Kasiodor – razlika između verzija

▲Čim je mladi Kasiodor malo stasao otac ga je 501. godine postavio za svog savetnika. Na osnovu onoga što se da pročitati iz Kasiodorovih dela i same činjenice da je do kraja ostrogotske vlasti imao neka od najvažnijih zaduženja na dvoru zaključuje se da je imao veoma dobro obrazovanje. Od [[501]]. godine njegova politička karijera ide samo uzlaznom linijom – od 507. do 511. je bio [[kvestor]] a vrhunac karijere je doživeo kada je [[514]]. godine imenovan za [[konzul]]a. Iako je to bilo najviše zvanje koje je jedan Rimljanin mogao da ponese u ostrogotskoj Italiji, on će biti magister officiorum kraljeva [[Teodorika]], [[Atanarik]]a, kraljice [[Amalasvint]]e, kraljeva [[Teodahat]]a i [[Vitigis]]a, a godine [[533]]. se javlja kao [[pretor pretorija]] u Italiji, isto zvanje koje je i njegov otac nekada nosio.

▲Flavije Kasiodor bio je veliki zagovornik ideje sa-života Gota i Rimljana. Gote je smatrao starim, prefinjenim i kulturnim narodom, a kralja Teodorika je uzdizao i o njemu sve najbolje pričao, između ostalog i to da je bio veliki pokrovitelj i ljubitelj nauka i umetnosti. Zaista je Teodorik bio takav, ali zahvaljujući jednoj drugoj okolnosti: od svoje 4. do 14. godine bio je politički talac na dvoru vizantijskog cara u [[Konstantinopolj]]u gde je stekao obrazovanje o kojem su drugi [[Goti]] mogli samo da sanjaju. Znao je da piše i da čita na latinskom i gotskom, a znao je i da koristi računske operacije sa [[rimski brojevi|rimskim brojevima]], što je velika retkost bila čak i za Rimljane.

▲Prosvećeni Teodorik je i svojoj ćerci Amalasvinti dao rimsko obrazovanje i naučio je da voli Rimljane, ali ono što je on mogao da usadi svojoj ćerci nije mogao i svom narodu. Postojala je konstantna tenzija između Gota i Rimljana, ne samo zbog činjenice da su Goti [[varvari]] i na nižem stupnju razvoja od Rimljana, već i zbog činjenice da su Goti prihvatili [[arijanstvo]], strašnu sektu koja je u IV veku podelila hrišćane na pravoverne i na [[arijance]], (propovedali su da [[Isus Hrist]] u svojoj prirodi ima samo ljudske, a ne i božanske osobine). Arijanski oblik hrišćanstva su prihvatili i svi ostali [[Germani]] (osim Franaka), ali čak i neki od istočnorimskih careva, npr, [[Konstancije]]. Ipak, od vremena [[Teodosija I]] svi građani Carstva (uključujući i same careve) bili su pravoverni hrišćani. To je prekinuto kada su carstvo počeli da napadaju razni Germani.

▲Teodorik je neko vreme uspevao da održi mir i prijateljstvo između Gota i Rimljana, ali je prividno stanje koje je jedan čovek čvrstom rukom i svojim autoritetom održavao bilo ograničenog trajanja. Stareći, kralj Teodorik, već u svojim kasnim šezdesetim godinama, počeo je da priviđa neprijatelje svuda oko sebe. Imao je svoje špijune i tajne agente u svim porama italijanskog društva, koji su ga obavestili o zaveri koja mu stiže iz rimskog Senata. Optužen je bio senator Simah, i on je vrlo brzo uhapšen. Sa druge strane, Simahov zet je bio veliki (i poslednji) filozof neoplatoničar [[Boetije]], koji je na jednoj gozbi uzviknuo ,, Ako je Simah kriv, i svi smo mi krivi!“ Odmah zatim je Boecije uhapšen, i zajedno sa Simahom optužen za izdaju. Posle suđenja, koje je imalo samo tu ulogu da ih oglasi krivim, bili su mučeni, a zatim i pogubljeni.

▲== Kasiodorova Dela ==

▲Autor je mnogih dela, od kojih treba izdvojiti kao najvrednija '''Historia Getarum, Institutiones''' i '''Variae''', kao i Hronika.

▲,, Istorija Geta“ naziv njegove istorije Gota je tako nazvana zbog tradicije antičkih i srednjovekovnih pisaca da daju nekim narodima imena starijih naroda koji su im slični po izgledu, ili po teritoriji koju nastanjuju pa su tako Goti nazvani Getima po plemenu koje je pre gotske seobe živelo na severnim obalama [[Crno more|Crnog mora]]. Ova prva istorija Gota, koja ima ima svoje izvore u narodnim pesmama, mitovima, sagama i legendama bilo je propagandno delo. Još nazivana i ,, Getika“ imala je ze cilj da promoviše Gote kao star i kulturan narod – koristeći se narodnim legendama Kasiodor je izračunao da se prvi Got rodio [[1490]]. godine pre nove ere, čak 300 godina pre prvog Rimljanina (Eneja iz priče o Trojanskom ratu). Delo je bilo veoma obimno i sastavljeno iz 12 knjiga, ali nije sačuvana do današnjeg dana. Saznanja o ovoj knjizi dobijamo iz jedne druge ,, Getike“ čiji je autor [[Jordanes]], [[episkop]] Krotona. Na pripremama za [[Peti Vaseljenski Sabor|V Vaseljenski Sabor]] u [[Carigrad]]u, na kome su učestvovali i Kasiodor i Jordanes znalo se za ovu knjigu, ali ju je Kasiodor čuvao, zbog mogućih političkih komplikacija koje bi ona izazvala ako bi dospela u javnost, a koje bi verovatno bile kobne za njega. Zato je Jordanes ,, pozajmio“ Getiku preko sekretara Kasiodorovog koji mu je dao na samo tri dana, i za to vreme ju je prepisao i sažeo koliko je mogao. To je Jordanesova priča, a verovatnije je da je bila duže kod njega, možda i sa prećutnim odobravanjem Kasiodora, koji se bojao da njegovo delo, ako ga on sam uništi ostane neobjavljeno.