Razlike između izmjena na stranici "Teorije kiselina i baza"

m/м
r2.7.2) (robot Mijenja: an:Reacción acido-base; kozmetičke promjene
m/м (r2.7.1) (robot Dodaje: ca:Reacció àcid-base)
m/м (r2.7.2) (robot Mijenja: an:Reacción acido-base; kozmetičke promjene)
'''Teorije kiselina i baza''' predstavljaju skup naučnih [[teorija|teorija]] koje opisuju osobine i pomažu u klasifikovanju dve važne klase jedinjenja: [[kiselina]] i [[baza (hemija)|baza]].
 
== Lavoazjeova definicija ==
Takođe, Arenijus je govorio o postojanju hidrogen jona u rastvoru da bi kasnija proučavanja pokazala da se jon vodonika u njemu vezuje sa neutralan molekul vode gradeći [[hidronijum jon]] koji je jedino prisutan u rastvoru.
 
:2H<sub>2</sub>O {{unicode|&#8652;}} H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> + OH<sup>-</sup>
 
== Protolitička teorija (Branštad-Lorijeva teorija) ==
Kiseline i baze se, po Branštad-Lorijevoj teoriji javljaju u vidu '''konjugovanih parova'''. Po pravili, slaba kiselina daje jaku konjugovanu bazu, i analogno, jaka baza daje slabu konjugovanu kiselinu. Ovo je posebno interesantno kod poliprotičnih kiselina prilikom njihove postupne disocijacije:
 
:H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub> + H<sub>2</sub>O {{unicode|&#8652;}} HSO<sub>4</sub><sup>-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>
:(''Napomena: po protolitičkoj teoriji, sve disocijacije, pa i one jakih kiselina, su reverzibilni procesi'')
:Konjugovani parovi su dakle:
::H<sub>2</sub>O (u ovom slučaju, slaba baza) i H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> (njena jaka konjugovana kiselina)
 
:H<sub>2</sub>PHO<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>O {{unicode|&#8652;}} HPHO<sub>3</sub><sup>-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>
:HPHO<sub>3</sub><sup>-</sup> + H<sub>2</sub>O {{unicode|&#8652;}} PHO<sub>3</sub><sup>2-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>
::Ponašanje H<sub>2</sub>PHO<sub>3</sub> i PHO<sub>3</sub><sup>2-</sup> biće dakle, slabo kiselo, dok se HPHO<sub>3</sub><sup>-</sup> ponaša kao jaka baza
 
Naime, Luis objašnjava ovo time da kiselina reaguje sa bazom preko jedne prazne [[Atomska orbitala|orbitale]] pri čemu se formira [[koordinaciono kovalentna veza]], gde koordinirani kompleks ima stabilnu [[Molekulska orbitala|molekulsku orbitalu]] sa elektronima baze i orbitalom kiseline. Ova najšira definicija je u svakodnevnoj primeni u neorganskoj hemiji nepraktična, jer Branštad-Lorijeva teorija daje daleko praktičnije a opet dovoljno precizno objašnjenje. Ipak, Luisova teorija ima poseban značaj u kompleksnijim reakcijama gde se mehanizmi mnogih organskih reakcija objašnjavaju upravo preko Luisovih [[Luisova kiselina|kiselina]] i [[Luisova baza|baza]] kao [[katalizator]]a reakcije.
 
[[categoryKategorija:Kemija]]
 
[[an:Reacción acetoacido-base]]
[[ar:تفاعل حمض-قاعدة]]
[[ca:Reacció àcid-base]]
108.384

izmjene