Frédéric Chopin – razlika između verzija

 

== Biografija ==

Frederik Šopen rodio se u blizini [[Varšava|Varšave]] kao sin neutralizovanog Francuza, koji se doselio u Poljsku [[1787]]. godine i majke poljkinje. Rodio se 1. marta i uvek je toga dana slavio svoj rođendan, iako njegova krštenica verovatno pogrešno navodi da je datum rođenja [[22. februar]].

 

=== Detinjstvo ===

[[1810]]. godine Šopenova porodica se seli u Varšavu. Već kao dečak Šopen pokazuje svoj talenat. Dok još nije bio ni deset godina, novine su pisali o njemu hvaleći ga. Sa sedam godina je već komponovao dva muzička dela. Nastupao je na raznim aristokratskim zabavama kao glavna atrakcija. Šopenov prvi učitelj je bio njegov otac koji je brzo odustao. Zatim je dobio drugog učitelja koji je nakon par godina priznao da ga Šopen muzikalno prevazilazi, pa je odgovornost za Šopenov razvoj pala na poznatog muzičkog pedagoga [[Jožef Elsner|Jožefa Elsnera]]. Εlsnerov uticaj na Šopena je nediskutabilan. Premda mu je dozvoljavao da sam upravlja svojim sviranjem, bio je strog što se tiče teoretskog obrazovanja, kombinacija koja se pokazala delotvornom. Šopen je tako stekao stil koji će prožimati njegov budući rad. U ovo doba nastaju i oba Šopenova klavirska koncerta. Ranu mladost provodi i na putovanjima u [[Berlin]]u, [[Beč]]u i [[Drezden]]u.

 

=== Pariz ===

[[1830]]. godine izbija revolucija u Varšavi protiv [[Rusija|ruskog]] okupatora. Šopen se tada nalazio u Beču i burno je reagovao na vest. Zahvatila ga je snažna želja za povratkom u otadžbinu, ali su ga prijatelji nagovorili da ne ide. Umesto toga, Šopen se seli u Pariz i nikad se nije vratio kući. U svom dnevniku Šopen opisuje jake emocije koje ima u vezi sa stanjem u domovini. Nakon par meseci [[Rusi]] su pobili revoluciju.

 

 

== Dela ==

Osim manjeg broja orkestralnih i komornih dela, sedamnaest poljskih pesama za glas i klavir, Šopen je komponovao isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima. Bio je jedinstven kao pijanist, izvođač sopstvenih dela i sasvim osoben kao autor. Uveo je nove tehničke složenosti u interpretaciji - slobodan duh i promenljivost tempa koji samo nagoveštava, a ne i precizno metronomski određuje, ali ništa u njegovoj muzici nije sračunato na spoljašnji efekat. Zato izvođenje njegovih kompozicija zahteva veliku tehničku i interpretatorsku spremnost. Šopen je bio bez uzora u pređašnjim razdobljima klasične muzike i gotovo bez naslednika. Ostavio je opus od 74 štampana dela koja po svojoj formalnoj strukturi i poetskim obeležjima nemaju premca u [[Evropa|evropskoj]] muzici. Svojom je umetnošću uticao na klavirsku muziku i interpretativni stil, uticaj koji dopire i u [[XXI vek|-{XXI}- vek]].

 

 

=== Klavirski koncerti ===

Pored brojnih klavirskih komada koje je napisao i udahnuo im klasičan, antologijski koncertni karakter i formu i u manjoj meri kamerne muzike, dva klavirska koncerta i jedna baletska svita ''-{Silfide}-'', jedina su dela gde je koristio orkestar. Posebno su značajna njegova dva klavirska koncerta, komponovana u klasičnoj trostavačnoj formi zrelog koncerta [[XIX vek|-{XIX}- veka]]. Sa pravom je [[Hektor Berlioz|Berlioz]] za njih napisao da je orkestar u njima „''samo pratnja, takoreći hladna i nekorisna''”. Klavir je u prvom planu. Šopenovi klavirski koncerti, standardni su deo svetskog koncertnog repertoara i svuda se rado izvode. Mladi pijanisti ih rado uzimaju za svoja međunarodna takmičenja.

 

==== Prvi koncert, opus 11, e-mol ====

Ovaj koncert je dovršen [[1830]]. a objavljen i premijerno izveden [[1833]]. godine. Obiluje viruozitetin u klaviru i posvećen je pijanisti [[Fridrih Kalkbrener|Fridrihu Kalkbreneru]]. Tri njegova stava obrazuju celinu trajanja 37 minuta. Prvi stav je ''-{Allegro maestoso}-'', sav u sonatnom obliku i traje polovinu ukupnog vremena koncerta. Obe njegove teme su veoma izražajne i elegantne, sa prizvukom sete, bez snažnijih kontrasta. Samo, druga tema modulira u E-Dur, a orkestar se kroz ceo stav tretira kao stereotipna pratnja veoma viruoznom klaviru. Drugi stav je ''-{Romansa - Larghetto}-'' u E-Duru i po svom karakteru je jedan nokturno. Inspirisan je Šopenovom ljubavi prema [[Konstanca Glatkovska|Konstanci Glatkovskoj]], a o viruoznosti klavira svedoči podatak da se ovaj stav može izvoditi i kao samostalan komad, pisan samo za klavir. Ovde je orkestar još hladnija pratnja jednoj dražesnoj melodici klavira. Treći i finalni stav je ''-{Rondo - Allegro}-'', opet u E-Duru, na kraju se vraća u osnovni tonalitet, a glavna tema mu je zasnovana na ritmovima ''[[krakovjak]]a'', poljske narodne igre. Klavir je ovde još virtuozniji, kroz sve svoje registre, a u drugoj temi, Šopen bez ikakvih ukrasa daje maha levoj ruci da nastupa za oktavu ispod desne. Ovaj stav, kroz uvod, razradu i finalnu kadencu i kodu, daje maha solisti da iskaže sve bravure klavira kao instrumenta.

 

==== Drugi koncert, opus 21, f-mol ====

Ovaj je koncert dovršen iste [[1830]]. godine, samo nešto pre prvog koncerta, ali je publikovan i premijerno izveden tek [[1835]]. godine. Inspirisan je Šopneovom ljubavi prema Konstanci Glatkovskoj, ali je kasnije kad je objavljen, posvećen drugoj Šopenovoj ljubavi, [[Delfina Potočka|Delfini Potočkoj]]. Mada je i ovaj koncert dosta virtuozan, briljantnost je nešto potisnuta u korist poetskog izraza. Tri njegova stava obrazuju celinu trajanja 35 minuta. Prvi stav je opsežni sonatni ''-{Maestoso}-''. Karakterišu ga ritmički izrazita prva i lirska druga tema. U razvojnom delu i reprizi nastupaju karakteristični Šopenovi osećaji za obilje maštovitih figuracija, ornamenata i blistave pasaže i tercne nizove. Drugi stav je ''-{Romansa - Larghetto}-'' i po svom karakteru je opet nokturno, kao i u prvom koncertu. Samo, u njegovom srednjem delu se javlja jedan snažan prolom u orkestru iz koga solista u završnom delu, uz blago figuriranje, vraća prvobitno raspoloženje stava. Finalni treći stav je ''-{Rondo - Allegro}-'', pisan u stilu sonate, gde prva tema opet donosi, samo sada lirskiju, poljsku narodnu igru ''[[kujavjak]]''. Epizode stava se smenjuju u formi mazurke u orkestru i lirskih solo partija u klaviru, da bi nakon burnih ritmova poljskog ''[[oberek]]a'', u kadenci i kodi, solista ponovo dobio priliku da iskaže sve viruozne mogućnosti solo klavira.

 

=== Izabrana dela ===

* Balade - Br. 1 Op. 23, Br. 2 Op. 38, Br. 3 Op. 47, Br. 4 Op. 52.

* Etide - Op. 10 & 25

* Valceri - Op. 32 & 64

 

* [http://www.chopin.pl/biografia/index_en.html Veb-sajt o Šopenu]

* [http://www.chopin.pl/biografia/index_en.html Veb-sajt koji sadrži zapise, galerije, forume itd.]

 

{{Romantizam}}

 

[[af:Frédéric Chopin]]