Arsenije III Crnojević – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 17:
Za vreme [[Veliki turski rat|austrijsko-turskog rata]] [[1683]] do [[1699]] prodrla je [[Austrija|austrijska]] vojska u južne srpske krajeve. Patriarh Arsenije je došao u vezu sa austriskim vlastima za vreme svog bavljenja u [[Beograd]]u. On je izvesno vreme (bar od maja do avgusta) 1689. proveo u severnoj Srbiji, koja se tada nalazila pod njihovom vlašću. Po povratku u [[Peć]] postao je podozriv Turcima, pa je u oktobru [[1689]]. godine, neposredno pred dolazak Austrijanaca, morao ispred turskog ogorčenja iz Peći da beži u [[Nikšić]], te odatle na [[Cetinje]].<ref name="Ćorović"/>
Austrijski komandant [[Silvio Pikolomini]] (''[[Piccolomini]]''), osvojivši [[Priština|Prištinu]], [[Skoplje]], [[Prizren]] i Peć, ga je krajem oktobra pozvao da se vrati u Peć i da se sa svojim sunarodnicima angažuje za borbu protiv [[Turci|Turaka]]. Crnojević na Pikolominijev poziv dođe u Peć, a potom u Prizren, gde se sastadođe. Pristajanje Crnojevića uz [[Austrijanci|Austrijance]] pojačalo je pobunu [[Srbi|Srba]], koji su i dotle pomagali austrijsku vojnu akciju. Broj Srba i [[Albanac]]a u austriskoj vojsci cenjen je na 20.000; pred Prizrenom je dočekalo Austrijance oko 6.000 Srba i Albanaca.<ref name="Ćorović"/>
Francuzi su, zabrinuti njenim uspesima, Austriji objavili rat, te ona svoje najbolje trupe povlači na zapadnu granicu. Iste godine, posle Pikolominijeve smrti ([[9. novembar|9/11]] [[1689]], od [[kuga|kuge]]), Turci su ubrzo povratili snagu i krenuli u kontraofanzivu protiv Austrijanaca. Početkom [[1690]]. austrijska vojska se povuče na levu obalu [[Dunav]]a i [[Sava|Save]].<ref>Narodna enciklopedija (1927 g.)</ref>
| |||