Dagobert I – razlika između verzija

 

== Dolazak na vlast ==

Bio je najstariji sin kralja Hlotara II. [[Hlotar II]] je vladao sam od [[613]], a Dagobert je postao kralj Austrazije [[623]]. kad je plemstvo Austrazije tražilo kralja koji će samo njima vladati. Kada mu je umro otac [[629]], Dagobert I je nasledio i Neustriju i Burgundiju i time postao kralj svih Franaka. Njegov polubrat Haribert se usprotivio i tražio Neustriju za sebe. Hariberta je podržavao jedan rođak, koga je Dagobert ubio. Haribertu je ustupio Akvitaniju. Kada je Haribert umro [[632]], Dagobert je naručio ubistvo njegovog sina. Na taj način, [[632]], Dagobert se dočepao i Burgundije i Akvitanije, pa je postao najmoćniji merovinški kralj i najugledniji vladar Zapadne Evrope.

 

== Vladavina ==

Tokom [[632]]. pobunilo se plemstvo Austrazije pod vođstvom majordoma Austrazije, Pipina. Dagobert je udovoljio zahtevima plemića postavljajući svog trogodišnjeg sina Zigeberta kao kralja Austrazije. Tokom svoje vladavine izgradio je zamak u Mersburgu, koji je danas najstariji zamak u Nemačkoj. Izgradio je i baziliku [[Sen Denis]] na mestu benediktinskog manastira u [[Pariz]]u.

 

== Diplomatski odnosi i ratovi ==

Potpisao je sporazum [[631]]. sa vizantijskim carem [[Iraklije]]m. Sklopio je savez sa [[Langobardi|Lombardi]]ma [[632]]. godine.

 

 

== Dagobertova smrt ==

Dagobert je umro [[639]]. i bio je prvi francuski kralj pokopan u kraljevskim grobnicama Sen Denisa. Njegov drugi sin [[Hlodoveh II]] nasledio je ostatak kraljevstva još dok je bio veoma mlad. Sve do kraja Merovinške dinastije nastavljao se isti niz kraljeva dečaka, koji nisu bili stvarni vladari, nego bi vladali taman da bi dobili naslednika, a stvarnu vlast su vršile razne plemićke porodice i majordomi.

 

== Vidi još ==

* [[Merovinzi]]