Banatski Despotovac
Банатски Деспотовац (мађ. Ernőháza, нем. Ernsthausen) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Налази се 22 km од Зрењанина, док је од Сечња удаљен око 13 km. Тамиш протиче 2 km од Банатског Деспотовца. Надморска висина места је 83 m.
Банатски Деспотовац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Средњобанатски |
Град | Зрењанин |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1291 |
Густина становништва | 32 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°21′33″N 20°39′31″E / 45.359166°N 20.6585°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 53 m |
Површина | 50,2 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 23242 |
Позивни број | 023 |
Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 21′ 33" СГШ, 20° 39′ 31" ИГД
Према попису из 2011. било је 1291 становника.
Историја uredi
Насеље је 1822. године формирао велепоседник јерменског порекла Киш Ерне. Породица Киш је тад поседовала највећу површину земљишта у Торонталској жупанији. Становници су досељивани из делова Аустрије и Немачке. Били су углавном римокатоличке вероисповести, али је било и евангелиста. Потом долазе румунске, хрватске и ромске породице. Село је испрва носило назив Ернехаза, Ернестхаза, Ернестовац, Банатски Деспотовац и Ернстхаузен, да би после 1945. године добило име Банатски Деспотовац.
Садашњи назив село је добило након проглашења Краљевине Југославије. Становништво села је крајем 1944. избегло пред надирањем Црвене армије и одлазило у Немачку, па је остао мали број мештана, које су чинили углавном старије особе и деца. Известан број њих је одведен у логоре, док је неколико породица остало да живи одређено време са српским колонистима из западне Босне, Лике и Црне Горе. Последња колонизација у село је била 1945. године, такође из Босне. Досељеницима су додељене куће и окућнице, затечене у кућама првобитних становника.
2005. године део атара села је био поплављен заједно за делом Баната у околини Сечња.
Демографија uredi
У насељу Банатски Деспотовац живи 1379 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (43,7 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 604 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.591 | 98,20% | ||
Румуни | 7 | 0,43% | ||
Хрвати | 3 | 0,18% | ||
Југословени | 3 | 0,18% | ||
Мађари | 2 | 0,12% | ||
Македонци | 2 | 0,12% | ||
непознато | 3 | 0,18% |
м | ж | |||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 26 | 26 | ||
75-79 | 25 | 46 | ||
70-74 | 58 | 83 | ||
65-69 | 66 | 73 | ||
60-64 | 51 | 65 | ||
55-59 | 40 | 36 | ||
50-54 | 68 | 62 | ||
45-49 | 79 | 56 | ||
40-44 | 58 | 56 | ||
35-39 | 45 | 43 | ||
30-34 | 40 | 37 | ||
25-29 | 60 | 41 | ||
20-24 | 50 | 49 | ||
15-19 | 46 | 41 | ||
10-14 | 38 | 49 | ||
5-9 | 38 | 36 | ||
0-4 | 22 | 11 | ||
просек | 43.7 | 46.7 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 712 | 216 | 434 | 45 | 16 | 1 |
Женски | 714 | 121 | 432 | 151 | 10 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 362 | 120 | 9 | 1 | 86 | 3 | 32 | 47 | 10 | 18 |
Женски | 205 | 58 | - | - | 49 | 2 | 6 | 40 | 11 | 6 |
Оба | 567 | 178 | 9 | 1 | 135 | 5 | 38 | 87 | 21 | 24 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 3 | 17 | 6 | 4 | 4 | - | - | - | |
Женски | - | 1 | 3 | 16 | 8 | 4 | 1 | - | - | |
Оба | 2 | 4 | 20 | 22 | 12 | 8 | 1 | - | - |
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9