Vukanovo jevanđelje – razlika između verzija

'''Vukanovo jevanđelje''' je jedno od najstarijih i najvažnijih spomenika srpskog jezika. To je takođe jedini raški spomenik iz tog vremena. Ono se čuvalo na Svetoj Gori u karejskoj ćeliji [[sveti Sava|svetog Save]]. Odatle ga je u [[Rusija|Rusiju]] odneo Porfirije Uspenski i ono se i danas nalazi u [[Sankt Peterburg]]u u njegovoj Nacionalnoj biblioteci. Daleko je skromnije ukrašeno nego [[Miroslavljevo jevanđelje]].<br />

Nastalo je u [[Raška|Raškoj]] u vreme kada je vladao [[Vukan Nemanjić]] (najstariji Nemanjin sin). Posle Nemanjine smrti došlo je do sukoba braće zbog prestola. Mislilo se da je jevanđelje posvećeno Vukanu, ali danas se većina istraživača slaže da je ono napisano ranije, u vreme prve vladavine [[Stefan Prvovenčani|Stefana Prvovenčanog]] (1196-1202). U tom zapisu starca Simeona bila je posveta Stefanu, a kada je Vukan zavladao i Stefan bio proteran, izgrebano je Stefanovo ime i napisano Vukanovo. Zapis starca Simeona morao je nastati pre 1202. jer je Vukan tad zavladao Raškom.<br />

Rukopis je većim delom sačuvan, ima 189 listova, nedostaju samo manji delovi. Učestvovalo je 8 pisara, ali nisu svi dali jednak doprinos prepisivanju ovog dela. U prvom delu (1/6 rukopisa) smenjuju se pisari, a nakon toga imamo samo jednog - starca Simeona. Ovo upućuje na to da je posao počeo u nekoj pisarskoj radionici, a kasnije nastavio verovatno u manastirskoj pisarskoj radionici. U zapisu Simeon kaže da je posao završio u Peći u gradu [[Ras]]u. Peć se odnosi na pećinu. Ras je bio utvrđen grad, ispod njega su monaške pećine, isposnice.<br />

Fototipsko izdanje je iz 1967. godine, a izdao ga je Josip Vrana. Fototipsko izdanje treba da bude kao original - u istom formatu, baš kako je ono zaista izgledalo. Ovo fototipsko izdanje je u smanjenom formatu i druge je boje.<br />