Razlike između izmjena na stranici "Osmanska dinastija"

Obrisano 3.220 bajtova ,  prije 5 godina
nema sažetka uređivanja
m/м (Orijentolog je premjestio stranicu Otomanska dinastija na Osmanska dinastija)
[[Datoteka:Flag of the Ottoman Empire.svg|thumb|Zastava osmanskog carstva]]
[[Datoteka:Osmanli-nisani.svg|thumb|Grb osmanskog carstva]]
[[Datoteka:Flag of the Ottoman Empire.svg|thumb|Zastava osmanskog carstva]]
{{bez_izvora}}
[[Datoteka:Osmanli-nisani.svg|thumb|Grb osmanskog carstva]]
'''Османлије''' су били [[Турци]] из [[Османско царство|Османског царства]]. Они су себе називали Османлије по [[Осман I|Осману I]] ([[1258]]–[[1326]]), који се сматра за оснивача овог царства. Османов претходник, [[Ертугрул]], је био [[вазал]] [[Селџуци|селџучког]] [[султан]]а у [[Ikonijski sultanat|Иконијуму]], док је Осман освајао и владао као независан владар. Своју независност прогласио је [[1299]].
[[Datoteka:Ottoman small animation.gif|mini|desno|Osmanska osvajanja tokom srednjeg i novog veka]]
'''Osmanlije''' su bili [[Turci]] iz [[Osmansko carstvo|Osmanskog carstva]]. Oni su sebe nazivali Osmanlije po [[Osman I|Osmanu I]] ([[1258]]–[[1326]]), koji se smatra za osnivača ovog carstva. Osmanov prethodnik, [[Ertugrul]], je bio [[vazal]] [[Seldžuci|seldžučkog]] [[sultan]]a u [[Ikonijski sultanat|Ikonijumu]], dok je Osman osvajao i vladao kao nezavisan vladar. Svoju nezavisnost proglasio je [[1299]].
 
== Turci Osmanlije ==
[[Датотека:Ottoman small animation.gif|мини|десно|Османска освајања током средњег и новог века]]
[[Datoteka:Ottoman 1683.png|mini|levo|Osmanlije na vrhu svoje moći 1683.]]
Sredinom [[14. vek|XIV veka]] [[balkansko poluostrvo|balkanskim]] [[država]]ma zapretila je opasnost od Turaka Osmanlija. Osmanlije vode poreklo od [[Seldžuci|Turaka Seldžuka]], koji su u [[11. vek|XI veku]] osnovali prostranu državu na teritoriji Persije ([[Iran]]a), [[Mesopotamija|Mesopotamije]] ([[Irak]]a) i u [[Vizantijsko carstvo|vizantijskom]] delu [[Mala Azija|Male Azije]]. [[Seldžučko carstvo]] se raspalo na više delova. Sultan Osman okupio je preostale vizantijske oblasti i osnovao snažnu, po njemu nazvanu osmansku državu. Osmanlije su sredinom XIV veka prešle na Balkan. Osvojili su [[Galipolje]], a zatim su se učvrstili u [[marica (reka)|dolini Marice]]. Iz Male Azije preneli su svoju prestonicu u [[Jedrene]] ([[Jedrene|Hadrijanopolj]]).
 
== Osobenosti turskog feudalizma ==
== Турци Османлије ==
Turski [[Feudalizam|feudalni]] poredak imao je izrazito vojno obeležje. On se izgrađivao za potrebe stalnog ratovanja. Zato su osvojene zemlje uglavnom deljene ratnicima − ''[[Spahija|spahijama]]''. Za vojnu službu spahija je uslovno dobijao feudalno dobro − ''spahiluk''. Seljaci su ostali vlasnici svojih imanja, ali su, kao [[kmet]]ovi, desetinu prihoda od zemlje morali davati spahiji. Za spahiju su obavljali i druge poslove. Ta radna obaveza nazivala se [[kuluk]]. Postojala su još veća feudalna dobra koja su uživali visoki državni činovnici, ali pretežni deo zemlje podeljen je na manje spahiluke, sa obavezom vojne službe. Turci su posede dodeljivali i [[hrišćani]]ma koji su ih u ratovima pomagali, pa se u početku turske uprave u našim zemljama javio i izvestan broj hrišćana spahija. U turskoj vojsci takođe je postojala još jedna plaćena vojska - [[janjičari]]. Osmanlije su od pokorenog stanovništva povremeno [[Danak u krvi|oduzimali decu i odvodili ih i školovali za vojni poziv]]. Bio je to danak u krvi koji su sultani nametnuli hrišćanima.
Средином [[14. век|XIV века]] [[балканско полуострво|балканским]] [[држава]]ма запретила је опасност од Турака Османлија. Османлије воде порекло од [[Селџуци|Турака Селџука]], који су у [[11. век|XI веку]] основали пространу државу на територији Персије ([[Иран]]а), [[Месопотамија|Месопотамије]] ([[Ирак]]а) и у [[Византијско царство|византијском]] делу [[Мала Азија|Мале Азије]]. [[Селџучко царство]] се распало на више делова. Султан Осман окупио је преостале византијске области и основао снажну, по њему названу османску државу. Османлије су средином XIV века прешле на Балкан. Освојили су [[Галипоље]], а затим су се учврстили у [[марица (река)|долини Марице]]. Из Мале Азије пренели су своју престоницу у [[Једрене]] ([[Једрене|Хадријанопољ]]).
 
== Uređenje Osmanskog carstva ==
Posle kosovskog boja i pada Smedereva Turska je počela da uvodi svoju vlast nad slovenskim narodima. Turska osvajanja podudaraju se sa unutrašnjim sukobima koji su potresali balkanske hrišćanske države. Nasuprot rascepkanim i nesložnim balkanskim zemljama, Turci Osmanlije imali su dobro organizovanu državu. [[Sultan]] je raspolagao jakom i poslušnom vojskom, uvek spremnom na ratne pohode. Dok se u [[Hrišćanstvo|hrišćanskim]] državama feudalno imanje najčešće [[Nasleđivanje|nasleđivalo]], sultan je turskim feudalcima, spahijama delio zemlju prema zaslugama. Zemlju su dobijali najsposobniji ratnici. [[Spahija|Spahije]] su zavisile od sultana. Uvek su bili verni svom gospodaru. Turski feudalci u to vreme nisu mogli da se osamostale i ugroze centralnu vlast, kao što je bio slučaj sa velikašima na Balkanu. Prve na udaru Turaka bile su [[Vizantijsko carstvo|Vizantija]], [[Bugarska]] i [[Srbija]]. Te hrišćanske države često su međusobno ratovale znatno pre dolaska Turaka na Balkan. Osim toga, uoči dolaska Turaka, Vizantiju, Bugarsku i Srbiju zahvatili su unutrašnji neredi.
 
Sva zemlja je bila vlasništvo sultana. Stanovništvo se delilo na hrišćane i muslimane. Sultan je deo vlasti podelio spahijama i sveštenstvu. Zemlja je bila podeljena na velike i male teritorije. Velikim teritorijama (Sandžak, Bosna) upravljali su begerbegovi, a malim teritorijama begovi.
[[Датотека:Ottoman 1683.png|мини|лево|Османлије на врху своје моћи 1683.]]
 
Šest desetleća posle [[Pad Carigrada (1204)|krstaškog osvajanja Carigrada (1204)]], [[Obnova Vizantije (1261)|Vizantijsko carstvo je obnovljeno 1261. godine]]. Međutim, ono se sporo oporavljalo. Više krajeva i gradova zadržali su zapadni feudalci i [[Mletačka republika|Mlečani]]. Kada su zapretili Turci, Vizantijsko carstvo nije predstavljalo čvrstu državnu celinu. Razarali su ga dinastički sukobi, odnosno unutrašnji građanski ratovi. [[Vizantijski Carigrad|Carigrad]] su štitili [[Carigradski bedemi|jaki bedemi]], ali su ostali delovi Carstva bili ugroženi.
== Особености турског феудализма ==
Турски [[Феудализам|феудални]] поредак имао је изразито војно обележје. Он се изграђивао за потребе сталног ратовања. Зато су освојене земље углавном дељене ратницима − ''[[Спахија|спахијама]]''. За војну службу спахија је условно добијао феудално добро − ''спахилук''. Сељаци су остали власници својих имања, али су, као [[кмет]]ови, десетину прихода од земље морали давати спахији. За спахију су обављали и друге послове. Та радна обавеза називала се [[кулук]]. Постојала су још већа феудална добра која су уживали високи државни чиновници, али претежни део земље подељен је на мање спахилуке, са обавезом војне службе. Турци су поседе додељивали и [[хришћани]]ма који су их у ратовима помагали, па се у почетку турске управе у нашим земљама јавио и известан број хришћана спахија. У турској војсци такође је постојала још једна плаћена војска - [[јањичари]]. Османлије су од покореног становништва повремено [[Данак у крви|одузимали децу и одводили их и школовали за војни позив]]. Био је то данак у крви који су султани наметнули хришћанима.
 
== Povezano ==
== Уређење Османског царства ==
* [[Osmansko Carstvo]] ili [[Osmansko Carstvo|Otomansko Carstvo]]
После косовског боја и пада Смедерева Турска је почела да уводи своју власт над словенским народима. Турска освајања подударају се са унутрашњим сукобима који су потресали балканске хришћанске државе. Насупрот расцепканим и несложним балканским земљама, Турци Османлије имали су добро организовану државу. [[Султан]] је располагао јаком и послушном војском, увек спремном на ратне походе. Док се у [[Хришћанство|хришћанским]] државама феудално имање најчешће [[Наслеђивање|наслеђивало]], султан је турским феудалцима, спахијама делио земљу према заслугама. Земљу су добијали најспособнији ратници. [[Спахија|Спахије]] су зависиле од султана. Увек су били верни свом господару. Турски феудалци у то време нису могли да се осамостале и угрозе централну власт, као што је био случај са великашима на Балкану. Прве на удару Турака биле су [[Византијско царство|Византија]], [[Бугарска]] и [[Србија]]. Те хришћанске државе често су међусобно ратовале знатно пре доласка Турака на Балкан. Осим тога, уочи доласка Турака, Византију, Бугарску и Србију захватили су унутрашњи нереди.
* [[ОсманOsman I]]
* [[Turci]]
 
Сва земља је била власништво султана. Становништво се делило на хришћане и муслимане. Султан је део власти поделио спахијама и свештенству. Земља је била подељена на велике и мале територије. Великим територијама (Санџак, Босна) управљали су бегербегови, а малим територијама бегови.
 
Шест десетлећа после [[Пад Цариграда (1204)|крсташког освајања Цариграда (1204)]], [[Обнова Византије (1261)|Византијско царство је обновљено 1261. године]]. Међутим, оно се споро опорављало. Више крајева и градова задржали су западни феудалци и [[Млетачка република|Млечани]]. Када су запретили Турци, Византијско царство није представљало чврсту државну целину. Разарали су га династички сукоби, односно унутрашњи грађански ратови. [[Византијски Цариград|Цариград]] су штитили [[Цариградски бедеми|јаки бедеми]], али су остали делови Царства били угрожени.
 
== Види још ==
* [[Османско царство]] или [[Османско царство|Отоманско царство]]
* [[Осман I]]
* [[Турци]]
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Ottoman Turks}}
 
[[Kategorija:Osmansko Carstvo|Dinastija]]
[[Категорија:Османско царство]]
[[Kategorija:Vladarske dinastije]]
[[Категорија:Династије]]