Etrurci – razlika između verzija

 

Najtužnije poglavlje etrurske istorije ispisano je tek u 1. veku st. e. Rimljani su 90. god. st. e. dali građanska prava svim Italicima, što je kao posledicu imalo i potpunu političku unifikaciju italsko-rimske države, te je eliminisalo poslednje ostatke autonomija u etrurskim gradovima-državama. Pored toga, severna je Etrurija doživela konačnu devastaciju kada je postala bojno polje suprotstavljenih strana u građanskom ratu [[Gaj Marije|Marija]] i [[Sula|Sule]]. Mnogi su etrurski gradovi stali na stranu Marija, te ih je pobednik Sula sa svom okrutnošću kaznio i uništio (80―79. god. st. e). U Fezuli, Areciju, Volteri i Kluziju Sula je konfiskovao i rapodelio gradsko zemljište vojnicima iz svoje 23 pobedničke legije. Novi su kolonisti brutalno zlostavljali starosedeoce i istovremeno raspačavali svoje vojničke nagrade, beznadežno tonući u dugove. Usledili su ustanci i kazne, ali ovaj mukotrpan proces [[Romanizacija|romanizacije]] nije bio završen sve dok [[August (rimski car)|Avgustova]] vladavina (31. st. e. ― 14. n. e.) nije donela novu ekonomsku stabilnost i pomirenje. Do ovog je vremena latinski već u potpunosti zamenio etrurski jezik.

 

== Vanjski linkovi ==