Wikipedija

Prvi rat za Nagorno-Karabah – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Kolega2357 (razgovor | doprinos)
20.730.146 izmena
m Bot: Brisanje šablona: Link GA.
Nema sažetka izmjene
Red 11:
|komandant1 = [[Datoteka:Flag of Armenia.svg|22px]] [[Levon Ter-Petrosjan]]<br />[[Datoteka:Flag of Nagorno-Karabakh.svg|22px]] [[Samvel Babajan]]<br />[[Datoteka:Flag of Nagorno-Karabakh.svg|22px]] [[Monte Melkonjan]] †<br />[[Datoteka:Flag of Nagorno-Karabakh.svg|22px]] [[Sejran Oganjan]]<br />[[Datoteka:Flag of Armenia.svg|22px]] [[Arkadij Ter-Tadevosjan]]<br />[[Datoteka:Flag of Armenia.svg|22px]] [[Vazgen Sarkisjan]] †<br />[[Datoteka:Flag of Armenia.svg|22px]] [[Grač Andresjan]] †<br />
|komandant2 = [[Datoteka:Standard of the President of Azerbaijan.svg|22px]] [[Ajaz Mutalibov]]<br />[[Datoteka:Standard of the President of Azerbaijan.svg|22p]] [[Abulfaz Elčibej]]<br />[[Datoteka:Standard of the President of Azerbaijan.svg|22px]] [[Hejdar Alijev]]<br />[[Datoteka:Flag of Azerbaijan.svg|22xp]] [[Iskander Gamidov]]<br />[[Datoteka:Flag of Azerbaijan.svg|22px]] [[Suret Gusejnov]]<br />[[Datoteka:Flag of Azerbaijan.svg|22px]] [[Ragim Gazijev]]<br />[[Datoteka:Flag of Azerbaijan.svg|22px]] [[Dadaš Rzajev]]<br />[[Datoteka:Flag of Azerbaijan.svg|22px]] [[Mamedrafi Mamedov]]<br />[[Datoteka:Flag of Azerbaijan.svg|22px]] [[Zaur Rzajev]] †<br />[[Datoteka:Flag of Afghanistan (1992-1996; 2001).svg|22px]] [[Gulbedin Hekmatijar]]<br />[[Datoteka:Flag of Chechen Republic of Ichkeria.svg|22p]] [[Šamil Basajev]]
|jačina1 = 20.000 (vojska Nagorno-Karabaha)<br /> 20.000 (vojska Jermenije)<ref name="DeRouen">-{DeRouen, Karl and Uk Heo (eds.) ''Civil Wars of the World: Major Conflicts since World War II''. Santa Barbara, California: ABC-CLIO, 2007, p. 148. ISBN 978-1-85109-919-1.}-</ref>
|jačina2 = 74.000<ref name="DeRouen"/><br />2.000-3.000 Avganistanaca i Čečena<ref>[http://smotri.com/video/view/?id=v10746247aec Naёmniki!Nagornый Karabah, Abhaziя, Čečnя, Юgoslaviя], Pristupljeno 24. 4. 2013.</ref>
|gubici1 = 4.592<ref name="AMS">{{ru icon}} -{Melik-Shahnazarov, Arsen.}- ''[http://www.sumgait.info/caucasus-conflicts/nagorno-karabakh-facts/nagorno-karabakh-facts-14.htm Nagornый Karabah: faktы protiv lži]''.</ref>
|gubici2 = 25.000-30.000<ref name="AMS" />
}}
Red 48:
 
Kao rezultat sukoba, raseljeno je čak 230.000 Jermena iz Azerbejdžana i 800.000 Azera iz Jermenije i Karabaha.<ref name="CIA-FACTBOOK-AJ">{{cite web
|last = -{The [[Central Intelligence Agency]]}-
|title= -{The CIA World Factbook: Transnational Issues in Country Profile of Azerbaijan}-
|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/aj.html#Issues
|accessdate = 29. 10. 2011.}} -{Military involvement denied by the Armenian government}-.</ref> Ruskim posredovanjem potpisano je primirje u [[maj]]u [[1994]]. godine.
 
== Pozadina ==
=== Nagorno-Karabah ===
Teritorija modernog Nagorno-Karabaha u [[1 milenijum pne.|-{I}- milenijumu pre nove ere]] bila je naseljena [[Kavkaz|kavkaskim]] autohtonim plemenima. U [[2. vek pne.|-{II}- veku pre nove ere]], ovu teritoriju je anektirala [[Kraljevina Jermenija]] i bila je u njenom sastavu do kraja [[4. vek|-{IV}- veka]].<ref>A. P. Novoselьcev [http://www.vehi.net/istoriya/armenia/kagantv/novoseltsev.html K voprosu o političeskoй granice Armenii i Kavkazskoй Albanii v antičnый period], Pristupljeno 24. 4. 2013.</ref> Krajem -{IV}- veka ova oblast je bila priključena [[Persija|Persiji]]. Od sredine [[7. vek|-{VII}-]] veka do kraja [[9. vek|-{IX}- veka]] je pod [[Arapi|arapskom]] vlašću. U [[17. vek|-{XVII}- veku]] je na području današnjeg Nagorno-Karabaha postojalo pet jermenskih kneževina, koje su predstavljale poslednji vid jermenske državnosti pre konačnog pada pod tuđinsku vlast. Godine [[1813]]. oblast je pripojena [[Rusko carstvo|Ruskom carstvu]].
 
Teritorija Nagorno-Karabaha je danas još uvek u velikoj meri predmet spora između [[Jermeni|Jermena]] i [[Azeri|Azera]]. Trenutni sukob ima svoje korene u događajima posle [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog rata]]. Neposredno pre kapitulacije [[Otomansko carstvo|Otomanskog carstva]], Ruska imperija je propala u novembru [[1917]]. i Rusija je tada pala pod kontrolu [[Boljševici|boljševika]]. Tri nacije na [[Kavkaz]]u, [[Jermeni]], [[Azeri]] i [[Gruzini]], ranije pod vladavinom [[Rusi|Rusa]], proglasili su svoju nezavisnost i formirali Zakavkavsku federaciju koja je nestala posle samo tri meseca postojanja.<ref name="dewaal">{{cite book
Red 69:
 
=== Jermensko-azerbejdžanski rat (1918—1920) ===
Ubrzo je izbila borba između Demokratske Republike Jermenije i Demokratske Republike Azerbejdžan u tri specifične regije: [[Nahčivan (republika)|Nahčivana]], Zangezura (danas jermenska pokrajina [[Sjunik]]) i [[Nagorno-Karabah]]a. Jermenija i Azerbejdžan sporili su se gde će biti granice ove tri provincije. Karabaški Jermeni su pokušali da proglase nezavisnost, ali nisu uspeli da stupe u kontakt sa [[Jermenija|Republikom Jermenijom]]. Posle poraza [[Osmansko carstvo|Osmanskog carstva]] u [[Prvi svetski rat|Prvom svetskom ratu]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo|britanske]] trupe su [[1919]]. godine okupirale južni Kavkaz. Britanska komanda privremeno je postavila [[azerbejdžan]]skog državnika Hosrov-bek Pašu Sultanova za guvernera Nagorno-Karabaha i Zangezura, do donošenja konačne odluke na [[Pariska mirovna konferencija 1919.|Pariskoj mirovnoj konferenciji]].<ref>-{Ministry of Foreign Affairs of the ROA}-. [http://www.armeniaforeignministry.com/fr/nk/nk_file/article/3.html -{Circular by colonel D. I. Shuttleworth of the British Command}-]. -{Republic of Armenia Archives, File No. 9}-., Pristupljeno 29. 10. 2011.</ref>
 
=== Sovjetska okupacija ===
Red 89:
| location = New York
| isbn = 0-07-254975-0
| page = 164 }}</ref><ref>-{Yamskov, A. N. "Ethnic Conflict in the Transcausasus: The Case of Nagorno-Karabakh". ''Theory and Society'', Vol. 20, No. 5, Special Issue on Ethnic Conflict in the Soviet Union October 1991}-, str. 659., Pristupljeno 29. 10. 2011.</ref>
 
Tokom godina sovjetske vladavine stanovnici Nagorno-Karabaha su zadržali jaku želju da se pripoje [[Jermenija|Jermeniji]].<ref>-{Nadein-Raevski, V. "The Azerbaijani Armenian Conflict" in ''Ethnicity and Conflict in a Post-Communist World''. Rupesinghe, K., King, P., Vorkunova, O. (eds.) New York: St. Martin's Press, 1992}-, str. 118.</ref>
 
== Oživljavanje Karabaškog pitanja ==
Red 144:
 
=== Askeran i Sumgajit ===
Etnički sukobi ubrzo su izbili između Jermena i Azera koji žive u Karabahu i Jermeniji. Već krajem [[1987]]. Azeri, koji žive u mestima [[Kapan (Jermenija)|Kapan]] i [[Megri]] u Jermeniji, su se žalili da su bili prisiljeni da zbog incidenata sa svojim jermenskim susedima napuste svoje domove. U novembru [[1987]]. dva vagona puna Azera stigla su na železničku stanici u [[Baku]]u. U kasnijim intervjuima, gradonačelnici ova dva mesta su negirali postojanje incidenata.<ref> Tvrdi se da se vrlo malo zna o incidentima jer su vlasti navodno prikrivale bilo kakve informacije o njima, pogledati -{De Waal}-, ''-{Black Garden}-'', str. 18-19.</ref>
 
Dana [[22. februara]] [[1988]]. došlo je do sukoba između Jermena i Azera u blizini grada [[Askeran]] u Nagorno-Karabahu. Tokom sukoba dva mladića azerske nacionalnosti su ubijena. U jednog od njih verovatno je pucao lokalni azerski policajac slučajno ili nakon svađe.<ref name="dewaal"/><ref>{{Ru icon}} [http://www.memo.ru/hr/hotpoints/karabah/getashen/chapter1.htm -{Chronology of the conflict]. Memorial}-.</ref>
 
Govoreći na mitinzima, jedan azerski izbeglica iz jermenskog grada [[Kapan (Jermenija)|Kapan]] optužio je Jermene za ubistva i zločine, pominjući silovanje žena i sečenje njihovih grudi.<ref name="Kaufman"/> Prema sovjetskim medijima radilo se o netačnim navodima, a mnogi mediji su pominjali da su govornici na mitingu bili agenti provokatori.<ref>{{ru icon}} -{Kulish, O. and Melikov, D.}- ''-{Socialist Industry}-''. 27. mart 1988, pristupljeno na dan 30. mart 2008.</ref> Nekoliko sati nakon toga mitinga počeo je [[pogrom]] nad jermenskim stanovništvom u gradu [[Sumgait]], koji se nalazi oko 25 kilometara severno od [[Baku]]a. U ovom progromu je prema sovjetskim izvorima život izgubilo 32 ljudi (26 Jermena i 6 Azera), mada Jermeni smatraju da pravi broj nije prijavljen.<ref>-{Remnick, David}-. "-{Hate Runs High in Soviet Union's Most Explosive Ethnic Feud}-". ''[[Vašington post]]''. 6. septembar 1989.</ref> Posle pogroma gotovo svi stanovnici jermenskog porekla napustili su Sumgait. Nakon tri dana nasilja nad Jermenima sovjetske snage ušle su u grad i ugušile nerede [[1. marta]] [[1988]].<ref>{{cite book
| last = Shahmuratian
| first = Samvel (ed.)
Red 179:
| isbn = 0-275-96241-5}}</ref> U [[januar]]u [[1989]]. centralna vlada u [[Moskva|Moskvi]] privremeno je preuzela kontrolu u regionu, a taj potez su pozdravili mnogi Jermeni.<ref name="dewaal"/>
 
U [[januar]]u [[1990]]. desio se još jedan pogrom Jermena u [[Baku]]u što je primoralo Gorbačova da proglasi [[vanredno stanje]] i pošalje trupe Minisarstva unutrašnjih poslova da uspostave red. Usred rastućeg pokreta za nezavisnost u [[Azerbejdžan]]u, Gorbačov je poslao oružane snage da spreči kolaps [[Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika|Sovjetskog Saveza]]. Trupe su dobile naređenje da zauzmu [[Baku]]u u ponoć [[20. januara]] [[1990]]. Stanovnici su tvrdili da su snage Ministarstva unutrašnjih poslova prve otvorile vatru<ref name="Audrey">-{Altstadt, Audrey L. ''The Azerbaijani Turks: power and identity under Russian rule''. Stanford: Hoover Institution Press, 1992}-, str. 215.</ref>, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova to negiralo.<ref name="Audrey"/> U gradu je uveden policijski čas. Sukobi između Ministarstva unutrašnjih poslova i Azerbejdžanskog narodnog fronta bili su uobičajeni, a u jednom takvom sukobu u Bakuu ubijeno je preko 120 Azera i osam pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova SSSR-a.<ref>
{{cite news
| last = Smolowe
Red 190:
 
=== Borbe u Kazakhu ===
Azerbejdžan je imao nekoliko [[eksklava]] na teritoriji Jermenije. Početkom [[1990]]. na putu pored sela [[Baganis]] koji se nalazi na granici sa Azerbejdžanom došlo je do napada pripadnika milicije iz Azerbejdžana.<ref name="Cullen">-{Cullen, Robert. "A Reporter at Large, Roots." ''The New Yorker''}-. 15. april 1991.</ref> U isto vreme, jermenske snage napale su azerbejdžanske eksklave unutar teritorije Jermenije, kao i granična sela u oblastima Kazakh i Sadarak u Azerbejdžanu. Dana [[26. mart]]a [[1990]]. nekoliko vozila jermenskih paravojnih jedinica stiglo je u selo Baganis na jermenskoj granici. U sumrak su prešli granicu i napali azerbejdžansko selo [[Baganis Ajrum]]. Oko 20 kuća je spaljeno i 8 do 11 seljana azerske nacionalnosti je ubijeno.<ref name="Askipar">{{ru icon}} {{Cite news| title=ARMENIЯ - AZERBAЙDŽAN: ЭTO UŽE PROSTO VOЙNA |publisher=Vlasts | url=http://www.kommersant.ru/doc-rss.aspx?DocsID=266481| date = 20. 8. 1990.}}</ref> Kada su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Sovjetskog Saveza stigli u Baganis Ajrum, napadači su već pobegli.<ref name="Cullen"/>
 
=== Operacija prsten ===
Red 228:
| style="text-align:center;"|[[Azerbejdžan]]
| style="text-align:center;"|42.000
| style="text-align:center;"|388<ref name="Khramchikhin" />-395<ref name="Mikhail Barabanov">[http://infoarm.blogspot.com/2008/09/nagorno-karabakh-shift-in-military.html -{Mikhail Barabanov "Nagorno-Karabakh: Shift in the Military Balance"}-], Pristupljeno 24. 4. 2013.</ref>
| style="text-align:center;"|436<ref name="Khramchikhin" />-458<ref name="Mikhail Barabanov" />
| style="text-align:center;"|558<ref name="Khramchikhin" />-1264<ref name="Mikhail Barabanov" />
Red 249:
| isbn = 0-333-73973-6 }}</ref> Jedina kopnena veza koju je Jermenija imala sa Karabahom bila je kroz uzak planinski koridor do kog se jedino moglo doći helikopterom. Jedini [[aerodrom]] u regionu bio je u malom gradu [[Kodžali]]ju, koji se nalazio sedam kilometera od [[Stepanakert]]a sa približno 6.000 do 10.000 stanovnika. Kodžali je takođe služio kao artiljerijska baza i od [[23. februara]] iz njega su bombardovane jermenske i ruske trupe u prestonici.<ref name="Kaufman"/> Krajem februara Kodžali je većinom bio odsečen. Dana [[26. februara]], jermenske snage uz pomoć oklopnih jedinica pokrenule ofanzivu za zauzimanje Kodžalija.
 
Tvrdnje azerbejdžanske strane da su jermenske snage nakon zauzimanja Kodžalija ubile nekoliko stotina civila koji su bežali iz grada potvrdili su i drugi izvori poput [[Hjuman rajts voč]]a, organizacije za ljudska prava Memorial ali i biografija vrhovnog jermenskog komandata [[Monte Melkonijan]]a koju je objavio njegov brat<ref name="melkonian">-{Melkonian. ''My Brother's Road''}-, str. 213.</ref>. Jermenske snage su prethodno izjavile da će napasti grad i da će ostaviti kopneni koridor kako bi civili pobegli kroz njega. Kada je napad počeo jermenske snage su brojčano nadmašile odbrambene snage koje su zajedno sa civilima pokušale da se povuku na sever do grada [[Adgnam]]a koji su držali Azeri. Piste na aerodromu bile su namerno uništene pa su bile van upotrebe. Jermenske snage su krenule u poteru za vojnicima i civilima koji su se povlačili kroz koridor i otvorili vatru na njih ubijajući i vojnike i civile.<ref name="melkonian" /> Jermenski vladini zvaničnici odbacili su optužbe za masakr.
 
Ukupan broj žrtava nije tačno utvrđen, ali konzervativni izvori smatraju da broj žrtava iznosi 485 stradalih.<ref name="dewaal"/> Zvaničan broj poginulih sudeći po azerbejdžanskim zvaničnicima tokom događaja od 25. do 26. februara je 613 civila uključujući 106 žena i 83 dece.<ref>{{cite web|url=http://www.unhchr.ch/Huridocda/Huridoca.nsf/0/7c3561e40d2d3d07c1256bae00447b7f?Opendocument |title=-{Letter from the Charge d'affaires a.i. of the Permanent Mission of Azerbaijan to the United Nations Office}- |publisher=-{Unhchr.ch}- |date= |accessdate = 10. 11. 2011.}}</ref> Dana [[3. mart]]a [[1992]]. novine „Boston gloub“ su izvestile da je 1000 ljudi ubijeno tokom četiri godine konflikta. Citirali su gradonačelnika Kodžalija Memedova koji je izjavio da se 200 ljudi vodi kao nestalo, da je 300 bilo zarobljeno i da je 200 povređeno tokom borbi.<ref name=ARMENIANS-KILLED-1000-AZERIS-CHARGE>{{cite news
|author=Quinn-Judge, Paul
|title=Armenians killed 1000, Azeris charge.
Red 257:
|date = 3. 3. 1992.
|publisher=Boston Globe
|accessdate = 29. 10. 2011. }}</ref> U izveštaju organizacije za ljudska prava Helsinki voča iz [[1992]]. godine stoji da su pripadnici azerbejdžanske vojske u uniformama i sa oružjem bili izmešani sa masama civila i da je to razlog zbog koga su jermenske snage otvorile vatru na njih.<ref name="Denber">-{Denber Rachel. ''Bloodshed in the Caucasus: Escalation of the Armed Conflict in Nagorno-Karabakh''. New York: Helsinki Watch, septembar 1992}-, str. 19–21. -{ISBN 1-56432-081-2}-.</ref>
 
=== Osvajanje Šuše ===
Red 296:
Turska nikad nije poslala trupe u Azerbejdžan, ali je poslala vojne savetnike. U maju 1992. vojni komandat plaćeničkih snaga Jevgenij Šapošnikov uputio je upozorenje zapadnim nacijama posebno [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]] da se ne mešaju u konflikt govoreći da će to dovesti do [[Treći svetski rat|trećeg svetskog rata]].<ref name="Croissant"/>
 
[[Čečenija|Čečenski]] kontigent pod vođstvom [[Šamil Basajev|Šamila Basajeva]] bila je jedna od jedinica koja je učestvovala u konfliktu. Sudeći po Azerbejdžanskom pukovniku [[Azer Rustamov|Azeru Rustamovu]] stotine čečesnkih dobrovoljaca pružilo je neprocenjivu pomoć u borbama pod vođstvom [[Šamil Basajev|Šamila Basajeva]] i [[Samala Radujev]]a.<ref name="ArmenianWeekly">-{Khatchig Mouradian; Mouradian, Khatchig}-. "[http://ermeni.hayem.org/english/chechen-terrorists-azerbaijan.htm -{Terror in Karabakh: Chechen Warlord Shamil Basayev's Tenure in Azerbaijan}-]". ''-{The Armenian Weekly}-''.</ref> Basajev je bio jedan od poslednjih boraca koji je napustio Šušu. Sudeći po izveštaju ruskih novina Basajev je kasnije izjavio da je tokom svoje karijere njegov bataljon samo jednom poražen, i da je taj poraz usledio u Karabahu u borbi sa Dašnak bataljonom<ref name="ArmenianWeekly"/>. Kasnije je rekao da je povukao svoje snage iz konflikta zato što je izgledalo da se rat više vodio zbog nacionalizma nego zbog religije.<ref name="ArmenianWeekly"/> Basajev je prošao direktnu vojnu obuku u ruskim vojnim snagama tokom rata u [[Abhazija|Abhaziji]] 1992-93. Drugi Čečeni koji su trenirani od strane ruske vojske borili su se na strani Rusije u Abhaziji protiv Gruzije i na strani Azera protiv Jermena u Nagorno-Karabahu.<ref>{{cite book|url=http://books.google.com/books?id=gQeZdtqC6EsC&pg=PA36&dq=basayev+gru+agent&hl=en&ei=rRhITsqdOYTb0QHJrO2TCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CC8Q6AEwAQ#v=onepage&q=basayev%20gru%20agent&f=false|title=Chechen Jihad: Al Qaeda's Training Ground and the Next Wave of Terror|author=Yossef Bodansky|year=2008|edition=reprint|publisher=HarperCollins|location=|page=36|isbn=0061429775|pages=|accessdate = 29. 10. 2011.}}</ref>
 
== Eskalacija ==
Red 334:
== Godina 1993. ==
=== Kelbadžar ===
Region [[Kelbadžar]] je smešten zapadno od granice severnog Karabaha. Sa populacijom od oko 60.000, nekoliko desetina mesta je bilo naseljeno uglavnom [[Azeri]]ma i [[Kurdi]]ma. <ref name="HRW">-{See Human Rights Watch/Helsinki. ''Azerbaijan: Seven Years of Conflict in Nagorno-Karabakh''. New York: Human Rights Watch, 1994.}-</ref> U martu 1993, objavljeno je da je oblast Martakert koju naseljavaju Jermeni granatirali Azeri koji žive u Kelbadžaru. To je bio povod da nakon uspešne akcije u regionu Martuni, Melkonijan i njegovi borci dobiju zadatak da zauzmu i region Kelbadžar.<ref name="brothersroad"/> Napad je počeo [[2. april]]a, a jermenske snage su napredovale prema Kelbadžaru iz dva pravca. Već [[3. april]]a jermenske snage su zauzele celu oblast.<ref name="brothersroad"/>
 
Ofanziva je izazvala je međunarodno negodovanje protiv jermenske vlade, jer je ovo bio prvi put da su jermenske snage napustile teritoriju [[Nagorno-Karabah]]a i da su prešli na teritoriju [[Azerbejdžan]]a. Dana [[30. april]]a, u [[Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija|Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija]] (SB UN) izglasana je rezolucija 822, koju su predložili [[Turska]] i [[Pakistan]]. U rezoluciji je naglašeno da Nagorno-Karabah predstavlja deo Azerbejdžana i zahtevano da se jermenske snage povuku iz Kelbadžara.<ref name="UN">
* [http://web.archive.org/web/20021001234959/http://www.state.gov/p/eur/rls/or/13508.htm#822 -{United Nations Security Council Resolution 822 passed on 30 April 1993]. A total of four UNSC resolutions were passed in regards to the conflict.}-</ref> Hjuman Rajts Voč je zaključio da su tokom ofanzive na Kelbadžar jermenske snage počinile brojna kršenja pravila ratovanja, uključujući i prisilno iseljavanje civilnog stanovništva i uzimanje talaca.<ref name="HRW"/>
 
=== Agdam, Fizuli, Džabrail i Zangilan ===
Red 350:
Do početka septembra azerbejdžanske snage su bile u potpunom rasulu. Većina teškog naoružanja koje su dobili ili kupili od Rusa bilo je uništeno ili napušteno tokom borbi. Od [[jun]]a [[1992]]. kada je počela ofanziva, jermenske snage su zarobile na desetine [[tenk]]ova, [[Oklopna vozila|oklopnih vozila]] i [[Artiljerija|artiljerije]]. U televizijskom intervjuu [[mart]]a [[1993.]] [[Monte Melkonijan]] je izjavio da su samo njegove snage od početka ofanzive juna 1992. zarobile ili uništile ukupno 55 tenkova tipa [[T-72]], 24 [[BMP-2]] i 15 [[Oklopni transporter|oklopnih transportera]] te 25 komada teške artiljerije.<ref name="dewaal"/> [[Serž Sargsjan]], tadašnji vođa oružanih snaga Karabaha, tvrdio je da je tokom celog rata zarobljeno 156 tenkova.<ref name="dewaal"/>
 
Dokaz nemoći Azera najjasnije se video kada je Alijev bio prisiljen da regrutuje između 1000 i 1500 [[avganistan]]skih [[mudžahedini|mudžahedina]] i arapskih boraca. Iako je [[Vlada Azerbejdžana|azerbejdžanska vlada]] odbacila ove tvrdnje kao neistinite, stenogrami i fotografije jermenskih obaveštajaca su potvrđivali ta nagađanja.<ref name="Croissant"/> Inostrani izvori tvrdili su da je pomoć u ljudstvu stizala i iz [[Pakistan]]a i [[Čečenija|Čečenije]], čije borce je predvodio gerilac [[Šamil Basajev]].<ref>-{Vartanyan, Arkady}-. "[http://news.bbc.co.uk/ -{Azerbaijan, USA seen pursuing anti-Russian goals in Karabakh}-"]. -{BBC Monitoring Former Soviet Union}-. 11. jun 2000</ref> [[Sjedinjene Američke Države|Američka]] naftna kompanija Mega ojl ({{jez-eng|Mega Oil}}) unajmila je nekoliko američkih vojnih instruktora za vojsku Azerbejdžana, a za uzvrat je dobila pravo na eksploataciju [[Nafta|naftnih polja]] u azerbejdžanskim vodama [[kaspijsko more|Kaspijskog mora]].<ref name="Gurdelik">
{{cite news
| last = Gurdelik
Red 415:
 
== Medijska pokrivenost ==
Vredne snimke sukoba zabeležili su novinari na obe strane. Među njima je bio [[Vardan Hovanisian]] koji je na Trajbek filmskom festivalu 2007. godine dobio nagradu za najbolji dokumentarni film „Priča ljudi u ratu i miru“, kao i Čingiz Mustafajev koji je posthumno narađen titulom narodnog heroja u Azerbejdžanu. Jermensko-ruski novinar Dmitri Pisarenko koji je proveo godinu dana na frontu i koji je snimio mnoge bitke kasnije je napisao da su i jermenski i azerbejdžanski novinari radili pod uticajem svoje vlade i da su „žrtvovali objektivnost zarad ideologije“. Jermenski vojni komandanti bili su spremni da daju izjave za novinare kad su Azeri pokrenuli vojnu ofanzivu, kritikujući njihove komandante za pokretanje velikog artiljerijskog bombardovanja i hvaleći svoje vojnike koji su se, iako brojčano slabiji, hrabro odupreli protivniku. Međutim, oni nisu hteli da daju izjave kada su jermenske snage zauzele malo selo izvan Nagorno-Karabaha kako ne bi morali da opravdavaju te postupke. Zato su jermenski novinari bili kreativni, predstavili su taj događaj kao kontraofanzivu i kao neophodnu vojnu operaciju.<ref>{{ru icon}} [http://www.library.cjes.ru/online/?a=con&b_id=32&c_id=736 Žurnalistы na voйne v Karabahe: Pisarenko Dmitriй (-{Journalists in the Karabakh War: Dmitri Pisarenko}-)]. ''-{Biblioteka Centra Ekstremalnoy Zhurnalistiki}-''.</ref>
 
Strani novinari su se više bavili [[SSSR]]-om naglašavajući da je pun etničkih sukoba i da je Nagorno-Karabah samo jedan od njih. Zbog nedostatka informacija o samim korenima sukoba strane novine su preplavile informacije da je verski faktor glavni izvor sukoba, jer je činjenica bila da su [[Jermeni]] pretežno bili [[hrišćani]], a [[Azeri]] [[muslimani]].<ref>-{Chorbajian et al}-. ''[http://books.google.ca/books?id=OUlnYdOHJ3wC&pg=PA9 -{The Caucasian Knot}-]'', str. 9.</ref> Prema Karimu, čitaoci su već bili svesni rasta snage islamističkih vojski na bliskom istoku pa su novinari iskoristili priliku da ih izveste o „Muslimanskim zločinima nad hrišćanskom manjinom“.<ref name="karim">-{Karim H. Karim}-. [http://books.google.ca/books?id=8Ucl0kvNaVAC&pg=PA180 -{Covering the South Caucasus and Bosnian Conflicts: Or How the Jihad Model Appears and Disappears}-]. -{In: Abbas Malek, Anandam P. Kavoori. ''The Global Dynamics of News''. Greenwood Publishing Group, 2000}-; str. 180-185</ref> [[Religija]] je nepotrebno naglašavana više od političkih, teritorijalnih i etničkih faktora, sa vrlo retkim osvrtanjem na demokratske i pokrete samoopredeljenja u obe zemlje. Tako je bilo do masakra u Kodžaliju krajem februara 1992. godine kada su jermenske jedinice ubile na stotine azerskih civila, kada je pozivanje na religiju prestalo. Studija koja je obuhvatila četiri najveća kanadska novinska lista pokazala je da su pojedini novinari pokušali da masakar nad Azerima prikažu kao sekundaran problem i da su se u tim izveštajima oslanjali na poricanja jermenskih vlasti.<ref name="karim"/>
 
== Nasilje nakon prekida vatre i posredovanje ==
Red 454:
| url = http://www.rferl.org/features/2001/04/10042001120004.asp}}</ref>
 
Procenjuje se da je milion ljudi raseljeno tokom sukoba. Takođe se procenjuje da je 400.000 Jermena koji su živeli u Azerbejdžanu pobeglo u Jermeniju ili Rusiju, a da je još 30.000 pobeglo iz Karabaha.<ref>-{Collin, Matthew}-. "[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/6247776.stm -{Azeris criticised on human rights}-]". ''-{BBC News}-''. 28. jun 2007.</ref> Mnogi koji su napustili Karabah vratili su se kada se rat završio. Oko 800.000 Azerbedžanaca je proterano iz Jermenije i Karabaha.<ref name="CIA-FACTBOOK-AJ"/> I mnogi pripadnici drugih nacionalnih grupa iz Karabaha bili su primorani da žive u izbegličkim kampovima koje su podigle vlade Azerbejdžana i Irana.<ref>-{For more detailed statistics on the status of refugees and the number of internally displaced persons see human rights in Nagorno-Karabakh}-.</ref>
 
Posledice rata igrale su ulogu i u ubistvu jermenskog poručnika Gurgena Markariana koga je u februaru 2004. godine na [[NATO]] seminaru u Budimpešti u Mađarskoj sekirom iskasapio njegov azerbejdžanski kolega Ramil Safarov.<ref>
Red 467:
 
== Trenutna situacija ==
Nakon rata, mnoge organizacije su donele rezolucije koje su se odnosile na konflikt. Tako je [[25. januar]]a [[2005]]. [[Savet Evrope]] usvojio neobavezujuću rezoluciju 1416 koja je kritikovala „velike etničke progone i stvaranje monoetničke zemlje“ i proglasila da su jermenske snage okupirale teritoriju Azerbejdžana.<ref>{{ru icon}} "[http://news.bbc.co.uk/hi/russian/in_depth/newsid_4236000/4236153.stm Rezolюciя PASE po Karabahu: čto dalьše?] (-{The PACE Resolution on Karabakh: What Next}-?)." ''-{BBC Russian}-''. 2011-10-29</ref><ref>"[http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta05/ERES1416.htm -{Resolution 1416 (2005)}-]." -{PACE}-. 25. januara 2005.</ref> Dana [[14. maj]]a [[2008]]. trideset devet zemalja iz sastava Generalne skupštine Ujedinjenih nacija glasalo je za rezoluciju 62/243 u kojoj se pozivalo na „bezuslovno i potpuno povlačenje jermenskih snaga sa svih okupiranih teritorija Republike Azerbejdžan“. Skoro sto zemalja se uzdržalo od glasanja, dok je sedam zemalja, uključujući i tri vodeće države Minske grupe — Rusiju, SAD i Francusku, glasalo protiv rezolucije.<ref>-{Azimov, Araz}-. "[http://www.rferl.org/content/article/1079644.html -{Azerbaijan Criticizes France, Russia, U.S Over Karabakh Resolution}-]." ''-{RFE/RL}-''., Pristupljeno 29. 10. 2011.</ref>
 
Tokom samita [[Organizacija islamske konferencije|Organizacije islamske konferencije]] [[14. mart]]a [[2008]]. i sednice Saveta ministara spoljnih poslova OIK-a 18—20. [[maj]]a [[2008]], države članice su usvojile rezoluciju br. 10/11 i rezoluciju br. 10/37 Saveta ministara spoljnih poslova. Obe rezolucije osudile su „agresiju Jermenije protiv Azerbejdžana“ i pozvale na neposrednu primenu rezolucija Saveta bezbednosti UN 822, 853, 874, 884.<ref>{{cite web |url=http://www.oic-oci.org/is11/english/res/11-SUM-POL-RES-FINAL.pdf |title= -{Resolutionresolutions on political affairs adopted by the eleventh session of the islamic summit conference}- |accessdate=29. 10. 2011.}}</ref> Kao odgovor, jermenski lideri su izjavili da Azerbejdžan „eksploatiše [[islam]] kako bi sakupio veću međunarodnu podršku“.<ref>[http://asbarez.com/85796/muslim-states-again-condemn-armenian-%E2%80%98aggression%E2%80%99/ -{Organization of the Islamic Conference Again Condemns Armenia}-]." ''-{Asbarez}-''., Pristupljeno 29. 10. 2011.</ref>
 
Početkom [[2008]]. godine došlo je do porasta tenzija između Jermenije i Nagorno-Karabaha s jedne i Azerbejdžana s druge strane. Predsednik Alijev je ponovio da će Azerbejdžan pribeći upotrebi sile ukoliko to bude potrebno da se povrati teritorija koja je van kontrole vlasti u Bakuu.<ref>-{Yevgrashina, Lada}-. "[http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L04662075.htm -{Azerbaijan may use force in Karabakh after Kosovo}-]", ''-{[[Reuters]]}-''. 4. mart 2008, pristupljeno na dan 29. 10. 2011.</ref> Istovremeno, incidenti u kojima se kršio prekid vatre postali su sve učestaliji. Najteži incident dogodio se [[5. mart]]a [[2008]]. godine kada je poginulo 16 vojnika na obe strane. Obe strane su optuživale drugu stranu da je izazvala sukob.<ref>-{Yevgrashina, Lada and Hasmik Mkrtchyan}-. "[http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L0572597.htm -{Azeris, Armenians spar after major Karabakh clash}-]", ''-{Reuters}-''. 5. mart 2008. pristupljeno na dan 29. 10. 2011.9</ref> Novost u poslednjem obračunu bila je upotreba [[Artiljerija|artiljerije]], dok su u prethodnim incidentima korišćeni snajperi i automatske puške.<ref>"[http://web.archive.org/web/20080314222857/http://www.iht.com/articles/ap/2008/03/10/europe/EU-GEN-Armenia-Azerbaijan.php -{4 killed in Nagorno-Karabakh region in skirmishes between Azerbaijanis, ethnic Armenians}-]", ''-{International Herald Tribune}-''. 10. mart 2008, pristupljeno na dan 29. 10. 2011.</ref> Smrtonosni incidenti dogodili su se i u [[leto]] [[2010]]. godine.
 
Godine [[2008]]. Mihail Barabanov je u tekstu u „Moskov difens brifu“ izneo mišljenje da će se zbog velikih sredstava koje je Azerbejdžan ulagao u vojsku bilans snaga promeniti u korist Azerbejdžana pa „Jermeni neće moći da održe korak u naoružavanju sa naftom bogatom državom kao što je Azerbejdžan i to bi moglo dovesti do destabilizacije zamrznutog konflikta između ove države“.<ref>{{cite journal|last=Barabanov|first=Mikhail|title=Nagorno-Karabakh: Shift in the Military Balance|journal=Moscow Defense Brief|publisher=[[Centre for Analysis of Strategies and Technologies]]|issue=2/2008|url=http://mdb.cast.ru/mdb/2-2008/item2/article2/|accessdate = 29. 10. 2011.}}</ref> Drugi analitičari su izneli mnogo opreznija zapažanja, uz napomenu da postoji mnogo očiglednih nedostataka u azerbejdžanskoj administraciji i vojsci i primetili da je i vojska u Nagorno-Karabahu u stanju pune pripravnosti.<ref name="AGBU">-{Giragosian, Richard. "Armenia and Karabakh: One Nation, Two States." ''AGBU Magazine''. № 1, Vol. 19}-, maj 2009, str. 12–13.</ref>
 
== ReferencePovezano ==
{{reflist|2}}▼
 
== Vidi još ==
{{Commonscat|Nagorno-Karabakh War}}▼
* [[Nagorno-Karabah]]
* [[Azerbejdžan]]
Linija 485 ⟶ 481:
* [[Stepanakert]]
* [[Mi smo naše planine]]
 
== Reference ==
▲{{reflist|2}}
 
== Literatura ==
▲{{Commonscat|Nagorno-Karabakh War}}
* ZAЯC D. V. [http://geo.1september.ru/2004/43/3.htm Nagorno-Karabahskaя Respublika.] Geografiя. - Prilož."Pervoe sentяbrя". - 2004.-№43. - S.28-29
* -{Tim Potier. ''Conflict in Nagorno-Karabakh, Abkhazia and South Ossetia: a legal appraisal.'' Kluwer Law International 2010. ISBN 90-411-1477-7}-
 
[[Kategorija:Nagorno-Karabah]]
[[Kategorija:AzerbejdžanHistorija Azerbejdžana]]
[[Kategorija:Historija Armenije]]
[[Kategorija:Ratovi u Evropi]]
[[Kategorija:Moderni ratovi]]
[[Kategorija:Raspad Sovjetskog Saveza]]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Prvi_rat_za_Nagorno-Karabah