Banatsko Veliko Selo
Za ostale upotrebe, v. Велико Село (razvrstavanje).
Банатско Велико Село (мађ. Szenthubert, Károlyliget и Szentborbála, нем. Sankt Hubert, Charleville и Seultour) је насеље у Србији у општини Кикинда у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2512 становника.
| Банатско Велико Село | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Кикинда |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  2512
|
| Густина становништва | 71 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°49′23″N 20°35′34″E / 45.823°N 20.592833°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 70 m |
| Површина | 42,7 km² |
  Банатско Велико Село Банатско Велико Село (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23312 |
| Позивни број | 0230 |
| Регистарска ознака | KI |
Координате: 45° 49′ 23" СГШ, 20° 35′ 34" ИГД
Историја uredi
После одласка Турака ови крајеви су опустошени и насеобина у данашњем смислу није било. Према наредби царице Марије Терезије од 25. новембра 1763. године право насељавања у овим крајевима имају само католици. Године 1770/71. досељавају се Французи из француске покрајине Лорене и Немци из југозападне Немачке. Основали су три села који се у наведеном извору појављују као: Сеул Тур, Шарлвил и Сент Хуберт). Током 18. века ове насеобине су промениле неколико власника. Французи су се временом асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а у ова места су досељене породице из Босне. Од три немачка села формирано је једно село под називом Велико Село, да би се 1948. године преименовало у Банатско Велико Село да би се назив у већој мери индивидуализовао. Називи немачких села задржани су као називи данашњих рејона. Према попису из 1991. године у Банатском Великом Селу је живело 3.134 становника од чега су већина Срби.
Демографија uredi
У насељу Банатско Велико Село живи 2550 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (41,0 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 1112 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.922 | 96,30% | ||
| Мађари | 26 | 0,85% | ||
| Роми | 14 | 0,46% | ||
| Хрвати | 10 | 0,32% | ||
| Македонци | 10 | 0,32% | ||
| Црногорци | 8 | 0,26% | ||
| Југословени | 7 | 0,23% | ||
| Муслимани | 3 | 0,09% | ||
| Украјинци | 2 | 0,06% | ||
| Словаци | 1 | 0,03% | ||
| Албанци | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 4 | 0,13% | ||
| м | ж | |||
| ? | 14 | 16 | ||
| 80+ | 29 | 45 | ||
| 75-79 | 45 | 103 | ||
| 70-74 | 83 | 110 | ||
| 65-69 | 92 | 110 | ||
| 60-64 | 86 | 93 | ||
| 55-59 | 66 | 55 | ||
| 50-54 | 163 | 121 | ||
| 45-49 | 145 | 140 | ||
| 40-44 | 110 | 121 | ||
| 35-39 | 86 | 81 | ||
| 30-34 | 66 | 70 | ||
| 25-29 | 104 | 96 | ||
| 20-24 | 104 | 101 | ||
| 15-19 | 112 | 91 | ||
| 10-14 | 84 | 62 | ||
| 5-9 | 79 | 56 | ||
| 0-4 | 53 | 42 | ||
| просек | 41.0 | 45.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1305 | 436 | 757 | 81 | 30 | 1 |
| Женски | 1353 | 277 | 760 | 268 | 47 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 581 | 164 | - | 30 | 178 | 3 | 43 | 33 | 8 | 44 |
| Женски | 364 | 70 | - | 2 | 106 | 1 | 7 | 61 | 8 | 8 |
| Оба | 945 | 234 | - | 32 | 284 | 4 | 50 | 94 | 16 | 52 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 9 | - | 33 | 13 | 6 | 12 | - | - | 5 | |
| Женски | 8 | 3 | 11 | 29 | 42 | 7 | - | - | 1 | |
| Оба | 17 | 3 | 44 | 42 | 48 | 19 | - | - | 6 |
Галерија uredi
-
Место старе католичке цркве (1791 - 1945) -
Меморијална плоча погинулог дечака од удара електричне струје -
Место нове православне цркве
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везе uredi
- Презентација Банатског Великог Села
- Хроника градње храма Светог Василија Острошког у Банатском Великом Селу Arhivirano 2007-07-09 na Wayback Machine-u
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)