Purim – razlika između verzija

Jevrejski praznik kojim se obeležava oslobođenje [[Jevreji|jevrejskog]] naroda u vreme progonstva u [[Perzija|Persiju]], u doba cara [[Ahasver]]a (ili Ahašvera, u Daničićevom prevodu [[Biblija|Biblije]] Asvir). Tokom ovog [[praznik]]a rad nije zabranjen, ali se odobravaju mnogi znaci radosti koji u judaizmu nisu sasvim uobičajeni. Ovaj praznik pada u periodu od kraja februara do kraja marta. Praznik počinje postom (po ugledu na Jestirin post). Kasnije se razvio običaj sedenja po kućama do kasno u noć.

Prvi zapis o ovom prazniku nalazimo u u starozavetnoj Knjizi o Jestiri (Esteri). Istorijska tačnost događaja koji su u ovoj knjizi opisani, kao i autorstvo i vreme nastanka, predmet su žive naučne diksusije. Prema knjizi, car Ahasver (neki smatraju da je to Kserks) pozvao je na jednoj zabavi svoju suprugu [[Vašti]] da se pokaže gostima. Ona nije poslušala naredbu pa je car naredio da pred njega dovedu najlepše žene carstva da bi sebi izabrao novu ženu. Pred cara je dovedena i Jestira (Estera) koju je car izabrao. Njen otac, Mardohaj, odbio je da se pokloni velikašu Hamanu. Haman je zbog toga izdejstvovao da se ubije ne samo Mardohaj već i svi Jevreji u carstvu. Dan izvršenja pokolja trebalo je da bude određen žrebom, što se na [[Akadski|akadskom]] kaže bur, a ta je reč u Bibliji zapisana kao pur, u množini purim, od čega je kasnije i sam praznik dobio ime. Jestira, da bi spasila svoj narod, prvo posti tri dana a potom priređuje gozbu za cara, gde mu otkriva Hamanove namere i izmoljava milost za svoj narod. Na kraju, Haman biva ubijen a Mardohaj postavljen za carskog namesnika. Nakon ovoga, Jestira i Mardohaj pišu pismo svim jevrejima cartva sa naredbom da ovaj događaj proslavljaju.

 

* [[Jom Kipur]]

* [[Talmud]]

 

[[Kategorija:Judaizam]]