених празника. Једноставног су облика, правоугаоне основе, са ниским, каменом озиданим темељом и четвороводним кровом. Некада су биле покривене шиндром, а данас бибер црепом.

У школском дворишту, другом делу културно - историјског комплекса, које раздваја Школски поток, налази се још један споменик народног неимарства, вајат Ненадовића. У њему је 1826. године рођен књижевник Љуба Ненадовић. Прва државна школа сазидана је 1836. године у Бранковини. То је масивна приземна грађевина правоугаоне основе. У складу са народном градитељском традицијом и изгледа као нешто већа сеоска кућа. Њен унутрашњи распоред је прилагођен школској намени. Ова стара школа се назива „Протина“. Данас је у овој згради постављена музејска изложба посвећена развоју школства и просвете у то време. Посебно је занимљив реконструисани ентеријер једне учионице с краја 19. века. Нова школска зграда је подигнута 1894. године. У њој је учила песникиња Десанка Максимовић, а њен отац је био учитељ у тој школи. „Десанкина школа“ је обновљена 1985. године.

У новоуређеном простору налази се стална изложбена поставка о животном и књижевном путу песникиње, сала за програме и библиотека. Иза ове школе налази се помоћна зграда, вероватно подигнута средином 19. века, текође вредан примерак народног неимарства. Служила је као школска писарница.

У Бранковини је позната песникиња Десанка Максимовић провела детињство, а у црквеној порти, нешто даље од саме цркве налази се и њен гроб.

У близини села се налази и Споменик на Бранковинском вису, пирамидалног облика, висине 4,55 метара, као обележје места одакле је 28. фебруара 1804. године народ ваљевског краја, под вођством проте Матеје и Јакова Ненадовића започео борбу против турског завојевача. Споменик је подигнут на 150-огодишњицу подизања устанка.^[1]

Браковина - Културно-историјски комплекс
Браковина - Културно-историјски комплекс
Браковина - Културно-историјски комплекс
Браковина - Културно-историјски комплекс
Браковина - Културно-историјски комплекс
Браковина - Културно-историјски комплекс
Браковина - Културно-историјски комплекс
Браковина - Културно-историјски комплекс
Браковина - Културно-историјски комплекс
Браковина - Културно-историјски комплекс

Демографија uredi

У насељу Бранковина живи 448 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,5 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 160 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	862	^[2]
1953.	919
1961.	982
1971.	866
1981.	781
1991.	529	528
2002.	588	573

Етнички састав према попису из 2002.^[3]
Срби	550	95,98%
Црногорци	8	1,39%
Роми	6	1,04%
Украјинци	1	0,17%
непознато	8	1,39%

Становништво према полу и старости ^[4]


	м	ж
?	9	7
80+	5	5
75-79	7	19
70-74	18	23
65-69	15	19
60-64	12	20
55-59	23	12
50-54	12	5
45-49	22	20
40-44	28	22
35-39	22	12
30-34	11	24
25-29	14	7
20-24	23	15
15-19	23	19
10-14	25	22
5-9	10	16
0-4	11	16
просек	39.5	41.6

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	161	179	215	210	204	146	160

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	32	32	20	22	21	20	8	1	2	2	3.58

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	244	72	146	12	11	3
Женски	229	28	149	39	10	3

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	159	112	-	-	16	-	9	7	-	3
Женски	88	63	-	-	3	-	-	9	1	1
Оба	247	175	-	-	19	-	9	16	1	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	-	2	5	1	2	-	-	2
Женски	-	2	1	4	4	-	-	-	-
Оба	-	2	3	9	5	2	-	-	2

Референце uredi

↑ „Споменик на Бранковинском вису”. vaza.co.rs. Завод за заштиту споменика културе Ваљево. Pristupljeno 2. 11. 2013.
↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi

Портал Србија

[1] „Споменик на Бранковинском вису”. vaza.co.rs. Завод за заштиту споменика културе Ваљево. Pristupljeno 2. 11. 2013.

[2] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[3] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[4] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]

[4]