Žrtveni jarac
Žrtveni jarac je nevina žrtva na koju je usmerena nagomilana, potisnuta i pomerena agresivnost okoline i koja ispašta za tuđe grehe. Ovaj fenomen je opisao i dao mu naziv antropolog Dž. Dž. Frejzer. Naziv potiče od poznate biblijske priče, ο jarcu kojeg su stari Jevreji svake godine ritualno žrtvovali tako što su ga izgonili u pustinju natovarenog njihovim gresima, kako bi Bog iskalio svoju ljutnju na toj životinji, kažnjavajući nedužnog jarca, a ne njih.
U trećoj Mojsijevoj, 16, 8-22, daje se zapovest o žtrvovanju jarca: dva jarca se žrtvuje, jedan za milost Božiju, drugi za demona Azazela. Na drugog jarca se simbolično prebacuju sopstveni gresi da bi se zatim izgonio u pustinju, gde bi se demon bacio na njega:
- I neka Aron baci žreb za ta dva jarca, jedan žreb Gospodu a drugi žreb Azazelu. I neka Aron prinese na žrtvu jarca na kog padne žreb Gospodnji, neka ga prinese na žrtvu za greh. A jarca na kog padne žreb Azazelov neka metne živa pred Gospoda, da učini očišćenje na njemu, pa neka ga pusti u pustinju Azazelu. ......... I metnuvši Aron obe ruke svoje na glavu jarcu živom, neka ispovedi nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prestupe njihove u svim gresima njihovim, i metnuvši ih na glavu jarcu neka ga da čoveku spremnom da ga istera u pustinju. I jarac će odneti na sebi sva bezakonja njihova u pustinju; i pustiće onog jarca u pustinju. (3 Moj. 16, 8-22)
Žrtveni jarac se traži i nalazi posebno u onim kriznim društvenim situacijama kada, usled frustracije, nagomilana agresivnost stanovništva nema gde da se isprazni, jer se ne sme usmeriti na moćne predstavnike vlasti. Tada se kao objekt potisnute agresivnosti u ulozi žrtvenog jarca nalaze obično manjinske i marginalne grupe (Crnci, Romi, Jevreji, homoseksualci i sl.) koje su nezaštićene i zato predstavljau lak i nemoćan plen.
Traženju žrtvenog jarca naročito su sklone nesigurne, sadističke i autoritarne ličnosti. Pražnjenje nagomilane agresivnosti na marginalnim grupama koje imaju ulogu žrtvenog jarca dovodi do homogenizacije osnovne, većinske grupe i do zadovoljenja sadističkih sklonosti pojedinca.
