John von Neumann – razlika između verzija

 

== Biografija ==

Bio je najstariji od tri brata, sin advokata Maksa Nojmana koji je radio u banci, i [[Margaret Kan]]. Odrastao je u [[jevreji|jevrejskoj]] porodici. Sa šest godina mogao je da podeli osmocifrene brojeve napamet i da razgovara sa svojim ocem na starogrčkom jeziku. Rano je pokazivao interesovanje i za matematiku, svojstva brojeva i zakone sveta koji ga okružuje. Kao osmogodišnjak savladao je računanje, a sa dvanaest godina bio je na nivou postdiplomaca matematike. Njegovo interesovanje nije bilo samo za matematiku, a izveštaji o njemu govore da je sa osam godina pročitao sve 44 knjige svetske istorije. Mogao je da pamti stranice teksta na prvi pogled, dar koji će kasnije iznenaditi nobelovske laureate. Voleo je da izmišlja mehaničke igračke, a bio je ekspert za [[Američki građanski rat]], suđenje [[Jovanka Orleanka|Jovanki Orleanki]] i istoriju [[Vizantija|Vizantije]]. 1911. godine upisao je Luterovu gimnaziju u Budimpešti. 1913. godine njegov otac je kupio titulu i porodica Nojman je stekla mađarsku oznaku za plemstvo Margittai, ili što odgovara austrijskoj tituli von. Tako je Nojman Janoš postao Janoš von Nojman, ime koje je kasnije promenio u nemačko Johan fon Nojman. Predavao je na Berlinskom Univerzitetu kao najmlađi docent u istoriji od 1926. do 1930. kada su on, njegova majka i njegova braća emigrirali u Ameriku. Čudno je to da je on poenglezio Johan u Džon, a da je zadržao austrijsko aristokratsko prezime von Neumann, dok su njegova braća usvojila prezimena Vonneumann i Neumann.

 

 

== Radovi ==

Napisao je 150 objavljenih radova - 60 iz čiste matematike, 20 iz fizike, i 60 iz primenjene matematike. Razvio je teoriju o strukturi ljudskog mozga pre nego što je umro. Njegovo interesovanje bilo je veoma široko. Bavio se: matematičkom logikom, matematikom, [[kvantna fizika|kvantnom fizikom]], [[računarstvo]]m, [[kibernetika|kibernetikom]], [[nuklearna bomba|nuklearnim bombama]], [[mehanika fluida|mehanikom fluida]], teorijom igara, ekonomskim rastom, evolucionom biologijom, teorijom rata i konflikta, ćelijskim automatima, teorijom samoreprodukcije i veštačkom evolucijom. U periodu [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] bavio se isključivo matematikom i primenom matematike na kvantnu fiziku. U oblasti matematike dao je bitne doprinose numeričkoj analizi, teoriji skupova, funkcionalnoj analizi i statistici. Radio je i na [[Projekat Menhetn|Menhetn projektu]]. Tim povodom rešavao je i probleme konstrukcije i rada računskih mašina, čime je postavio temelj savremene računarske arhitekture i simulacija. Stvorio je i teoriju igara. Posle rata radio je na američkim vojnim projektima i upravljao vojnim komitetima.

{{Commonscat}}