Verzija na datum 24 februar 2015 u 20:20 pogledaj izvor Orijentolog (razgovor \| doprinos) Autopatroleri, Premještač datoteka, Patrolci, Vraćači 131.831 izmena m Orijentolog je premjestio stranicu Otomanska dinastija na Osmanska dinastija ← Starija izmjena		Verzija na datum 24 februar 2015 u 20:22 pogledaj izvor Orijentolog (razgovor \| doprinos) Autopatroleri, Premještač datoteka, Patrolci, Vraćači 131.831 izmena Nema sažetka izmjene Novija izmjena →
Red 1: [[Datoteka:Flag of the Ottoman Empire.svg\|thumb\|Zastava osmanskog carstva]] [[Datoteka:Osmanli-nisani.svg\|thumb\|Grb osmanskog carstva]] [[Datoteka:Flag of the Ottoman Empire.svg\|thumb\|Zastava osmanskog carstva]] ~~{{bez_izvora}}~~ [[Datoteka:Osmanli-nisani.svg\|thumb\|Grb osmanskog carstva]] '''Османлије''' су били [[Турци]] из [[Османско царство\|Османског царства]]. Они су себе називали Османлије по [[Осман I\|Осману I]] ([[1258]]–[[1326]]), који се сматра за оснивача овог царства. Османов претходник, [[Ертугрул]], је био [[вазал]] [[Селџуци\|селџучког]] [[султан]]а у [[Ikonijski sultanat\|Иконијуму]], док је Осман освајао и владао као независан владар. Своју независност прогласио је [[1299]]. [[Datoteka:Ottoman small animation.gif\|mini\|desno\|Osmanska osvajanja tokom srednjeg i novog veka]] '''Osmanlije''' su bili [[Turci]] iz [[Osmansko carstvo\|Osmanskog carstva]]. Oni su sebe nazivali Osmanlije po [[Osman I\|Osmanu I]] ([[1258]]–[[1326]]), koji se smatra za osnivača ovog carstva. Osmanov prethodnik, [[Ertugrul]], je bio [[vazal]] [[Seldžuci\|seldžučkog]] [[sultan]]a u [[Ikonijski sultanat\|Ikonijumu]], dok je Osman osvajao i vladao kao nezavisan vladar. Svoju nezavisnost proglasio je [[1299]]. == Turci Osmanlije == ~~[[Датотека:Ottoman small animation.gif\|мини\|десно\|Османска освајања током средњег и новог века]]~~ [[Datoteka:Ottoman 1683.png\|mini\|levo\|Osmanlije na vrhu svoje moći 1683.]] Sredinom [[14. vek\|XIV veka]] [[balkansko poluostrvo\|balkanskim]] [[država]]ma zapretila je opasnost od Turaka Osmanlija. Osmanlije vode poreklo od [[Seldžuci\|Turaka Seldžuka]], koji su u [[11. vek\|XI veku]] osnovali prostranu državu na teritoriji Persije ([[Iran]]a), [[Mesopotamija\|Mesopotamije]] ([[Irak]]a) i u [[Vizantijsko carstvo\|vizantijskom]] delu [[Mala Azija\|Male Azije]]. [[Seldžučko carstvo]] se raspalo na više delova. Sultan Osman okupio je preostale vizantijske oblasti i osnovao snažnu, po njemu nazvanu osmansku državu. Osmanlije su sredinom XIV veka prešle na Balkan. Osvojili su [[Galipolje]], a zatim su se učvrstili u [[marica (reka)\|dolini Marice]]. Iz Male Azije preneli su svoju prestonicu u [[Jedrene]] ([[Jedrene\|Hadrijanopolj]]). == Osobenosti turskog feudalizma == ~~== Турци Османлије ==~~ Turski [[Feudalizam\|feudalni]] poredak imao je izrazito vojno obeležje. On se izgrađivao za potrebe stalnog ratovanja. Zato su osvojene zemlje uglavnom deljene ratnicima − ''[[Spahija\|spahijama]]''. Za vojnu službu spahija je uslovno dobijao feudalno dobro − ''spahiluk''. Seljaci su ostali vlasnici svojih imanja, ali su, kao [[kmet]]ovi, desetinu prihoda od zemlje morali davati spahiji. Za spahiju su obavljali i druge poslove. Ta radna obaveza nazivala se [[kuluk]]. Postojala su još veća feudalna dobra koja su uživali visoki državni činovnici, ali pretežni deo zemlje podeljen je na manje spahiluke, sa obavezom vojne službe. Turci su posede dodeljivali i [[hrišćani]]ma koji su ih u ratovima pomagali, pa se u početku turske uprave u našim zemljama javio i izvestan broj hrišćana spahija. U turskoj vojsci takođe je postojala još jedna plaćena vojska - [[janjičari]]. Osmanlije su od pokorenog stanovništva povremeno [[Danak u krvi\|oduzimali decu i odvodili ih i školovali za vojni poziv]]. Bio je to danak u krvi koji su sultani nametnuli hrišćanima. Средином [[14. век\|XIV века]] [[балканско полуострво\|балканским]] [[држава]]ма запретила је опасност од Турака Османлија. Османлије воде порекло од [[Селџуци\|Турака Селџука]], који су у [[11. век\|XI веку]] основали пространу државу на територији Персије ([[Иран]]а), [[Месопотамија\|Месопотамије]] ([[Ирак]]а) и у [[Византијско царство\|византијском]] делу [[Мала Азија\|Мале Азије]]. [[Селџучко царство]] се распало на више делова. Султан Осман окупио је преостале византијске области и основао снажну, по њему названу османску државу. Османлије су средином XIV века прешле на Балкан. Освојили су [[Галипоље]], а затим су се учврстили у [[марица (река)\|долини Марице]]. Из Мале Азије пренели су своју престоницу у [[Једрене]] ([[Једрене\|Хадријанопољ]]). == Uređenje Osmanskog carstva == Posle kosovskog boja i pada Smedereva Turska je počela da uvodi svoju vlast nad slovenskim narodima. Turska osvajanja podudaraju se sa unutrašnjim sukobima koji su potresali balkanske hrišćanske države. Nasuprot rascepkanim i nesložnim balkanskim zemljama, Turci Osmanlije imali su dobro organizovanu državu. [[Sultan]] je raspolagao jakom i poslušnom vojskom, uvek spremnom na ratne pohode. Dok se u [[Hrišćanstvo\|hrišćanskim]] državama feudalno imanje najčešće [[Nasleđivanje\|nasleđivalo]], sultan je turskim feudalcima, spahijama delio zemlju prema zaslugama. Zemlju su dobijali najsposobniji ratnici. [[Spahija\|Spahije]] su zavisile od sultana. Uvek su bili verni svom gospodaru. Turski feudalci u to vreme nisu mogli da se osamostale i ugroze centralnu vlast, kao što je bio slučaj sa velikašima na Balkanu. Prve na udaru Turaka bile su [[Vizantijsko carstvo\|Vizantija]], [[Bugarska]] i [[Srbija]]. Te hrišćanske države često su međusobno ratovale znatno pre dolaska Turaka na Balkan. Osim toga, uoči dolaska Turaka, Vizantiju, Bugarsku i Srbiju zahvatili su unutrašnji neredi. Sva zemlja je bila vlasništvo sultana. Stanovništvo se delilo na hrišćane i muslimane. Sultan je deo vlasti podelio spahijama i sveštenstvu. Zemlja je bila podeljena na velike i male teritorije. Velikim teritorijama (Sandžak, Bosna) upravljali su begerbegovi, a malim teritorijama begovi. ~~[[Датотека:Ottoman 1683.png\|мини\|лево\|Османлије на врху своје моћи 1683.]]~~ Šest desetleća posle [[Pad Carigrada (1204)\|krstaškog osvajanja Carigrada (1204)]], [[Obnova Vizantije (1261)\|Vizantijsko carstvo je obnovljeno 1261. godine]]. Međutim, ono se sporo oporavljalo. Više krajeva i gradova zadržali su zapadni feudalci i [[Mletačka republika\|Mlečani]]. Kada su zapretili Turci, Vizantijsko carstvo nije predstavljalo čvrstu državnu celinu. Razarali su ga dinastički sukobi, odnosno unutrašnji građanski ratovi. [[Vizantijski Carigrad\|Carigrad]] su štitili [[Carigradski bedemi\|jaki bedemi]], ali su ostali delovi Carstva bili ugroženi. ~~== Особености турског феудализма ==~~ Турски [[Феудализам\|феудални]] поредак имао је изразито војно обележје. Он се изграђивао за потребе сталног ратовања. Зато су освојене земље углавном дељене ратницима − ''[[Спахија\|спахијама]]''. За војну службу спахија је условно добијао феудално добро − ''спахилук''. Сељаци су остали власници својих имања, али су, као [[кмет]]ови, десетину прихода од земље морали давати спахији. За спахију су обављали и друге послове. Та радна обавеза називала се [[кулук]]. Постојала су још већа феудална добра која су уживали високи државни чиновници, али претежни део земље подељен је на мање спахилуке, са обавезом војне службе. Турци су поседе додељивали и [[хришћани]]ма који су их у ратовима помагали, па се у почетку турске управе у нашим земљама јавио и известан број хришћана спахија. У турској војсци такође је постојала још једна плаћена војска - [[јањичари]]. Османлије су од покореног становништва повремено [[Данак у крви\|одузимали децу и одводили их и школовали за војни позив]]. Био је то данак у крви који су султани наметнули хришћанима. == Povezano == ~~== Уређење Османског царства ==~~ * [[Osmansko Carstvo]] ili [[Osmansko Carstvo\|Otomansko Carstvo]] После косовског боја и пада Смедерева Турска је почела да уводи своју власт над словенским народима. Турска освајања подударају се са унутрашњим сукобима који су потресали балканске хришћанске државе. Насупрот расцепканим и несложним балканским земљама, Турци Османлије имали су добро организовану државу. [[Султан]] је располагао јаком и послушном војском, увек спремном на ратне походе. Док се у [[Хришћанство\|хришћанским]] државама феудално имање најчешће [[Наслеђивање\|наслеђивало]], султан је турским феудалцима, спахијама делио земљу према заслугама. Земљу су добијали најспособнији ратници. [[Спахија\|Спахије]] су зависиле од султана. Увек су били верни свом господару. Турски феудалци у то време нису могли да се осамостале и угрозе централну власт, као што је био случај са великашима на Балкану. Прве на удару Турака биле су [[Византијско царство\|Византија]], [[Бугарска]] и [[Србија]]. Те хришћанске државе често су међусобно ратовале знатно пре доласка Турака на Балкан. Осим тога, уочи доласка Турака, Византију, Бугарску и Србију захватили су унутрашњи нереди. * [[~~Осман~~Osman I]]▼ * [[Turci]] Сва земља је била власништво султана. Становништво се делило на хришћане и муслимане. Султан је део власти поделио спахијама и свештенству. Земља је била подељена на велике и мале територије. Великим територијама (Санџак, Босна) управљали су бегербегови, а малим територијама бегови. Шест десетлећа после [[Пад Цариграда (1204)\|крсташког освајања Цариграда (1204)]], [[Обнова Византије (1261)\|Византијско царство је обновљено 1261. године]]. Међутим, оно се споро опорављало. Више крајева и градова задржали су западни феудалци и [[Млетачка република\|Млечани]]. Када су запретили Турци, Византијско царство није представљало чврсту државну целину. Разарали су га династички сукоби, односно унутрашњи грађански ратови. [[Византијски Цариград\|Цариград]] су штитили [[Цариградски бедеми\|јаки бедеми]], али су остали делови Царства били угрожени. ~~== Види још ==~~ * [[Османско царство]] или [[Османско царство\|Отоманско царство]] ▲* [[Осман I]] * [[Турци]] ~~== Спољашње везе ==~~ {{Commonscat\|Ottoman Turks}} [[Kategorija:Osmansko Carstvo\|Dinastija]] ~~[[Категорија:Османско царство]]~~ [[Kategorija:Vladarske dinastije]] ~~[[Категорија:Династије]]~~

Osmanska dinastija – razlika između verzija