Konstantin XI Paleolog – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m r2.7.2) (robot Mijenja: az:XI Konstantin Paleoloq |
m Datoteka/fajl Constantine_XI_Palaiologos.jpg je uklonjen/a jer ga/ju je na Ostavi obrisao MBisanz sa razlogom: Per commons:Commons:Deletion requests/File:Constantine XI Palaiologos.jpg |
||
Red 146:
Prve otomanske snage pojavile su se pred gradom [[2. april|02.04.]] sa čime je otpočela opsada grada. Tokom skoro dva [[Mesec dana|meseca]] stalnih borbi Konstantin je i sam aktivno uz Đustinijanija učestvovao u prvim borbenim redovima odbijajući napade na grad. Mehmed mu je ponudio da preda grad i povuče se u Mistru, što je Konstantin odbio. Isto tako je odbio i predloge svojih savetnika da napusti grad i otplovi na [[zapad]] u pokušaju da pokrene novi [[krstaški pohod]]. Tokom ospade Konstantin se bavio i unutrašnjim prilikama u samom gradu u kome je zavladala glad usled nestašice hrane. Zbog toga je on organizovao ravnomernu distribuciju preostalih zaliha, ali i prikupljanje [[Zlato|zlatnog]] i [[Srebro|srebnog]] posuđa i [[nakit]]a kojim bi bile plaćene kako trupe, tako i hrana na crnom tržištu, obećavši pri tom crkvama i pojedincima da će im kada opasnost prođe vrednost oduzetih predmeta biti višestruko isplaćena. Završni osmanlijski napad otpočeo je u ranu zoru [[29. maj|29.05.]] Branioci su uspeli da odbiju prva dva talasa napadača i praktično su odbili i treći poslednji koji su činile elitne otomanske jedinice [[janičar]]i, kada je nekoliko njihovih vojnika uspelo da se uvuče u grad kroz [[Kerkoporta|Kerkoportu]] (jednu od kapija na bedemima) i izvije otomanski barjak na [[Kula|kuli]] nad njom. Konstantinovi ljudi su uspeli da ih eliminišu i uklone barjak, ali je u međuvremenu Đustinijani teško ranjen i bez obzira na pređašnji dogovor da se niko neće povući u grad bez obzira na sve i Konstantinove molbe da se ne povlači u tom trenutku, on je naredio svojim ljudima da ga odnesu u grad. Njegovi saborci su njegovo odnošenje u grad protumačili kao znak za povlačenje i oni su se povukli u unutrašnjost dvostruki bedem Teodosija II. Ovakav raspad linija obrane iskoristili su janičari koji su ponovo jurnuli na oslabljene branioce probijajući njihove linije.
Svestan da je [[bitka]] izgubljena i da neće uspeti da odbiju napad [[janičar]]a i spreče dalji prodor Osmanlija, poslednji [[vizantijski car]] je odbacio sa sebe sve znake carskog dostojanstva ([[Purpurna boja|purpurni]] (''porfirni'') [[plašt]]…) osim purpurnih [[Čizme|čizama]] i izdaje poslednju naredbu za juriš.
Za njim u poslednji juriš su krenuli:
| |||
