Otvori glavni meni

Izmjene

Obrisana 4 bajta ,  prije 4 godine
m/м
nema sažetka uređivanja
Šešelj postaje zatim potpredsednik [[Vlada Republike Srbije|Vlade Republike Srbije]] u kabinetu [[Mirko Marjanović|Mirka Marjanovića]], [[24. mart]]a [[1998]]. Pozicija Srbije na početku mandata ove Vlade bila je teška, a na njenom isteku i neuporedivo gora. Odnosi sa Vladom u [[Crna Gora|Crnoj Gori]] su krajnje zaoštreni što je u krajnjem rezultovalo ukidanjem SRJ [[2003]], a oružana pobuna na Kosovu i Metohiji eskalirala je u oštar rat koji se, nakon [[Referendum o učešću stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji 1998.|referenduma]] na kojem je odbijeno učešće međunarodnih pregovarača, snažnih spoljnih pritisaka, i kraha pregovora u Rambujeu, završio [[NATO bombardovanje SRJ|agresijom NATO pakta]] u proleće 1999.
 
Agresija je zaustavljena potpisivanjem [[Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu|Kumanovskog sporazuma]] koji je uspostavio protektorat [[Organizacija ujedinjenih nacija|Ujedinjenih nacija]] i ''-{[[de facto]]}-'' suspendovao svaki suverenitet Srbije u toj pokrajini; Šešelj i ostali članovi Vlade iz redova Srpske radikalne stranke su se usprotivili potpisivanju ovog sporazuma i podneli ostavke na članstvo u Vladi ali su potom nastavili da obavljaju svoje dužnosti, obrazlažući to nacionalnim interesima. Na unutrašnje-političkom planu ova Vlada u kojoj je Šešelj igrao važnu ulogu ostala je zapamćena pre svega po donošenju kontroverznih zakona o informisanju i o univerzitetima. Primena zakona o informisanju rezultovala je neviđenim pritiskom na novinare čije se izveštavanje nije uklapalo u okvire koje je propisala Vlada (tzv. „nezavisni novinari“); sudskim procesima po tužbama uglavnom nepoznatih građana i organizacija (npr. „Patriotskog saveza Jugoslavije“) koji su rešavani u roku od 24 časa izuzetno visokim novčnim kaznama; zabranama i zatvaranjem nekoliko dnevnika, nedeljnih novina i [[radio]]-stanica; te progonima pa i ubistvima nekoliko novinara. Zakon o univerzitetu suspendovao je autonomiju („samoupravljanje“ kako je to objašnjavala Vlada) visokog školstva i omogućio Vladi postavljenje dekana i rektora i gotovo potpunu kontrolu nad zbivanjima na Univerzitetima čiji je osnivač; što je dovelo do revolta i ostavki od strane određenog broja univerzitetskih profesora. U ovom periodu Šešelj bio je izabran i za redovnog profesora na [[Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu|Pravnom Fakultetu u Beogradu]].
 
Srpska radikalna stranka beleži izuzetno loš rezultat najpre na saveznim izborima [[24. septembar|24. septembra]] [[2000]]. godine, a potom i na republičkim izborima [[23. decembar|23. decembra]] iste godine. Šešelj gubi poziciju potpredsednika republičke Vlade izborom prelazne Vlade, [[25. oktobar|25. oktobra]] 2000. Šešelj učestvuje na [[Prvi neuspeli izbori za predsednika Republike Srbije 2002.|predsedničkim izborima]] u septembru [[2002]]. i završava treći, a na [[Drugi neuspeli izbori za predsednika Republike Srbije 2002.|ponovljenim izborima]] u [[decembar|decembru]] 2002. godine, dobija iz [[Hag]]a podršku Slobodana Miloševića, koji biračima poručuje da će Šešelj „svrgnuti spolja nametnuti režim u [[Beograd]]u“ — i osvaja 37% glasova.
1.871

izmjena