Stefan Lazarević – razlika između verzija

Oko 1425/26. godine kralj Bosne [[Stefan Tvrtko II Kotromanić|Tvrtko II]] je pokušao da povrati [[Srebrenica|Srebrenicu]], koju je ugarski kralj [[Žigmund Luksemburški]] oteo od Bosne, i poklonio srpskom despotu Stefanu.<ref>http://www.rastko.org.yu/istorija/zfajfric-kotromanici_c.html</ref> Pred Tvrtkovim napadom, stanovništvo lojalno Stefanu se povuklo u tvrđavu [[Srebrnik kod Srebrenice|Srebrnik]], u kojoj se nalazio Stefanov garnizon. Tvrtkove snage, među kojima su se nalazili i [[Dinjičići]], opsele su tvrđavu, nadajući se da Stefan neće biti u stanju da pruži vojnu pomoć opsađenom gradu. Posle sklapanja mira sa Muratom, Stefan je sa vojskom krenuo ka Srebrenici, prešao reku i razbio opsadu. Tvrtko se povukao u unutrašnjost i ponudio Stefanu pregovore, dok su Dinjičići spalili srebrničko [[podgrađe]]. Stefan je verovatno posle toga proširio svoju vlast na oblasti oko Srebrenice, a njegove snage su zarobile i neprijateljsku [[Artiljerija|artiljeriju]] korišćenu tokom opsade.

 

 

Stefan je u borbama bio ranjen, zbog čega je rešio da odmah proglasi naslednika. Sazvao je [[sabor]] u [[Srebrnica|Srebrenici]] na kojem je pred patrijarhom [[Nikon (patrijarh srpski)|Nikonom]] i vlastelom proglasio [[Đurađ Branković|Đurđa Brankovića]] za naslednika. Ne zna se sa sigurnošću kada je sabor održan, ali se smatra da je do njega došlo tokom 1426. godine.{{Napomena|Stefanov biograf [[Konstantin Filozof]] pominje sabor u [[Srebrnica|Srebrenici]], pre opisa događaja iz [[jesen]]i 1425. godine, zbog čega pojedini istoričari (npr. [[Miodrag Purković]]) smeštaju ovaj sabor u doba pre 1425. godine. Sa druge strane, većina istoričara se opredeljuje za 1426. godinu, pošto Konstantin u svom izlaganju ne opisuje uvek dešavanja hronološkim redom.{{ISN II}})}}