Ksenofont – razlika između verzija

 

== Život ==

Ksenofont je poticao iz jedne od onih atinskih aristokratskih porodica koje su ne samo tokom [[Peloponeski rat|Peloponeskog rata]] već i kasnije pokazivale veću sklonost prema aristokratskom [[sparta]]nskom državnom uređenju nego prema demokratskom uređenju svoje domovine ― Atine. Rodio se negde između 430. i 427. god. st. e. u atičkoj demi Erhiji. Vrlo rano postao je prijatelj sa znamenitim atinskim filozofom [[Sokrat]]om, te ga je uspomena na njega pratila kroz čitav život.

 

 

== Dela ==

Ksenofont je mnogostran i plodan pisac. Njegova dela pripadaju područjima [[istoriografija|istoriografije]], [[filozofija|filozofije]], [[politika|politike]] i [[didaktika|didaktike]]. U svim svojim delima Ksenofont se pre svega pokazuje kao vojnički pisac. To je, uz njegov smisao za poljoprivredu i uzgoj domaćih životinja (konja i pasa), najviše odgovaralo njegovom talentu. Pisao je [[Grčki dijalekti|atičkim dijalektom]] te jednostavnim, jasnim i lakim stiom. Njegova je jasnoća postala uzor kasnijim piscima. Stari su ga nazivali »atičkom pčelom« i »atičkom [[Muze|muzom]]« i govorili su da su njegovim jezikom govorile same Muze. Ipak atička čistoća njegovog jezika nije potpuna, jer i kod njega tu i tamo nalazimo jonskih i pesničkih reči.

 

=== Istorijski spisi ===

''Anabaza'' (Κύρου άνάβασις) je delo podeljeno u aleksandrijsko doba u sedam knjiga. ''Anabaza'' je dobila ime po uspinjanju (grč. άνάβασις), tj. po putu Kirove vojske iz maloazijskog primorja u unutrašnjost Azije do sela Kunakse, gde se odigrala i odlučna bitka. Taj put obuhvata samo prva knjiga, a u ostalim se knjigama opisuje povratak grčke vojske, pa bi se čitavo delo moralo zvati κατάβασις (silaženje, tj. povratak iz unutrašnjosti prema morskoj obali), ali je ostalo ime prema sadržaju u prvoj knjizi. Povratak deset hiljada grčkih najamnika nakon bitke kod Kunakse prikazao je i strateg Sofenet iz Stimfala u Arkadiji, ali se čini da on nije dovoljno istakao Ksenofontove zasluge za taj uspešan poduhvat. Stoga je i Ksenofont napisao ''Anabazu'', da bi ispravio nanesenu mu nepravdu. Da bi delo bilo verodostojnije, izdao ga je pod imenom »Temistogen (sin pravde) [[Sirakuza|Sirakužanin]]«, čime je postao prvi pisac u istoriji književnosti za koga se zna da je upotrebio pseudonim. O sebi u delu govori u trećem licu, upravo kao i [[Julije Cezar]] u svojim ''Zapisima''. ''Anabaza'' nije pravo istorijsko delo, već memoarski spis, kome književnu vrednost daje jasno i tečno izlaganje, prošarano umetnuzim govorima, te pokušaji sažetog individualnog portretisanja likova. Među književno najuspelijim odlomcima je poznati opis (IV, 7, 20-26) reakcije Grka kada su popevši se uz brdo Tehes ugledali more i stali da uzvikuju ''thalatta! thalatta!'' (»more! more«) uz plakanje od sreće i međusobno grljenje. S istorijske je tačke ovo delo vrlo vredno zbog obilja [[geografija|geografskih]] i [[etnografija|etnografskih]] podataka, a isto tako i važan izvor za poznavanje ratne veštine toga doba.

 

 

=== Filozofski spisi ===

Ksenofont se ne može smatrati pravim filozofom, jer, kako se čini, filozofiju nije istinski sasvim ni razumeo. Bio je, međutim, duboko inspirisan Sokratovom ličnošću, što ga je i podstaklo da napiše delo ''Uspomene na Sokrata'' (Άπομνημονεύματα ili ''Memorabilia Socrătis'', u 4 knjige), koje opisuje Sokratov karakter i neke njegove stavove, uglavnom putem zamišljenih dijaloga između Sokrata i drugih ličnosti, među kojima i Ksenofonta. U prvom delu pobija se optužba izneta protiv Sokrata, na osnovu koje je i bio osuđen na smrt, dakle da nije verovao u državne bogove već je uvodio nove i da je kvario omladinu. Zatim se opisuje ličnost samoga Sokrata, njegova pomoć prijateljima, pobožnost i druge vrline, te njegovi stavovi o obrazovanju i različitim filozofskim pitanjima, sve to delimično na osnovu samog Ksenofontovog sećanja a delom na osnovu drugih izvora. Stavovi koji se ovde propisuju Sokratu (npr. o dobrom i lepom) ne poklapaju se uvek s onima koje mu u svojim dijalozima pripisuje Platon.

 

 

=== Politički spisi ===

''Sredstva ili o prihodima'' (Πόροι ή περί προσόδων) je spis u kome se Atinjanima daju praktični saveti za unapređenje privrede i poboljšanje državnih prihoda u krizi koja je nastupila 355. st. e., nakon Savezničkog rata između Atine i nekih članova [[Atinski pomorski savez|drugog atinskog pomorskog saveza]].

 

 

=== Didaktički spisi ===

Spis ''Uputstvo hiparhu'' (Ίππαρχικός) govori o dužnostima zapovednika konjice u miru u ratu. U spisu ''O jahanju'' (Περί ιππικής) daju se uputstva kako treba postupati s konjima, kako ih treba kupovati, negovati i trenirati, a na kraju se opisuje naoružanje konjanika. U spisu ''O lovu'' (Κυνηγετικός) opisuje Ksenofont lovačke sprave, govori o lovu na različite životinje i daje uputstva za obuku lovačkih pasa.

 

* [http://www.iep.utm.edu/x/xenophon.htm Internet Encyclopedia of Philosophy: Xenophon] (Engleski)

* [http://www.liv.ac.uk/~gjoliver/xenophon.html Graham Oliver's Xenophon Homepage] (Engleski)

* [http://www.isidore-of-seville.com/small/10.html Xenophon's Education of Cyrus (Cyropaedia) Web directory] (Engleski)

* [http://www.ironyage.com/alderman/xenophon/ Xenophon's Socratic Works] (Engleski)

 

[[Kategorija:Starogrčki historičari]]