Ateroskleroza – razlika između verzija

 

== Faktori rizika ==

Brojne studije koje su sprovedene u [[Evropa|Evropi]] i [[Severna Amerika|Severnoj Americi]] su utvrdile brojne faktore rizika za nastanak i razvoj ateroskleroze. Najčešći su [[hiperlipidemija]], [[hipertenzija|povišen krvni pritisak]], [[šećerna bolest]], uživanje cigareta, godine, pol. U poslednje vreme se veliki značaj pridaje i novootkrivenim faktorima rizika, koji su ciljana meta budućih medicinskih istraživanja. Među njima se posebno ističu nivo C-reaktivnog proteina u [[krv]]i, povećanje nivoa homocisteina i [[fibrinogen]]a u krvi, kao i povećana frakcija LDL-holesterola.

 

Ipak, najznačajniji faktori rizika, koji u 50-60% pacijenata sigurno izazivaju razvoj bolesti su:

* [[hiperlipidemija]] – utvrđeno je da niži nivo holesterola u krvi sigurno smanjuje rizik od nastanka koronarne ishemijske bolesti;

* [[hipertenzija]] – jedan od najčešćih uzročnika ateroskleroze, koronorane bolesti i šloga. Još uvek nije u potpunosti ispitan mehanizam kojim povišen krvni pritisak utiče na razvoj ateroskleroze, ali se pretpostavlja da je u direktnoj vezi sa oštećenjem endotela krvnog suda, i kasnijim alteracijama unutar intime krvnog suda;

* [[šećerna bolest|diabetes mellitus]] ili šećerna bolest – faktor rizika koji je povezan sa hiperlipidemijom i povišenim krvnim pritiskom, poremećajima [[koagulacija|koagulacije]], izrazitim oksidativnim [[stres]]om, i funkcionalnim i anatomskim poremećajima u strukturi arterijskih krvnih sudova. Zahvaljujući udruženom dejstvu ovih faktora, šećerna bolest može značajno doprineti razvoju ateroskleroze;

* [[pušenje]] – duvanski dim ima kompleksno dejstvo na razvoj ateroskleroze i [[koronarna bolest srca|koronarne bolesti srca]]. Smatra se da cigarete deluju udružene sa ostalim faktorima rizika, i da izazivaju endotelne disfunkcije. Rizik za nastanak koronarne bolesti se drastično smanjuje prestankom pušenja. Relativni rizik ipak ostaje, jer su istraživanja pokazala da je jednak kod osoba koje su tek prestale sa pušenjem, i koje ne puše najmanje dve godine.

* [[fizička neaktivnost]] i [[stres]]

 

 

== Mortalitet i morbiditet ==

Ateroskleroza je među vodećim uzročnicima smrti u zemljama u razvoju, i istraživanja pokazuju da će tako ostati i u prvih petnaest godina 21. veka. U SAD, odgovorna je za smrt najmanje 500 000 ljudi koji umiru od posledica [[srčani udar|akutnog infarkta miokarda]]. Poslednjih deset godina postoji blagi pad u oboljevanju u razvijenim zemljama, ali i eksponencijalan rast u zemljama u razvoju, zahvaljujući visokom procentu pušača u opštoj populaciji, i sve većem korišćenju masti u svakodnevnoj ishrani.

 

== Patofiziologija ateroskleroze ==

Mehanizam ateroskleroze nije u potpunosti poznat. Među mnoštvom teorija, najrasprostranjenija je teorija „odgovora na povredu”. Povreda [[endotel]]a, za posledicu ima [[zapaljenje]] krnog suda (vaskulitis) koji sledi proliferacija fibroznog tkiva. Najverovatniji uzroci povrede endotela su oksidovani [[LDL-holesterol]], infektivni agensi, [[toksin]]i, [[hiperglikemija]], hiperholecistinemija. Oksidovani LDL-holesterol aktivira inflamatorne procese na nivou [[transkripcija|transkripcije]] [[gen]]a, ekspresiju adhezivnih [[molekul]]a, i regrutovanje monocita/makrofaga. Ovi cirkulišući monociti infiltriraju intimu krvnog suda, i kao tkivni makrofazi preuzimaju LDL-holesterol, postajući „penaste” [[ćelija|ćelije]] rane ateroskleroze. Ovako aktivirani makrofazi produkuju brojne faktore koji su štetni za endotel krvnog suda.

 

 

== Kliničke manifestacije bolesti ==

Simptomatologija ateroskleroze je izuzetno varijabilna. Pacijenti sa aterosklerotičnim promenama mogu imati prisutne [[simptom]]e [[koronarna bolest srca|koronarne bolesti]] ili [[srčani udar|infarkta miokarda]], ili prvi simptom može biti naprasna srčana smrt. U značajanom procentu pacijenata sa prisutnim aterosklerotičnim promenama simptomatologija može i izostati. Sama forma ateroskleroze kao bolesti, ukazuje na to da je ona forma hroničnog, progresivnog i degenerativnog oboljenja, sa periodima smirivanja i napredovanja. Bolest je sistemska, i manifestuje se fokalno, zahvatajući različite organske sisteme u različitih pacijenata iz za sada, nepoznatih razloga.

 

Najčešće kliničke posledice su:

* Lumenska opstrukcija – najčešće je progresivna i asimptomatska, dok fibrozni plak ne opstruira najmanje 50-70% lumena krvnog suda. Tada nastaju prvi simptomi koronarne bolesti, kao posledice smanjenog dopremanja kisonika krvlju do ciljanog tkiva, odnosno kao posledica disproporcije u potrebi i mogućnosti dopremanja kiseonika u određeno tkivo. Stabilna angina pektoris, intermitentna klaudikacija u donjem ekstremitetu i mezenterična angina mogu biti primeri posledica progresivne lumenske opstrukcije artrerijskog krvnog suda.

* Ruptura plaka ili tromboza plaka – nastaju usled oštećenja kape fibroznog plaka, i mogu rezultovati nastankom [[tromb]]a koji u može u potpunosti opstruirati lumen krvnog suda. Nestabilna [[angina pektoris]], [[srčani udar|infarkt miokarda]], prolazni ishemični napad, [[šlog]] mogu biti sekvele delimičnog ili potpunog opstruiranja lumena krvnog suda trombom. Ateroembolizam je posebna komplikacija aterosklerotičnog plaka, koja nastaje nejčešće sponatno, ili nakon hirurških intervencija na [[aorta|aorti]], [[angiografija|angiografije]] ili upotrebe trombolitičkih lekova u pacijenata sa difuznom aterosklerozom.

* [[Angina pektoris]] – stanje koje je karakterisano bolom iza [[grudna kost|grudne kosti]], njegovim širenjem najčešće u levu ruku, i mogućom pojavom dispnee, tj. otežanog disanja. Bol je obično prouzrokovan pojačanim fizičkim opterećenjem, a gubi se odmorom i uzimanjem nitratne terapije. Nestabilna [[angina pektoris]] predstavlja povećanu frekvenciju i intenzitet bola, a [[bol]] se javlja i pri odmoru. Prolongiran anginozni bol je najčešći znak [[srčani udar|infarkta miokarda]].

* Šlog ili cerebralni insult – stanje koje nastaje opstrukcijom krvnih sudova odgovornih za snabdevanje centralnog nervnog sistema. Karakteriše se neurološkim ispadima različitog stepena, i različitog trajanja.

* Periferna vaskularna oboljenja – najčešće se manifestuju kao intermitentna klaudikacija (pojava bola u [[muskulatura|muskulaturi]] ekstremiteta, uzrokovanog nedostatkom [[kiseonik]]a), [[impotencija]] i teže ulceracije i [[infekcija|infekcije]] ekstremiteta.

* Visceralna ishemija

* Mezenterična angina – bol u epigastričnoj ili periumbilikalnoj regiji, udružen sa povraćanjem krvi, [[proliv]]om, gubitkom [[elektroliti|elektrolita]] i tečnosti, pojavom krvi u stolici i gubitkom težine.

* [[Aneurizma]] abdominalne aorte – najčešće je asimptomatsko, ali izrazito opasno oboljenje, zbog mogućnosti rupture i iskrvarenja.

 

== Znaci bolesti ==

Najčešće, fizički znaci bolesti su prisustvo povišenog nivoa lipida u krvi, stenoza ili dilatacija velikih mišićnih arterija, ishemija ciljanog organa ili infarkt. Ukoliko se pri pregledu paciujenta uzrokuje bilo koja od kliničkih manifestacija bolesti, stoprocentno se može dijagnostikovati ateroskleroza.

 

 

== Terapija ==

Prevencija i terapija ateroskleroze podrazumeva pre svega eliminisanje poznatih faktora rizika. To podrazumeva:

* regulaciju povišenog krvnog pritiska, regulacijom [[ishrana|ishrane]] i upotrebom farmakoloških sredstava. Preporučuje se i redovna kontrola [[krvni pritisak|krvnog pritiska]];

 

Medikamentozna terapija podrazumeva uzimanje lekova iz sledećih grupa:

* Inhibitora HMG-CoA reduktaze – deluje na smanjenje povišenog holesterola i triglicerida;

* Fibrata – deluje na smanjenje triglicerida i LDL frakcije holesterola;

 

== Prognoza ==

Prognoza ateroskleroze zavisi od brojnih faktora. Ukoliko se bolest na vreme dijagnostikuje, čak i pacijenti sa ozbiljnim problemima redovnim uzimanjem terapije mogu živeti dugi niz godina. Ozbiljan problem predstavljaju osobe kojima bolest nije klinički manifestovana, i kod kojih je naprasna srčana smrt ili ruptura [[aneurizma|aneurizme]] prvi simptom već odavno prisutnog oboljenja.

 

== Vidi još ==

* [[Koronarna bolest srca]]

* [[Srčani udar|Infarkt]]

 

== Literatura ==

* Robbins, Pathologic basis of desease

* Patologija grupe autora Medicinskog fakulteta u Beogradu

 

* [http://en.wikipedia.org/wiki/Atherosclerosis Ateroskleroza na en.wikipedia]

* [http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/ency/article/000171.htm MedlinePlus Medical Encyclopedia: Atherosclerosis]