Razlike između izmjena na stranici "Vizantijski kalendar"

m
(→‎Osobine kalendara: o početku godine po martovskom dat.)
Kalendar je korišćen i kod Srba u srednjem veku, a osim septembarskog, postojalo je i tzv. martovsko datiranje, naročito do [[Dušan Silni|Dušanovog]] vremena (polovina 14. veka), a izgleda i kasnije — [[Zaharije Orfelin]] u svom "Večnom kalendaru" iz [[1783]]. objašnjava<ref>[http://scc.digital.nb.rs/view/S-II-0889&e=t&p=015&z=2&x=0&w=980&h=600&x=c Вечни календар, стр. 29] Захарије Орфелин, 1783 (стара ћирилица), Дигитална Народна библиотека Србије</ref> da postoje "astronomičeski" i "graždanski god". Astronomska godina potiče od kretanja Sunca duž [[zodijak]]a, i "''načinajet v mesec Mart, jako togda bilo sotvorenije vsego mira''" (stvaranje sveta). Građanska godina je "''uražden(a) k upotrebljeniju hristijanskih narodov''" i počinje januarom "''radi roždestva Hristova''".
 
U hronologiji datoj u istoj knjizi<ref name="Orf">[http://scc.digital.nb.rs/view/S-II-0889&e=t&p=144&z=2&x=0&w=980&h=600&x=h Вечни календар, стр 289], ibid</ref> Orfelin smatra mart za prvi mesec ''leta mirobitija'' ("godine postojanja sveta"). Isusovo rođenje je datirano 25. decembra, ovde nazvanog "desetog meseca", godine 5508, što bi značilo da je po martovskom datiranju početak godine "kasnio" šest meseci (po ovoj varijanti) - tj. 5509. bi počela 1. marta [[1]]. godine naše ere, umesto 1. septembra [[1. pne.|1. godine pre naše ere]].
 
Takođe se u nekim najstarijim spisima ("Skazanije ob obreteniji moštej svetago Klimenta" i "O pismeneh črnorisca Hrabra") može naići i na eru [[Sekst Julije Afrikanac|Seksta Julija Afrikanca]], po kojoj je od Postanja do Isusovog rođenja prošlo 5500 godina<ref>Prosvetina Školska enciklopedija 1992., ISBN 86-07-00666-5</ref> (upravo, Sekst je Isusovu Inkarnaciju postavio na prvi dan 5501. godine Sveta, što bi odgovaralo 25. martu 1. godine pne.).
35.226

izmjena