Bubreg – razlika između verzija

 

Bubreg je spreda pokriven parijetalnim peritoneumom, a osim toga sa svih strana ga okružuju tri omotača: bubrežna fascija (koja oblaže i [[nadbubrežna žležda|nadbubrežnu žlezdu]]), masna čahura (capsula adiposa) i fibrozna čahura (capsula fibrosa).

 

== Građa ==

[[Datoteka:Kidney PioM.png|thumb|250px|right|'''Građa bubrega:''' 1. Malpigijeva piramida , 2. Interlobularne arterije, 3. Bubrežna arterija, 4. Bubrežna vena, 5. Hilus, 6. Bubrežna karlica, 7. Mokraćovod, 8. Mala bubrežna čašica, 9. Fibrozna kapsula, 10. Donji pol, 11. Gornji pol, 12. Interlobularna vena, 13. Nefron, 14. Bubrežna duplja, 15. Velika bubrežna čašica, 16. Papile, 17. Bertinijeva kolomna]]

 

 

Bubreg se može podeliti na manje morfološke celine: lobuse i lobuluse. Lobus čini jedna Malpigijeva piramida sa delom kore iznad njene baze i delovima susednih kolumni, a lobulus čini jedan medularni zrak i delovi labirinta koji ga okružuju.

 

== Nefron ==

[[Datoteka:Histology-kidney.jpg|thumb|desno|200px|Nefron - histološki preparat: 1. Glomerul, 2. Proksimalni tubul, 3. Distalni tubul]]

 

 

Tokom starenja organizma broj funkcionalnih nefrona se postepeno smanjuje, tako da u 80. godini mnogi [[čovek|ljudi]] imaju samo 40% od početnog broja nefrona. Osim toga njihova populacija se smanjuje i pri povredama, oboljenjima i sl, a bubreg nema izraženu sposobnost regeneracije.

 

== Intersticijum ==

Intersticijum je prostor između nefrona, tubula, krvnih i limfnih sudova i nerava. Sastoji se od vezivnog [[tkivo|tkiva]], i u predelu korteksa je slabo izražen i čini oko 7% ukupnog volumena kore, a u predelu srži bubrega čini i do 20%. Čine ga fibroblasti, miofibroblasti, makrofagi, periciti, histiociti itd.

 

== Vaskularizacija i inervacija ==

=== Krvni sudovi ===

Protok [[krv]]i kroz oba bubrega iznosi oko 21% minutnog volumena [[srce|srca]] ili 1200ml/min. [[Krv]] dolazi u ove organe iz abdominalne [[aorta|aorte]], preko ''bubrežne arterije'' (a. renalis) – po jedna arterija za svaki organ. To je istovremeno nutritivni i funkcionalni krvni sud i ulazi u bubreg kroz tzv. hilus i odmah se deli na dve grane (''ventralnu i dorzalnu''). Jedna grana odlazi u prednji, a druga u zadnji deo bubrega. Pre ulaska u parenhim ovi ogranci se dele i daju ''interlobarne arterije'' (aa. interlobares). One se penju uz Bertinijeve kolumne i u predelu baza renalnih piramida savijaju se i nastavljaju kao ''lučne arterije'' (aa. arcuatae). Dalje se pružaju graničnom linijom između kore i srži bubrega i granaju se, u jednakim razmacima, na ''interlobularne arterije'' (aa. interlobulares), koje se pružaju ka kapsuli (spoljašnjoj ivici) bubrega. Od ovih arterija odvajaju se grančice koje će posle kratkog puta ući u klupko glomerula, kao ''aferentne arteriole''. Arteriole ulaze u ''prvi kapilarni splet'' iz koga nastaju ''eferentne arteriole'', koje se ponovo granaju dajući ''drugu (peritubularnu) kapilarnu mrežu''. Eferentne (odvodne) arteriole jukstamedularnih nefrona su veoma dugačke i nazivaju se pravi sudovi (vasa recta).

 

 

=== Limfni sudovi ===

U bubregu postoje dve mreže limfnih sudova. Jedna se nalazi u spoljašnjem delu kore i limfa iz nje odlazi u limfne sudove kapsule. Druga mreža je smeštene dublje u bubrežnom parenhimu i izliva se preko limfnog suda, koji izlazi kroz hilus, i dalje odlazi u parijetalne (slabinske) limfne žlezde i sabirno stablo. Između ove dve mreže postoje spojnice (anastamoze).

 

=== Nervi ===

Bubreg je najvećim delom inervisan simpatičkim nervnim vlaknima, mada postoji i mali broj parasimpatičkih i senzitivnih vlakana. Simpatička vlakna izazivaju kontrakciju glatke muskulature krvnih sudova, što znači da deluju kao vazokonstriktori. Potiču iz celiačnog spleta (plexus celiacus), koji predstavlja najveći autonomni nervni splet i inerviše sve organe [[trbuh|trbušne duplje]] i [[polne žlezde]].

 

== Uloga bubrega ==

Bubrezi imaju čitav dijapazon po život značajnih uloga i utiču na rad svih ostalih organa i organizma u celini. Osnovna funkcija ovih organa je formiranje konačne [[mokraća|mokraće]], ali pored toga oni imaju višestruku ulogu u održavanju [[homeostaza|homeostaze]] u organizmu. To podrazumeva:

* regulaciju ravnoteže [[voda|vode]] i elektrolita,

* regulaciju osmolarnosti telesnih tečnosti i koncentracije elektrolita,

 

== Bolesti bubrega ==

Na osnovu patofizioloških mehanizama nastanka pojedinih grupa bubrežih oboljenja, izvršena je podela bubrežnih bolesti na glomerulske i neglomerulske. U prvu grupu spadaju nefritisi i nefrotski sindrom, a u drugu grupu vaskularne, tubulointersticijske i tubulske bolesti.

 

Danas se, ipak, češće koristi klinička klasifikacija, zasnovana na preporukama [[Svetska Zdravstvena Organizacija|Svetske Zdravstvene Organizacije]]. Ova podela je sledeća:

* akutni nefritiski sindrom,

* nefrotski sindrom,

 

== Literatura ==

* Arthur C. Guyton, John E. Hall: ''Medicinska fiziologija'', IX izdanje ("Savremena administracija" Beograd, 1999.) ISBN 86-387-0599-9;

* Stanoje Stefanović i saradnici: ''Specijalna klinička fiziologija'', III izdanje ("Medicinska knjiga" Beograd – Zagreb, 1980.);