Razlike između izmjena na stranici "Dijabetes"

Obrisana 32 bajta ,  prije 8 godina
m/м
razne ispravke
m/м (r2.7.2+) (robot Dodaje: my:ဆီးချိုရောဂါ)
m/м (razne ispravke)
 
== Istorijat ==
 
Ovo [[oboljenje]] je poznato već više od 3.500 godina. Prvi put je opisano na [[Stari Egipat|staroegipatskom]] [[papirus]]u koji je otkriven [[1862]]. godine u grobnici u okolini [[Teba|Tebe]]. Njegov sadržaj je [[1878]]. dešifrovao [[Nemačka|nemački]] egiptolog Georg Ebers, i dijabetes je u njemu opisan kao [[bolest]] koja se odlikuje jakom žeđi i čestim i obilnim mokrenjem. Zapisi na [[sanskrit]]u (oko 500 godine p.n.e) opisuju „medenu mokraću“, a šećerna bolest se spominje i u brojnim drugim spisima lekara iz prethrišćanskog perioda. Početkom [[1. vek]]a [[Stari Rim|rimski]] lekar Celzije je opisao bolesnika sa simptomima dijabetesa, a jedan vek kasnije je antički lekar Aretej iz Kapadokije u svojim spisima detaljno opisao ovo oboljenje. Otprilike u isto vreme su prikaz bolesti dali [[Kina|kineski]] lekar Čang-Čang i [[Indija|indijski]] lekar Šušruta, koji kaže da je to bolest ljudi koji „konzumiraju mnogo pirinča, skrobaste hrane i šećera“. [[Japan]]ski lekari su u [[3. vek]]u uočili da [[pas|psi]] ližu mokraću dijabetičara (zbog visoke koncentracije glukoze), pa su počeli da koriste ove životinje u otkrivanju bolesti. Sličan princip je koristio i Ratsimamanga, lekar sa [[Madagaskar]]a, koji je od svojih pacijenata tražio da mokre pored [[mravinjak]]a i potom pratio da li se [[mravi]] skupljaju na mokraću. [[Persija|Persijski]] lekar i filozof Avicena je u [[11. vek]]u opisao dijabetesnu gangrenu, a nešto kasnije je uočeno da se kod obolelih od dijabetesa često javljaju [[čir]]evi i [[tuberkuloza]]. Čuveni lekar Paracelzus je u [[14. vek]]u pronašao [[kristal]]e u mokraći dijabetičara, ali nije otkrio i prirodu tih kristala. On je smatrao da je uzrok bolesti „suvišna toplota u bubrezima“. Engleski lekar Tomas Sidenhajm je u [[15. vek]]u izneo teoriju da šećerna bolesti nastaje „kao posledica nepotpunog varenja hilusa u krvi, pri čemu se izlučuju neasimilovani sastojci“. Njegov zemljak Morton je krajem [[17. vek]]a konstatovao da je u pitanju nasledno oboljenje. [[Italija]]nski anatom Đovani Batista Morganji je u [[18. vek]]u u svojoj knjizi „O sedištu i uzrocima bolesti“ zapisao da je dijabetes oboljenje sa nepoznatim središtem ({{jez-lat|Morbus in sede incerto locus}}). Tek je kasnije otkrivena uloga [[pankreas]]a u nastanku šećerne bolesti zahvaljujući radovima [[Švajcarska|švajcarca]] Johana Konrada Brunera (koji je psima odstranjivao pankreas i tako izazivao simptome dijabetesa), [[Francuska|francuza]] Kloda Bernara (koji je postavio temenje ekserimentalne fiziologije i proučavao jetru i pankeas) i [[Nemačka|nemca]] Paula Langerhansa.<ref name=medij/>
 
 
== Etiologija bolesti ==
 
=== Metabolizam glukoze ===
[[Datoteka:Oslobadjanje insulina.jpg|desno|thumb|450px|<div style="font-size:88%"> '''Mehanizam oslobađanja insulina u normalnim beta-ćelijama'''. Stvaranje insulina je manje-više konstantno i ne zavisi od nivoa šećera u krvi. On se deponuje u vezikule i po potrebi se procesom egzocitoze oslobađa u krvotok, a okidač za ovu reakciju je porast glikemije.</div>]]
 
=== Uzročnici i faktori rizika ===
 
'''Genetika'''
 
 
== Patogeneza ==
 
Patogeneza dijabetesa nije jedinstvena, jer se [[bolest]] može javiti na više načina. Zbog toga i postoji nekoliko teorija o nastanku šećerne bolesti:
 
* ''teorija apsolutnog deficita insulina'', prema kojoj se bolest razvija usled prestanka lučenja ovog hormona (uzrok tome može biti npr. potpuno uklanjanje [[gušterača|pankreasa]] ili neki poremećaj u stvaranju ili sekreciji [[insulin]]a);
* ''autoimuna teorija'' inisistira na činjenici da [[imunski sistem|imuni sistem]] u određenim patološkim slučajevima može da izazove uništenje Langerhansovih ostrvaca i da dovede do posledičnog razvoja dijabetesa. Osim toga, kod ljudi se retko mogu naći i [[antitelo|antitela]] protiv insulina;
 
== Stadijumi bolesti ==
 
Prema svom toku primarni idiopatski dijabetes se može podeliti u četiri stadijuma:
 
* ''potencijalni dijabetes'' ili ''predijabetes'' je stanje u kome postoji blagi poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, ali se on teško može otkriti standardnim biohemijskim metodama (karakteriše ga normalna glikemija i normalan test opterećenja);
* ''latentni'' ili ''stresni dijabetes'' je drugi stadijum u evoluciji šećerne bolesti, koji se može otkriti i dokazati samo pod uticajem stresa;
 
== Klasifikacija ==
 
Za razliku od starih klasifikacija koje su bile bazirane na primenjenoj terapiji (insulin-zavisni i insulin-nezavisni dijabetes) nova klasifikacija više ukazuje na etiopatogenezu bolesti.<ref name="stetoskop"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html Diabetes mellitus (Šećerna bolest)] Pristup 15. septembar 2007.</ref> Šećerna bolest se na osnovu uzroka i kliničkih manifestacija klasifikuje na dijabetes tip 1 i tip 2.
 
=== Dijabetes tip 1 ===
 
Dijabetes tip 1 se najčešće javlja kod mlađih osoba (ispod tridesete godine života), i to uglavnom u vreme [[pubertet]]a. U osnovi ovog oboljenja nalazi se autoimuni proces, koji uništava beta-ćelije pankreasa, tako da se javlja odsustvo insulina u cirkulaciji i hiperglikemija.<ref name="tip1"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-1.html Diabetes mellitus tip 1], pristup 15. septembar 2007. </ref> S obzirom da je za preživljavanje obolelih neophodno doživotno uzimanje [[insulin]]a, ovaj tip dijabetesa se naziva i insulin-zavisni. Takođe su u upotrebi sinonimi juvenilni i mladalački dijabetes.
 
 
=== Dijabetes tip 2 ===
 
Ovaj oblik dijabetesa se ranije nazivao insulin-nezavisnim. On nastaje kao posledica različitih abnormalnosti na nivou perifernih [[tkivo|tkiva]] i čini oko 90% svih slučajeva dijabetesa u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]].<ref name="savremeni"> [http://www.stetoskop.info/intervjui/savremena-terapija-dijabetesa.html Savremena terapija dijabetesa], pristup 25. septembar 2007. </ref> Pacijenti koji obolevaju od ovog oblika šećerne bolesti su obično stariji od 40 godina (incidenca je najveća od 65. do 74. godine života) i najveći broj njih je gojazan. Njima nije potreban insulin za preživljavanje, ali se vremenom smanjuje insulinska sekrecija pa je potreban insulin radi postizanja optimalne glikoregulacije.<ref name="tip2"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-2.html Diabetes mellitus tip 2], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
 
=== Ostali tipovi ===
 
Postoji nekoliko retkih tipova dijabetesa, koji po svojim karakteristikama ne mogu biti svrstani u neku od gornjih kategorija. Uzrokuju ih sledeći faktori:
 
* genetski defekti na beta-ćelijama;
* genetski uslovljena rezistencija na insulin, koja može biti povezana sa lipodistrofijom (nepravilnim deponovanjem telesnih masti);
 
Bolesti srca i krvnih sudova su česta komplikacija kod svih oblika šećerne bolesti. U vodeće kardiovaskularne komplikacije se ubrajaju:
 
* ''hipertenzija'' (povišeni krvni pritisak) je u početku nestalna (labilna) a vremenom postaje stalna komplikacija dijabetesa, koja može nepovoljno da utiče na brojna druga sistemska oboljenja;
* ''koronarna bolest'' je komplikacija u čijoj osnovi leži suženje [[krvni sudovi|krvnih sudova]] koje izaziva ishemiju srčanog mišića, bol iza grudne kosti, brzo zamaranje i radnu nesposobnost;
 
== Dijagnostika ==
 
Uobičajeni metodi [[dijagnostika|dijagnoze]] šećerne bolesti su bazirani na različitim hemijskim (laboratorijskim) testovima urina i krvi.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Medicinska fiziologija'', IX izdanje ("Savremena administracija" Beograd, 1999.)</ref> Nekoliko studija je sa sigurnošću dokazalo da učestalost i težina hroničnih komplikacija zavise od stepena regulacije glikemije. Kao parametri za procenu glikoregulacije služe glikemija pre jela, postprandijalno (2 sata nakon jela) i glikozilisani hemoglobin -{A1c}- ([[hemoglobin]] koji se vezuje za [[glukoza|glukozu]]). Kod zdravih osoba ispod 6% hemoglobina se vezuje za glukozu, dok se kod dijabetičara, proporcionalno visini šećera u krvi, povećava i procenat vezanog hemoglobina. Tokom kontrole glikemije potrebno je uzeti sve ove parametre u obzir.<ref name="savremeni"> [http://www.stetoskop.info/intervjui/savremena-terapija-dijabetesa.html Savremena terapija dijabetesa], pristup 25. septembar 2007. </ref>
 
=== Određivanje glikemije ===
 
Glikemija (nivo glukoze u krvi) je osnovni parametar za postavljanje [[dijagnostika|dijagnoze]] i procenu kontrole dijabetesa. Normalne vrednosti glikemije ujutru našte (na prazan stomak) se kreću u granicama 3,9-6,1 -{mmol/l}-. U ovoj analizi plazma ili serum iz venske krvi imaju prednost nad određivanjem glikemije pune krvi, pošto na nih hematokrut nema uticaj. Nivo glukoze iznad pomenute gornje granice (odnosno preko 7,22 -{mmol/l}-) ukazuje na prisustvo šećerne bolesti ili neke druge varijante dijabetesa (pituitarni ili adrenalni).<ref name="stetoskop"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html Diabetes mellitus (Šećerna bolest)], pristup 15. septembar 2007.</ref>
 
=== Oralni glukoza tolerans test ===
 
Nakon unošenja [[glukoza|glukoze]] u organizam zdravih osoba dolazi do porasta nivoa šećera u [[krv]]i u fiziološkim granicama (maksimum 7,7 -{mmol/l}-) i pada na početne vrednosti u periodu od 2 sata. Kod dijabetičara pak dolazi do prelaska ove granice i pojave viših vrednosti, tako da je test tolerancije glukoze abnormalan. Osim toga, potrebno je često 4-6 sati da bi glikemija ponovo pala na osnovnu vrednost.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Medicinska fiziologija'', IX izdanje ("Savremena administracija" Beograd, 1999.)</ref>
 
=== Acetonski zadah ===
 
U teškim oblicima dijabetesa male količine acetosirćetne [[kiselina|kiseline]] se pretvaraju u [[aceton]], koji je lako isparljiv i kao takav je prisutan u izdahnutom [[vazduh]]u. Stoga se često dijagnoza šećerne bolesti može postaviti jednostavnim detektovanjem acetona u pacijentovom dahu.
 
=== Pregled urina ===
 
Pregled urina kod dijabetičara je veoma značajan i često korišćen postupak za praćenje [[metabolizam|metabolizma]] [[ugljeni hidrati|ugljenih hidrata]]. U te svrhe koriste se: kvalitativno dokazivanje glikozurije (prisustvo glukoze u mokraći), dokazivanje ketonskih tela, pregled urina pomoću test trake itd.<ref name="r13"> Lj. Babić, R. Borota, A. Lučić: ''Priručnik praktičnih i seminarskih vežbi iz patološke fiziologije'', ("CIP" Novi Sad, 2004.) ISBN 86-7197-217-8 COBISS.SR-ID 198462215</ref>
 
 
=== Dijeta ===
 
Dijeta predstavlja osnovu u lečenju dijabetesa. Kod gojaznih tip 2 dijabetičara, gubitak težine je jedan od osnovnih ciljeva, kao i normalizovanje glikemije, lipida i krvnog pritiska. Ostvarivanjem prvog cilja značajno se doprinosi i ostvarivanju ostalih ciljeva u [[terapija|terapiji]]. <ref name="stetoskop"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html Diabetes mellitus (Šećerna bolest)], pristup 15. septembar 2007.</ref> Dijeta mora biti individualno prilagođena načinu života, navikama u ishrani i drugim specifičnim zahtevima, a posebno stanju [[cirkulatorni sistem čoveka|kardiovaskularnog sistema]]. Periodične kontrole pacijenata u savetovalištu za dijabetičare omogućuju korigovanje dijete u skladu sa tokom i razvojem bolesti. Neophodno je odrediti: energetske potrebe, ciljnu telesnu masu, vrstu terapije, ekonomska, kulturološka, verska ograničenja dijetoterapije, intoleranciju na neke namirnice i sl.<ref name="abcd"> [http://www.stetoskop.info/pravilna-ishrana/23.html Preporuke za ishranu obolelih od dijabetesa], pristup 5. februar 2008. </ref>
 
 
=== Medikamenti ===
 
Svi [[lek]]ovi u tabletama (pilule), koji se upotrebljavaju za lečenje šećerne bolesti nose zajednički medicinski naziv oralni ili peroralni antidijabetici. Ovi lekovi se primenjuju samo kod onih dijabetičara kod kojih [[ćelija|ćelije]] stvaraju [[insulin]], ali ga proizvode u nedovoljnoj količini za potrebe organizma u metabolizmu šećera.
 
 
Prema dužini delovanja svi tabletirani lekovi se dele na:
 
* kratkodelujuće (dužina delovanja od 7 do 10 časova), i
* dugodelujuće (dužina delovanja do 36 časova).
 
=== Insulin ===
 
Sve vrste industrijski proizvedenog [[insulin]]a imaju određeno vreme delovanja i dele se u šest glavnih grupa: <ref name="insulin"> [http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=32&Itemid=38 Vrste insulina], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
|align="center"|16 - 24 -{h}-
|}
 
 
[[Datoteka:Inzulínová pera.jpg|desno|thumb|200px|"Penkala"]]
 
=== Hirurške metode ===
 
Dijabetes tip 2 može se u roku od nekoliko dana izlečiti gastričnim bajpasom kod 80-100% gojaznih pacijenata, kao i kod određenog broja [[čovek|ljudi]] normalne telesne težine. Ovo nije posledica gubitka kilograma, jer se taj efekat javlja tek kasnije.<ref name="bajpas"> Rubino F, Gagner M (2002). "Potential of surgery for curing type 2 diabetes mellitus". Ann. Surg. 236 (5): 554-9 </ref> Nakon ovog hirurškog zahvata stopa smrtnosti kod dijabetičara se smanjuje za čak 40%.<ref name="bajpas2"> Sjöström L, Narbro K, Sjöström CD, et al (2007). "Effects of bariatric surgery on mortality in Swedish obese subjects". N. Engl. J. Med. 357 (8): 741-52 </ref>
 
 
== Prevencija ==
 
Primarna prevencija dijabetesa tip 1 može se realizovati preko "visoko rizičnog" ili "populaciono baziranog" pristupa. Pristup visokog rizika uključuje identifikaciju rizičnih pojedinaca (rođaci prvog i drugog stepena), a zatim prevenciju početka bolesti uticajem na genetsku osetljivost ili precipitirajuće faktore spoljašne sredine. Populaciono baziran pristup je mnogo teži i cilj mu je modifikacija stila života ili eliminacija spoljašnih faktora, za koje je poznato da su faktori rizika za dijabetes tip 1. Glavni problem u prevenciji primenom "visoko rizičnog" pristupa je da se samo 12-15% bolesti javlja u porodici, a čak 85% sporadično.<ref name=tip1"> [http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-1.html Diabetes mellitus tip 1], pristup 15. septembar 2007. </ref>
 
 
== Epidemiološki status ==
 
Prema saopštenju [[Svetska zdravstvena organizacija|Svetske zdravstvene organizacije]] u [[2006]]. godini je od dijabetesa bolovalo najmanje 171 milion ljudi širom [[zemlja|sveta]]. To je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja.<ref name="batu"> [http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130 Incidenca i mortalitet od dijabetesa u Srbiji], pristup 27. novembar 2007. </ref> Incidenca je u naglom porastu, pa se procenjuje da će do 2030. ovaj broj biti udvostručen. U [[Srbija|Srbiji]] je u isto vreme broj dijabetičara iznosio oko 500.000 (što predstavlja 6,7% populacije) sa tendencijom daljeg porasta.<ref name="savremeni"> [http://www.stetoskop.info/intervjui/savremena-terapija-dijabetesa.html Savremena terapija dijabetesa], pristup 25. septembar 2007. </ref> Od ukupnog broja obolelih, oko 90% ili više boluje od dijabetesa tip 2. Pri tome, najmanje polovina obolelih nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest. <ref name="batu"> [http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130 Incidenca i mortalitet od dijabetesa u Srbiji], pristup 27. novembar 2007. </ref>
 
 
Ideju za kampanju, koja je prethodila usvajanju rezolucije, dala je šesnaestogodišnja Klara Rozenfild u toku kongresa [http://www.idf.org Međunarodne dijabetološke federacije] u [[Pariz]]u [[2003]]. godine. Rezolucija ima za cilj da se:
 
* poveća opšta svest o dijabetesu na globalnom nivou,
* jasnije sagledaju humane, socijalne i ekonomske posledice ove bolesti,
[[Svetski dan dijabetesa|Svetski dan borbe protiv dijabetesa]] ([[14. novembar]]) je uvršten u zvanični kalendar UN i ovaj datum se obeležava širom [[zemlja|sveta]].<ref name="world"> [http://www.worlddiabetesday.org Svetski dan borbe protiv dijabetesa], pristup 26. novembar 2007. </ref>. S obzirom da je [[plava boja|plava]] zvanična boja Ujedinjenih nacija, na taj dan je [[2007]]. veliki broj znamenitosti bio osvetljen plavim reflektorima ([[Empajer stejt bilding]], [[Nijagarini vodopadi]], [[Tokio|Tokijski]] toranj, zgrada Opere u [[Sidnej]]u, most preko [[Bosfor]]a i dr). U ovoj globalnoj kampanji je učestvovao i [[Beograd]] ([[Dom Narodne skupštine Republike Srbije]], statua [[Pobednik (spomenik)|Pobednika]] na [[Kalemegdan]]u) i drugi gradovi u [[Srbija|Srbiji]].
 
== VanjskiEksterni linkovi ==
 
{{commonscat|Diabetes mellitus}}
* [http://www.who.int/nutrition/topics/dietnutrition_and_chronicdiseases/en/ Diet, Nutrition and the prevention of chronic diseases] (including diabetes) by a Joint [[WHO]]/[[FAO]] Expert consultation (2003) - [http://www.greenfacts.org/en/diet-nutrition/l-2/6-diabetes-diet.htm Summary] by [[GreenFacts]].
 
== Vidi još ==
 
* [[Insipidni dijabetes]]
 
== ReferenceIzvori ==
{{Reflist|2}}
 
 
{{medicinsko upozorenje}}
177.192

izmjene