Wikipedija

Šandor Hartig

Šandor Hartig (mađ. Hartig Sándor, Veliki Bečkerek, 13. decembar 1925. – Zrenjanin, 29. oktobar 2002)[1] pisac, reditelj, scenograf kostimograf, kreator lutaka i lutkar, animator, pedagog, rukovodilac, skulptor. Zaslužan je, između ostalog, što je Zrenjanin, jednu deceniju posle Drugog svetskog rata dobio dostojno mesto na lutkarskoj pozorišnoj karti brozovske Jugoslavije. On je bio idejni tvorac, utemeljivač i prvi pionir zrenjaninskog lutkarstva. Osim što je ustanovio Lutkarsko pozorište u Zrenjaninu, napisao je čitav niz sjajnih predstava, režirao, izrađivao lutke i scenografiju, glumio u njima, a učinio je i nešto najdragocenije: stvorio je generaciju umetnika lutkara od kojih neki i danas rade.[2] Temelji celokupnog životnog opusa Šandora Hartiga u lutkarskom pozorištu, počivaju na: organizovanju institucionalnog rada, izgradnji glumačkog ansambla, scenskom stvaranju i prosuđivanju lutkarske umetnosti. [3]

Šandor Hartig


Puno ime Šandor Hartig (mađ. Hartig Sándor)
Mesto rođenja Veliki Bečkerek (Kraljevina SHS)
Datum smrti 29. 10. 2002. (76 godina)
Mesto smrti Zrenjanin (SR Jugoslavija)
Zanimanje pisac, reditelj, scenograf kostimograf, kreator lutaka i lutkar, animator, pedagog, rukovodilac, skulptor
Supružnik Gizela Hartig (mađ. Hartig Gizella)

Biografija uredi

Šandor Hartig je rođen kao osmo od jedanaestoro dece Alberta i Ane Hartig. Otac mu je bio učitelj, još bolji otac i izuzetan muzičar orguljaš. Majka Ana, domaćica, bila je Šandoru potpora i ikona u svakom kasnijem stvaranju.[4] Sa 16. godina 1941. g. odlazi u Novi Sad radi polaska u Učiteljsku školu, koju nakon rata, 1945. godine, završava u Senti. Naredne godine, 1946, počinje da radi kao učitelj u Đali, da bi tokom naredne decenije, do 1956, radio kao direktor i učitelj u tri zrenjaninske škole. Radeći u prosveti, pronašao je svoju životnu ljubav – svet bajki, otkrio je kako deca stvaraju svoj svet mašte i fantazije.[4] Od 1956. do 1974. godine posvećuje se svim segmentima rada u Zrenjaninskom pozorištu lutaka, od direktora do lutkara, scenografa, izvođača. U Novosadskom pozorištu (Újvidéki Színház) radi od 1974. do 1978. godine kao operativni direktor. Nakon odlaska u penziju, vraća se u Zrenjanin.

Pozorište uredi

Na ličnu inicijativu Šandora Hartiga, Narodni odbor Zrenjanina je 3. februara 1956. godine doneo odluku o osnivanju Marionetskog pozorišta, a Šandor Hartig je postavljen na mesto upravnika. Po njegovim rečima, tada je počela borba za opstanak i kvalitet rada.[4] Od učitelja je postao reditelj, kreator lutaka, scenograf i glumac-lutkar. Tokom rada u pozorištu je kreirao preko hiljadu lutaka, a saradnik u izradi kostima je uvek bila njegova supruga Gizela Hartig. Režirao je preko 80 lutkarskih pozorišnih predstava na srpskom, mađarskom, rumunskom i slovačkom jeziku. Igrao je u više od 2 000 lutkarskih i televizijskih predstava. Na njegov predlog, Novosadska televizija prvi put u program za decu uključuje lutkarske predstave. Naziv prve televizijske serije ovog tipa je bio Dugouško i Lažljivko (Füli és Csali). Druga se zvala: Porodica miševa. Sa Novosadskom televizijom je kao spoljni saradnik, zajedno sa lutkarima iz Zrenjanina, sarađivao deset godina.[4]

Obgrljene profesije uredi

 
Dugouško u TV emisiji "Dugouško i Lažljivko" (Füli és Csali), rad Šandora Hartiga, 1976. Fotografija je deo legata Šandora Hartiga Pozorišnom muzeju Vojvodine.

Paralelno sa navedenim poslovima, Šandor Hartig je radio i mnoge druge. Takođe, u njegovoj organizaciji ili sa pozicije na kojoj se nalazio, ponikli su, razvili se i ostvarili razni drugi projekti:

  • Bio je direktor Amaterskog pozorišta "Madač" u Zrenjaninu i tu je funkciju obavljao deset godina volonterski, bez nadoknade;
  • 1959. Pozorište lutaka u Zrenjaninu organizuje lutkarsku manifestaciju koja je sledeće godine prerasla u Majske igre u Bečeju;
  • 1962. u organizaciji Zrenjaninskog pozorišta lutaka, održan je Prvi susret pozorišta lutaka u Srbiji;
  • Bio je idejni tvorac i reditelj uspešnih dečijih karnevala, sa više hiljada lutaka koje su sama deca izradila;
  • Osposobio je mladu trupu glumaca-lutkara koji su posvetili život tom pozivu i postali velikani u svom poslu;
  • U Šapcu je, još kao mladi lutkar, 1965. godine, držao prvi Republički seminar za Prosvetne radnike Srbije, nakon kojeg su počele da rade školske lutkarske sekcije širom Srbije;
  • U Pedagoškom zavodu u Zrenjaninu je takođe držao seminar za učitelje Banata sa temom: Kako pretvoriti čas crtanja u likovno obrazovanje;
  • Bavio se vajarstvom i za sobom je ostavio nemali opus. Dva puta je izlagao svoje radove. U Subotici je 1999. godine imao samostalnu izložbu lutaka, skulptura i scenografije, a u Narodnom muzeju u Zrenjaninu, 2000. godine je priređena izložba njegovih lutaka i skulptura.
     
    Ovako se vode lutke – Šandor i Gizela Hartig Fotografija je deo legata Šandora Hartiga Pozorišnom muzeju Vojvodine.
  • U Kikindi, gde je radio 6 godina, osnovao je amatersku lutkarsku družinu koja je višestruko nagrađivana na Majskim igrama u Bečeju.
  • Vodio je lutkarsku sekciju pri Dečjem odeljenju Gradske biblioteke u Zrenjaninu.
  • Obučavao je zrenjaninske vaspitačice kako da kreiraju lutke, kako da režiraju predstave sa lutkama u zabavištu. Zabavište "Zmaj Jova" dva puta je nagrađivano za najbolju predstavu na LUTKEF-u, 1998 u Subotici i 2000. u Beogradu;
  • Sa Pozorištem lutaka učestvovao je nekoliko puta na Međunarodnom festivalu lutkara u Bekeščabi (Mađarska);
  • Usavršavao se u pozorištima sa dugom lutkarskom tradicijom: u Beogradu, Ljubljani, Zagrebu i Budimpešti;
  • Van pozorišta, radio je i kao odbornik u Skupštini Opštine Zrenjanin, bio je član Pokrajinskog fonda za kulturu, Predsednik Izvršnog odbora Opštinske zajednice kulture u Zrenjaninu, predsednik Skupštine Samoupravne interesne zajednice kulture u Novom Sadu itd.[4]

Nagrade uredi

Šandor Hartig je višestruko nagrađivan za svoj rad, doprinose i zalaganja.

 

Neke od najvažnijih nagrada su:

  • Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom;
  • Plaketa i povelja Saveta za staranje i brigu o deci Srbije „Za radza decu i sa decom”;
  • Oktobarska nagrada Grada Zrenjanina;
  • „Zlatna ruža” Književne zajednice u Zrenjaninu za višedecenijsku posvećenost vrhumskom lutkarstvu;
  • Nagrada za životno delo „Mali princ” u oblasti umetničkog stvaralaštva za decu koju dodeljuje Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici;
  • Posthumno, Šandoru Hartigu je dodeljena i Povelja za poseban doprinos razvoja lutkarstva na 35. susretu profesionalnih pozorišta lutaka, održanom u Zrenjaninu 2002. godine, sa napomenom da je taj festival i osnovan po njegovoj ideji.

Svedočenja savremenika i saradnika uredi

 
Šandor Hartig nastupa na proslavi: 65 godina Pozorišta mladih u Novom Sadu. Fotografija je deo legata i muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine.

„...U susretu sa Šanjikom, svako je dete pravilo iskorak napred – prema njemu; nisam ni jedno video da ustukne, ili zastane. Taj magnetizam pripisujem njegovoj peadgogiji, koja nije bila knjiška, nego možda onaj božji dar koji se dobija u mnogočlanim porodicama...” – Vojislav Zorić

„... bio je svestrani stvaralac sa bogatom maštom, uveren da lutkarsko pozorište služi za obogaćivanje dečjeg sveta. Njagova blagost, taktičnost, sistematičnost, celo njegovo biće održavalo je spokoj i mirnoću, a istovremenu neku zamišljenost i pogled u daljinu. Bio je dobar čovek...” – Živomir Joković

„...Bio je i ostao vodeći majstor u izradi marionetskih lutaka. On ih je vajao, sastavljao, montirao i u njegovim veštim animatorskim rukama je prohodala svaka marioneta u pozorištu.

Sećam se njegove lutke, psa Cezara. Kretao se kao da je živ. Fascinirao me je svaki pokret, svaki trzaj tog četvoronožnog psića. Gledala sam u vešte prste čika Šanjija, kako prepliće, podiže, spušta konce. Nekada mi se učinilo da taj čovek ima stotinu ruku...” – Irena Tot

„...Njagovo lutkarstvo je bilo prepuno veselosti i životne razdraganosti. Ovaj učitelj, pedagog po obrazovanju i društveni radnik u oblasti kulture za decu, isticao je da se životu na lutkarskoj sceni najviše naučio upravo od dece... ” – Slobodan Marković

„...Pamte se njegove virtuozne lutke, bilo da su javajke, ginjoli, marionete. Hartigove lutke su uvek žive. One su kreirane da bi igrale čarobni i neponovljivi svet pozorišta lutaka. Njagovi likovi su likovi iz bajki, ali i likovi iz sveta detinjstva. Ono što mogu Hartigove lutke – to živi glumci ne mogu...” – Radoslav Lazić[5]

Reference uredi

  1. ↑ Enciklopedija Novog Sada, Knj. 30, Fog–Šuš / glavni urednik Dušan Popov, Novi Sad : Novosadski klub : Gradska biblioteka Novi Sad 2009. str. 96
  2. ↑ Ćuk, Dragan. Odgovor na neizbežna pitanja, Pozorišna lutkarnica Šandora Hartiga, priredio Luka Hajduković, Novi Sad, Pozorišni muzej Vojvodine, 2009. str. 116
  3. ↑ Hajduković, Luka. Misija svestranog lutkara, Pozorišna lutkarnica Šandora Hartiga, priredio Luka Hajduković, Novi Sad, Pozorišni muzej Vojvodine, 2009. str. 7
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Hartig, Šandor. Autobiografija ili nešto slično, Pozorišna lutkarnica Šandora Hartiga, priredio Luka Hajduković, Novi Sad, Pozorišni muzej Vojvodine, 2009. str. 21–22
  5. ↑ Drugi o Hartigu. Pozorišna lutkarnica Šandora Hartiga, priredio Luka Hajduković, Novi Sad, Pozorišni muzej Vojvodine, 2009. str. 102–135

Spoljašnje veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Šandor_Hartig&oldid=41299524