Drugi čečenski rat – razlika između verzija

 

Rezolucija 2000/58 UN-a 25.4. 2000. također je izrazila "duboku zabrinutost oko ruskog vođenja rata u Čečeniji".<ref>[[#HRW25-4-2000|Human Rights Watch, ''25.4. 2000.'']]</ref> Nakon nizanja samoubilačkih napada, ruski nezavisni novinar [[Jurij Ščekočikin]] je 2003. upozorio da bi se Čečenija mogla "pretvoriti u [[Palestina|Palestinu]]".<ref>[[#Zarakhovich|Zarakhovich, ''13.7. 2003.'']]</ref> [[Ana Politkovskaja]], novinarka ''[[Nova Gazeta|Nove Gazete]]'', je izvještavala o ratu te zapisala: "Znam kako smo dovde dospeli: cela naša zemlja je stala iza jednog čoveka, našeg velikog državnika, pa čak ne ni samo Rusija, nego i Evropa i [[Amerika]]. A mi na početku [[21. vek|dvadeset prvog veka]] pristajemo bez reči da se u takozvanim zonama specijalnih operacija, u [[Geto|getu]] današnje Evrope, muče deca. Deca iz tog geta nikad neće zaboraviti šta smo im uradili".<ref>[[#Vreme|Anastasijević, ''12.10. 2006.'']]</ref> Tajana Lokšina, ravnateljica nevladine [[Moskovska Helsinška skupina|Moskovske Helsinške skupine]] je izjavila sljedeće o ratu:

[[Saudijska Arabija]], koja je podupirala čečenske pobunjenike, je 2003. obavijestila Rusiju da ne može pristupiti [[Organizacija islamske konferencije|Organizaciju islamske konferencije]] zbog čečenskog sukoba. Rusija je 2005. jedino dobila status promatrača.{{sfn|Donaldson|Nogee|2005|loc=str. 372}} [[Talibani|Talibanski]] pokret u [[Afganistan]]u je 17.1. 2000. priznao Čečeniju kao nezavisnu državu.{{sfn|Vijeće Europe|2000|loc=str. 9}} [[NR Kina]] je podržala "teritorijalni integritet Rusije".{{sfn|Trenin|Malashenko|2010|loc=str. 205}} [[Njemački kancelar]] [[Gerhard Schröder]] također je izrazio podršku Putinu.{{sfn|GfbV|2005|loc=str. 5}} [[Irak]] je bio jedina islamska država koja je bila ravnodušna prema čečenskom ratu: mediji su ga predstavljali u neutralnom, gotovo proruskom stavu.{{sfn|Hunter|2004|loc=str. 388}}