Rimski Senat – razlika između verzija

==Doba republike==

 

 

Zahvaljujući svojim ovlaštenjima i stalnošću članstva, senat je u praksi funkcionisao kao ''de facto'' kolektivni šef države. Pripremao je predloge zakona koji su se na usvajanje podnosili [[Rimske skupštine|skupštinama]], a njegove vlastite rezolucije (''decreta'' ili ''senatus consulta'') imale su u određenom stepenu praktičnu snagu, iako možda ne i formalno zakonsku jer su [[Tribun|narodni tribuni]] mogli uložiti svoj veto. Sudska vlast senata ogledala se u njegovom pravu da osniva posebne sudske komisije. Upravljao je državnim finansijama, postavljao namesnike [[Rimske provincije|provincija]] i jedini u državi imao pravo da definiše i sprovodi spoljnu politiku Rima. Senat je takođe nadgledao kultove državne [[Religija|religije]].