Školsko razvojno planiranje – razlika između verzija

Procesi razvojnog planiranja i samovrednovanja su dva međusobno povezana procesa koji slede jedan iz drugog. Zapravo, proces (samo)vrednovanja bi trebalo da prethodi procesu razvoja, ali u Srbiji je proces vrednovanja uveden četiri godine kasnije, jer je Svetska banka uslovila uvođenje razvojnog planiranja kako bi pružila materijalnu podršku.<ref name="karanac">Karanac, R., Papić, Ž. 2011. [http://www.rc-cacak.co.rs/files/u22/file/stratesko_planiranje_razvoja_skola.pdf Strateško planiranje razvoja škola]. Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju/Projekti. Čačak.</ref> Sprovođenje procesa samovrednovanja u školama je potrebno kako bi se stekao uvid koje oblasti u datoj školi su njena jača strana, a koje su one koje treba unaprediti. Oba procesa je objektivno teško realizovati bez kvalitetnog timskog rada, pa je prvi korak izbor tima koji će u saradnji sa nastavnicima izabrati ključnu oblast ili više njih, a koje će se vrednovati. Veoma je važno da škola izradi sopstvene procedure i plan za samovrednovanje, u čemu mogu da pomognu [[priručnik|priručnici]]. Svaka ključna oblast ima svoja područja vrednovanja koja konkretizuju te oblasti i pokazatelje koji bliže određuju sadržaje i aktivnosti koje se vrednuju. Sledeći korak treba da pruži odgovore na pitanja kako doći do dokaza, odnosno koje su tehnike i instrumenti koji će se koristiti, kao i na koji način i od koga će se tražiti mišljenje. Nakon toga sledi obrada i analiza dobijenih rezultata. Važno je u školi obezbediti [[anonimnost]] podataka, način čuvanja, a posebno preduprediti zloupotrebu i otvoreno [[rang]]iranje pojedinaca. Važno je i upoznati učesnike sa dobijenim podacima kroz izveštavanje. Izveštaji bi trebalo da sadrže i predložene mere za unapređenje u onim delatnostima u kojima je to neophodno, a pokazalo se kao prioritet. Te mere su polazna tačka [[školski akcioni plan|akcionog plana]] kojim se unapređuje rad škole u konkretnoj oblasti i on može biti sastavni deo školskog razvojnog plana.<ref name="pds">[http://www.pedagog.org.rs/samovrednovanje.php Pedagoško društvo Srbije: Samovrednovanje i razvojno planiranje u školama]; mr Jelena Stamatović</ref> S obzirom na razlike u kapacitetima škola za razvojno planiranje, za samoanalizu i sprovođenje reformskih procesa, iskustva u [[Hrvatska|Hrvatskoj]] su pokazala da je bila potrebna revizija procesa samoevaluacije koji su stručnjaci pripremili i namenili za osnovne škole. Cilj ovoga je bio poboljšanje kvaliteta obrazovanja.<ref>[http://www.idi.hr/cerd/index.php/hr/projekti/glavna-istrazivacka-podrucja/obrazovni-sustavi/podizanje-i-ujednacavanje-kvalitete-obveznog-obrazovanja-u-hrvatskoj Centar za istraživanje i razvoj obrazovanja: Podizanje i ujednačavanje kvalitete obveznog obrazovanja u Hrvatskoj]; Voditelj projekta: dr. sc. Nikola Pastuović, professor emeritus</ref> U Srbiji, s obzirom da je proces samovrednovanja kasnio za procesom razvoja, samoevaluacija za potrebe izrade razvojnog plana se sprovodila na osnovu procene zaposlenih, bez utvrđenih kriterijuma i uz pomoć predloženih tehnika za analizu stanja u školama, poput „[[drvo problema|drveta problema]]“.<ref name="karanac"/>

 

[[Datoteka:Skolski svot.PNG|mini|desno|250p|Nekoliko primera elemenata SVOT analize urađene u [[OŠ „Heroj Radmila Šišković“]] u [[Beograd]]u<ref>[http://www.oshrs.edu.rs/Home/srp/swot-analiza Svot analiza] sa [http://www.oshrs.edu.rs/Home/srp zvanične prezentacije] osnovne škole „Heroj Radmila Šišković“ u Beogradu</ref>]]

 

=== Inkluzivni razvojni plan škole ===