Razlike između izmjena na stranici "Konstantin III (uzurpator)"

m
razne ispravke
m (razne ispravke)
 
==Uzurpacija==
 
Pre nego što je izabran za cara budući Konstantin III je bio običan vojnik u rimskoj [[Britanija (provincija)|Britaniji]]. Pošto je [[Magister militum|vrhovni zapovednik]] zapadnorimskih vojski [[Stilihon]] u toku [[406]]. povukao brojne vojnike sa [[Rajna|Rajne]] i iz Britanije kako bi branio Italiju od najezde [[Goti|gotskog]] kralja [[Radagajst]]a, u rimskoj Britaniji je došlo do pobune. Već [[406]]. za protivcara je izabran izvesni [[Marko (uzurpator)|Marko]], a zatim i [[Gracijan (uzurpator)|Gracijan]] i najposle, pre svega zbog svog imena po istoričaru Oroziju, i Konstantin. Odmah pošto je izvikan, Konstantin je 407. prešao [[La Manš]] sa glavninom britanskih vojski tako da se ta godina smatra tradicionalnom godinom konačnog rimskog povlačenja sa [[Britanska ostrva|Britanskih ostrva]].
 
==Honorijevo priznanje==
 
U [[Galija|Galiji]], Konstantin III je zatekao tešku situaciju pošto su [[31. decembar|31. decembra]] [[406]]. plemena [[Vandali|Vandala]], [[Svevi|Sveva]] i [[Alani|Alana]] prešla zaleđenu Rajnu i krenula da pustoše i pljačkaju po Galiji sve do [[Pirineji|Pirineja]]. Njihov trag su sledili [[Burgundi]] i [[Alamani]]. U takvim prilikama Konstantin je sve svoje snage skoncentrisao na pridobijanje rimskih poluga vlastu u Galiji i zauzimanje rajnskih prelaza. Sa druge strane, car [[Honorije]] i Stilihon su u Konstantinu videli veću opasnost po zapadnorimski dvor i poslali su protiv njega carsku vojski pod komandom Gota [[Sar (vojskovođa)|Sara]]. Pošto je Konstantin odbio Sara i stavio pod svoju vlast teritorije severno od [[Alpi|Alpa]], Stilihonov položaj, opterećen i optužbama o saradnji sa [[Alarik I|Alarihom]] i njegovim [[Vizigoti]]ma, je bio teško uzdrman tako da je optužen za veleizdaju i pogubljen [[22. avgust]]a [[408]]. godine. U toku leta [[408]]. Konstantin III je utvrdio svoju rezidenciju u galskom gradu Arelatu ([[Arl]]u) i svog sina [[Konstans (uzurpator)|Konstansa]] je proglasio za [[cezar (titula)|cezara]] i sa vojskovođom [[Gerontije]]m ga je poslao da zauzme i [[Hispanija|Hispaniju]]. U Hispaniji su Konstantinovi ljudi, po rečima [[Olimpijodor iz Tebe|Olimpijodora iz Tebe]], zarobili nekoliko Honorijevih rođaka i nedugo zatim ih pobili u Galiji. Sam Honorije je u to vreme bio teško pritisnut od strane Vizigota i u [[Ravena|Raveni]] je spremno prihvatio emisare koji su zatražili priznanje Konstantinove titule [[Avgust (titula)|avgusta]]. Kao legitimni predstavnik [[Teodosijeva dinastija|Teodosijeve dinastije]] i u svakom pogledu stariji avgust po rangu, Honorije je priznao Konstantina za savladara i u znak priznanja mu poslao purpurni carski plašt. Ipak, [[Vizantija|istočnorimski]] dvor u [[Konstantinopolj]]u nikada nije priznao Konstantina za člana carskog kolegijuma. Događaji koji su usledili su pokazali da je Honorijevo priznanje bilo i vrhunac Konstantinovog carevanja.
 
==Pad==
 
Prvi udarac došao je od strane vojskovođe Gerontija koji se odmetnuo i proglasio svog sina [[Maksim (uzurpator)|Maksima]] za cara. Kako bi dobio spremnu i efikasnu vojsku Gerontije je septembra ili oktobra [[409]]. otvorio pirinejske prevoje Vandalima, Alanima i Svevima koji su se potom prebacili na [[Pirinejsko poluostrvo]]. Konstans, koji je u ime svog oca upravljao Hispanijom, poražen je od strane Gerontija i morao je da se povuče u [[Vjen]] u Galiji. Pošto je Honorije svoje priznanje uslovio dobijanjem pomoći protiv Vizigota, Konstantin je početkom [[410]]. prešao Alpe ali se nije otvoreno sukobio sa Alarihom najverovatnije zbog odsustva Honorijeve konkretne pomoći. Po povratku u Galiju Konstantin, koji je sada praktično bio u otvorenom sukobu i sa Honorijem, je proglasio za avgusta svog sina Konstansa, dok je drugom sinu [[Julijan (sin Konstantina III)|Julijanu]] dao najviši [[Rimski senat|senatorski]] rang nobilisima.
 
O karakteru Konstantina nekoliko beležaka su ostavili pozniji galski autori koji su možda poznavali lokalnu tradiciju. Tako je po [[Sidonije Apolinar|Sidoniju Apolinaru]] njegov najveći greh bila kolebljivost, a po [[Grgur Turski|Grguru Turskom]] proždrljivost. Savremenik događaja Olimpijodor smatrao je pak da su posle uklaljanja Konstantina Vandali, Alani i Svevi stekli prva trajnija uporišta u gradovima Galije i Hispanije.
 
==Reference Izvori ==
 
* ''The Cambridge Ancient History, vol. XIII, The Late Empire, A.D. 337 - 425'', Eds. A. Cameron, P. Garnsey, Cambridge 1998, str. 122 - 130.
 
* ''The Prosopography of the Later Roman Empire II: A.D. 395-527'', Ed. J.R. Martindale, Cambridge 1980, str. 316-7.
 
177.192

izmjene