Digenis Akritas – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
mNema sažetka izmjene |
||
Red 7:
Prvobitna verzija epa nije sačuvana. Obično je upoređivan sa [[Zapadna Evropa|zapadnoevropskim]] epovima o [[Pesma o Rolanu|Rolanu]] i o [[Pesma o Sidu|Sidu]]. Ipak, Digenis Akrita je karakterističan upravo za vizantijsku sredinu. Njegov glavni junak oličava autentične osobine vizantijskog čoveka, u svim njegovim usponima i padovima, porocima i vrlinama, u onoj, Vizantiji tako svojstvenoj [[Etika|etičkoj]] ambivalenciji i neprihvatljivim kompromisima savesti. Lepo pored ružnog, uzvišeno pored niskog, sve krajnosti u istom čoveku – to je Digenis, spoj [[Grčka|helenskih]] i orijentalnih ideala grčkoga [[Srednji vek|srednjeg veka]]. Posebno treba istaći da je ovaj ep u [[književnost|literarnom]] pogledu iznad svega što je u ovom rodu napisano. Prevođen je i na [[staroslovenski jezik]]. Srodna mu je, takođe na [[Novogrčki jezik|narodnom jeziku]], ''[[Pesma o Armurisu]]''.
Spev o Digenisu izdvaja se svojom originalnošću od drugih književnih dela u Vizantiji. Pre svega, slikoviti opisi grade lep okvir događajima, na primer trijumfalni dolazak Digenisa i njegove verenice u kuću stretega: čuju se trube, doboši bubnjaju, srebrne orgulje izvode najlepše melodije, a posluga izvikuje zdravice. Svadba traje tri meseca, a za to vreme večanosti ne prestaju i mladenci stalno primaju poklone: konje, leoparde obučene za lov, sokolove, ikone, oružje,. Opisu Digenisove palate, dostojne vilâ, posvećena je skoro čitava jedna pesma. Sve je od [[mermer]]a toplih boja, pod je od [[alabaster]]a uglačanog kao ogledalo, [[triklinij]] je ukrašen [[Mozaik|mozaicima]] sa zlatnom pozadinom, a na njima su prikazani junaci iz [[Paganstvo|paganske]] [[Antika|antike]] i ličnosti iz ''[[Stari zavet|Starog zaveta]]'': [[Ahilej]] pored [[Samson]]a, [[Kralj
Drugi zanimljiv vid speva je to što ličnosti, osim herojskih odlika zajedničkih svim epskim pesmama (shvatanje o heroju koji ispravlja pogreške, traži avanture i velike borbe), pokazuju da su u pitanju Grci iz Vizantije, kojima vladaju ista osećanja i imaju ista zanimanja kao i podanici Romana Lakapina ili [[Nikifor II Foka|Nikifora Foke]]: [[patriotizam]] (u smislu Romanije – Carstva [[Romeji|Romeja]] – na koji se često nailazi, i označava buđenja nacionalne svesti), odanost [[Popis bizantskih careva|caru]] i poštovanje [[Dvorski protokol|dvorske etikecije]]. Ma koliko ljubomorno čuvao svoju samostalnost, heroj se s poštovanjem klanja carskom veličanstvu; on moli cara da mu dođe u posetu na obalu Eufrata, jer se boji da bi se njegovi mladi i neuki vojnici mogli nezgodnom rečju ogrešiti o etikeciju.
| |||