Lingvistika – razlika između verzija

 

Najčešće prihvaćeno, '''lingvistika''' je nauka o ljudskim [[jezik|jezicima]] a lingvist je osoba koja se tom naukom bavi. Proučavanje lingvistike se može raslojiti putem tri ose:

* Sinhronijska i dijahronijska -- Sinhronija se bavi isključivo jednovremenim prikazom jezika; dijahronija se bavi istorijom jezika i grupa jezika i kakve su se strukturalne promene dogodile.

* Teorijska i primenjena -- Teorijska lingvistika se bavi stvaranjem teorijskih modela za opis pojedinačnih jezika, kao i teorijama o jezičkim univerzalijama. Primenjena lingvistika se bavi obradom konkretnog jezičkog materijala.

== Polja teorijske lingvistike ==

Teorijska lingvistika je podeljena na određeni broj posebnih oblasti koje su manje ili više nezavisne. Najpoznatije oblasti su:

* [[fonetika]], nauka o različitim glasovima koje koriste ljudski jezici;

* [[fonologija]], nauka o razlikovnim jedinicama između osnovnih glasova;

== Govor i pisanje ==

Mnogi savremeni lingvisti smatraju da je [[govor|govorni jezik]] fundamentalniji, a time i mnogo bitniji za proučavanje nego [[pismo|pisanje]]. Razlozi za takvo stanovište uključuju:

* Govor je univerzalno ljudski, dok su postojale i postoje mnoge [[kultura|kulture]] koje nisu imale pisanu komunikaciju;

* Ljudi uče da govore i koriste [[oralni jezik]] lakše i ranije nego pisanje;

 

== Oblasti lingvistike ==

[[fonetika]], [[fonologija]], [[sintaksa]], [[semantika]], [[pragmatika]], [[etimologija]], [[leksikologija]], [[leksikografija]], [[teorijska lingvistika]], [[istorijsko-komparativna lingvistika]] i [[deskriptivna lingvistika]], [[jezička tipologija]], [[računska lingvistika]], [[korpusna lingvistika]], [[semiotika]].

 

== Interdisciplinarne lingvističke oblasti ==

[[primenjena lingvistika]], [[istorijska lingvistika]], [[ortografija]], [[sistemi pisanja]], [[komparativna lingvistika]], [[kriptoanaliza]], [[deciferment]], [[sociolingvistika]], [[kritička analiza diskursa]], [[psiholingvistika]], [[jezička akvizicija]], [[evoluciona lingvistika]], [[antropološka lingvistika]], [[stratifikaciona lingvistika]], [[tekstualna lingvistika]], [[kognitivna lingvistika]], [[neurolingvistika]], a u [[računskoj lingvistici]] postoje [[razumevanje prirodnog jezika]], [[prepoznavanje govora]], [[prepoznavanje govornika]] (razaznavanje), [[sinteza govora]], i, uopštenije, [[obrada govora]]

 

== Važni lingvisti i i lingvistički pravci ==

=== Rani lingvisti ===

* [[Jakob Grim]] (''Jakob Grimm''), koji je otkrio principe zamene mesta suglasnika u izgovoru, poznat kao [[Grimov zakon]] 1822. godine;

 

== Predstavljanje govora ==

* [[Internacionalna fonetska azbuka]] (''International Phonetic Alphabet; IPA''), je sistem korišćen za pisanje i reprodukovanje [[glas]]ova [[ljudski govor|ljudskog govora]].

* ''[[SAMPA]]'', je transkripcija Internacionalne fonetske azbuke zasnovane na tekstu pisanom samo kodnim rasporedom ''[[ASCII]]''. Pogledajte i http://www.phon.ucl.ac.uk/home/sampa/home.htm

 

== Šta je a šta nije lingvistika ==

"Lingvistika" i "[[lingvist]]" ne moraju se uvek primenjivati u gornjim značenjima. U nekim kontekstima, najbolje [[definicija|definicije]] mogu biti "ono što se studira na uobičajenom univerzitetskom odseku za lingvistiku" i "onaj ko je [[profesor]] na takvom odseku". Lingvitika se u tom smislu ne odnosi na učenje stranih jezika (osim u slučajima kada se izučavaju formalni modeli jezika). Ona ne uključuje [[analiza poezije|analizu poezije]]. Samo ponekad uključuje proučavanje pojava kao što je [[metafora]]. Kodifikacija jezika se obično ne smatra lingvistikom pošto "lingvisti" obično proučavaju ono što ljudi rade, a ne ono što ljudi treba da rade. Neko ko se dugotrajno bavi time ne može biti smatram "lingvistom".

 

 

== Eksterni linkovi ==

* [http://www.canoo.com/wmtrans/home/index.html Višejezički morfološki softver]

* [http://www.englishpage.com/grammar/ Knjiga o gramatici]

{{Društvene nauke}}

 

 

[[Kategorija:Lingvistika|*]]