Crvena armija – razlika između verzija

 

Poređenje gubitaka pokazuje okrutan tretman koji su [[nacizam|nacisti]] upražnjavali prema sovjetskim ratnim zarobljenicima. Većina zarobljenika sila Osovina je puštena posle rata, ali sudbina sovjetskih zarobljenika je bila znatno drugačija. Nacističke trupe su zarobljene vojnike Crvene armije često ubijale na bojištu ili ih slale u [[Koncentracioni logor|koncentracione logore]]. Poznato [[Adolf Hitler|Hitlerovo]] [[Komesarsko naređenje]] uvodi sve nemačke oružane snage pod akt [[ratni zločini|ratnih zločina]]<ref>"Hitler:ludačke ideje, bolesti, perverzije", Anton Nojmajer, -{Pharos}-, Beograd, 2004, str.263 -{ISBN 86-83749-05-3}-</ref>.

U prvoj polovini rata, Crvena armija je imala naoružanje mešovitog kvaliteta. Imala je odličnu artiljeriju, ali nije imala dovoljno kamiona da je vuku i snabdevaju. Tenkovi [[T-34]] su bili za klasu bolji od bilo kojih tenkova na svetu, a opet sovjetske oklopne jedinice su imale vrlo zastarele modele; jedinice koje su imale najmodernije tenkove su bile hendikepirane usled problema sa snabdevanjem. Sovjetsko vazduhoplovstvo se u početku loše pokazalo protiv Nemaca. Brzo napredovanje Nemaca u sovjetsku teritoriju je otežalo snabdevanje, ako ne i onemogućilo, pošto je većina sovjetske ratne industrije ležala u zapadnim delovima zemlje. Dok sovjetske vlasti nisu uspostavile ratnu industriju na Istoku, Crvena armija se u velikoj meri oslanjala na vojnu pomoć zapadnih saveznika. Na primer, Saveznici su slali tenkove marke [[M4 Šerman|Šerman]] (oko 4.100), [[Valentajn]] (oko 3.700), [[Matilda II]] (oko 1.100) kao i tenkove [[M3 Li|M3 Li-Grant]] i [[M3/M5 Stjuart|M3A5 Stjuart]], iako po kvalitetu ni jedan od njih nije bio ni blizu T-34 ili [[KV-1]]<ref name="Russian Tanks">-{"Russian Tanks of World War II", Tim Bean and Will Fowler, Amber books Ltd. 2002, ISBN 0-7110-2898-2}-</ref>. Međutim, mnogo značajnija od pomoći u tenkovima, bila je pomoć u prevoznim sredstvima koja su bila preko potrebna Crvenoj armiji kako bi efikasnije vršila grupisanje i transport trupa na najvećem bojištu u Evropi. Tako su SAD, za vreme Drugog svetskog rata ukupno isporučile 501.660 trasnportnih vozila, od kojih, 77.972 džipa, 151.053 kamiona od 1 tone i 200.662 kamiona od 2 tone.<ref name="Russian Tanks"/> S druge strane, vazduhoplovstvo Crvene armije je dobilo nekoliko hiljada modernih aviona koji su po kvalitetu bili jednaki ili bolji od sovjetskih aviona; ovo je uključivalo lovce [[P-39 Eirkobra]] (skoro 4.773<ref>-{"American Aircraft of World War II", David Mondez, Cnancellor Press 1996, ISBN 1-85152-706-0}-</ref>), [[Hoker Hariken]]e (2.931<ref name="Ratna krila">"Ratna krila", Vuk Karadžić i Službeni list SFRJ, 1987. ISBN 86-307-0085-8</ref>), srednje bombardere [[Daglas A-20 Havok]] (oko 3.000), [[P-63 Kingkobra]] (oko 2.400), [[P-40 Tomahavk]] (2.130), [[Spitfajer]]e (oko 1.331<ref name="Ratna krila"/>). Na kraju, Crvena armija je primila ne manje od 9.600 komada protivtenkovskog ili protivavionskog oružja, kao i milione tona municije, ličnog naoružanja i druge vrste vojne opreme. [[Aluminijum]] i avionsko gorivo je povratilo snagu vazduhoplovstvu više nego sami avioni. Pošiljke u obliku hrane su takođe bile dobrodošli dodaci obrocima na frontu.