Abakus (računanje) – razlika između verzija

 

=== Grčki abakus ===

Tabla pronađena na ostrvu [[Salamina]] 1846. datira iz 300. godine pne, što je najstarija otkrivena ploča namenjena samo računaju. Za ovu tablu se pretpostavlja da je prvobitno služila za igru. On se sastojao od table i belih mermernih kamenčića, dužine 149 cm, širine 75 cm i debljine 4,5 cm. U sredini table je bio set od pet paralelnih urezanih linija podjednakog razmaka između vertikalnih linija koje ih dele. Ispod ovih linija se nalazi širok prostor sa horizontalnom linijom. Ispod ove linije je druga grupa od jedanaest paralelnih linija, opet podeljenih u dva dela sa linijom koja je normalana sa njima, ali sa polukrugom na vrhu preseka; treća, šesta i deveta od ovih linija su obeležene krstićem gde se nalazi presek sa vertikalnom linijom.

 

 

=== Kineski abakus ===

Pre otkrića kineskog abakusa za računanje i prebrojavanje koristile su se razne sprave: štapovi za računanje, kosti na kojima su urezivali količinu, ili meru nečega. Suanpan (suànpám), kako su ga Kinezi i nazivali, u osnovi je bio sličan rimskom abakusu, samo sa malo drugačijom konstrukcijom, koja je bila namenjena dekadnom i heksadekadnom brojnom sistemu. Njegova visina je bila oko 20 cm (8 inča), a širina je mogla da bude različita, što je zavisilo od njegove namene. Uglavnom su kineski abakusi bili podeljeni na dva dela od po sedam redova. Svaki red u gornjem delu table je imao po dve kuglice, a u donjem delu redovi su imali po pet kuglica prilagođeno i za dekadni i za heksadekadni brojni sistem. Kuglice su bile pravljene od drveta. Računalo se njihovim pomeranjem gore-dole. Kineski abakus je korišćen i u druge svrhe. Za razliku od običnih dečijih računaljki, kineskim abakusom je moglo da se vrši množenje, deljenje i kvadratni i kubni koren.

 

 

=== Drevni američki abakus ===

Neki izvori pominju i korišćenje abakusa po imenu '''nepohualtzintzin''' u drevnoj [[Asteci|astečkoj]] kulturi. [[Carstvo Inka|Inke]] su koristile spravu koja je imala ime quipu. Kipu je imao kanap koji je bio postavljen horizontalno i viseću užad. Užad su bila različith boja, razmak između čvorova je bio različit. Svaka boja je imala svoje značenje, svako uže je bilo namenjeno za određeni pojam ili stvar. Ali on je pre imao namenu za beleženje nekih događaja ili za brojčani popis stvari jednog domaćinstva, nego kao alatka za računanje. Neki naučnici tvrde da to nije bio najraniji oblik numeričke sprave, već jedan od najranijih oblika pisanja. Kao takav oblik zapisa po naučniku Grau Urton-u, kipu je bio jedan oblik koda, slični [[Binarni sistem|binarnom kodu]] u [[računar]]ima. Inke su za računanje koristile uupana, koji je korišćen i posle osvajanje [[Peru]]a. Princip računanja na ovoj spravi bio je nepoznat sve do 2001. Upoređujući nekoliko uupana zaključeno je da je računanje bilo kao i kod [[Leonardo Fibonači|Fibonačijevog]] niza: 1,1,2,3,5,8…

 

 

=== Abakus kod slepih ===

Abakus koriste i pojedinci koji ne mogu da vide. Oni ga korste da predstave matematičke funkcije kao što su množenje, deljenje, oduzimanje i sabiranje, kvadratni i kubni koren. Iza žica na kojima su kuglice stavlja se gumeni ili neki drugi meki materijal da se kuglice ne pomerale dok slepi dodirju prstima kuglice.