Razlike između izmjena na stranici "Fermentacija"

Obrisano 6 bajtova ,  prije 9 godina
m
razne ispravke
m (Bot: Adding {{Commonscat|Fermentation}})
m (razne ispravke)
'''Fermentacija''' je anaerobni metabolizam u kojem dolazi do degradacije prirodnih molekula kao što su šećer [[glukoza|glukoze]]. Fermentacija ne otpušta svu postojeću energiju molekula, već otpušta dovoljno onoliko koliko je potrebno da bi proces [[glikoliza|glikolize]] (proces u kojem se stvaraju dva molekula [[ATP]] na jedan šećer glukoze) započeo. Fermentacijom se dobija laktat, acetisalna kiselina i [[etanol]].
Termin fermentacija se često koristi i u svojstvu opisivanja razvoja velikog skupa mikroorganizama.
 
 
Fermentacija se koristi u proizvodnji i očuvavanju hrane, dakle našla je primenu u prehrambenoj industriji. Kada kažemo Fermentacija u najširem obliku to podrazumeva fermentaciju šećera u [[alkohol]] koristeći kvasac, ali i drugi oblici fermentacije podrazumevaju na primer proizvodnju jogurta. Nauka koja proučava proces fermentacije se naziva Zimologija.
 
Fermentacija je proces koji je bitan u anaerobnim uslovima kada [[oksidativnafosforilacija]] nije moguća kako bi se očuvala proizvodnja [[ATP]] molekula putem [[glikoliza|glikolize]]. Tokom fermentacije pirivat je metaboliziran u različita jedinjenja. Primeri fermentovanih produkata su [[etanol]] (alkohol koji konzumiramo), laktička kiselina i [[vodonik]]. Fermentacijom se takođe može proizvesti [[aceton]].
 
 
Iako finalni korak fermentacije ne proizvodi energiju, sam proces je kritičan za anaerobne [[ćelija|ćelije]] jer se proceom regeneriše nikotinamid−adenin−dinukleotid (NAD+), koji je neophodan za [[glikoliza|glikolizu]]. Ovo je veoma bitno za ćelijske funkcije, jer je glikoliza jedini izvor [[ATP]] molekula u anaerobnim uslovima.
 
 
Produkti fermentacije sadrže hemijsku energiju (znači nisu potpuno oksidovani), ali se smatraju beskorisnim jer ne mogu sami biti metabolizirani bez upotrebe [[kiseonik]]a (ili bilo kog drugog primaoca elektrona kji je visoko oksidovan). Produkcija [[ATP]] molekula fermentacijom je manje efikasna od recimo oksidativne fosforilacije, gde je pirivat potpuno oksidovan u [[ugljen dioksid]]. Fermentacija proizvodi dva molekula ATP na jedan molekul šećera [[glukoze|glukoza]], naspram recimo 36 novonastalih molekula ATP−a aerobnom respiracijom. Uvek imati u vidu da je ATP molekul koji služi kao izvor energije za SVE ćelijske procese.
 
 
Fermentacija je od ogromnog značaja kod kičmenjaka. Koristi se kao veoma efikasan izvor kratkoročne energije, tokom period intezivnog napora, kada je transport [[kiseonik]]a do mišića nedovoljan kako bi se održao aerobni metabolizam. Ovo se dešava pri brzom a kratom trčanju, gde sagoremo jako puno energije, a organizam usled tako brog trošenja energije nema vremena da je zameni novom, sporim procesom, već koristi fermentaciju. Na primer, kod ljudi, fermentacija laktičke kiseline proizvodi energiju koju moćemo da koristimo u period između 30 sekundi do 2 minuta. U ovom periodu brzina produkcije ATP molekula je oko 100 puta veća od one u oksidativnoj fosforilaciji.
 
 
[[Datoteka:Red Wine Glas.jpg|thumb|100px|Vino, produkt fermentacije]]
 
== Fermentovano piće i hrana u svetu, po regionima ==
 
* Svuda u svetu: [[alkohol]], vino, sirće, jogurt, maslinke
* Azija
177.192

izmjene