Razlike između izmjena na stranici "Bitka za Berlin"

Dodano 12 bajtova ,  prije 5 godina
m/м
re-categorisation per CFD using AWB
m/м (robot kozmetičke promjene)
m/м (re-categorisation per CFD using AWB)
Na početku [[1945]], [[Istočni front (Drugi svetski rat)|Istočni front]] je bio relativno stabilan od avgusta [[1944]]. posle operacije ''Bagration''. Nemci su izgubili [[Budimpešta|Budimpeštu]], i većinu [[Mađarska|Mađarske]], [[Rumunija]] i [[Bugarska]] su bile primorane da se predaju i objave rat Nemačkoj, a [[poljska]] ravnica je bila otvorena za sovjetsku [[Crvena armija|Crvenu armiju]].
 
Sovjetski komandanti su nakon svoje neaktivnosti tokom [[Varšavski ustanak|Varšavskog ustanka]], zauzeli [[Varšava|Varšavu]] u januaru [[1945]]. Tokom tri dana, na širokom frontu koji je uključivao četiri armijska [[front (Sovjetska armija)|fronta]], Crvena armija je započela ofanzivu preko [[Reka Narev|reke Narev]] i iz pravca Varšave. Nakon četiri dana, Crvena armija je probila nemački front i počela da prelazi trideset do četrdeset kilometara dnevno, oslobodivši [[Baltik|baltičke]] države, [[Gdańsk|Gdanjsk]], [[Istočna Pruska|Istočnu Prusku]], [[Poznanj]], i došavši na položaje na 60  km istočno od [[Berlin]]a duž reke [[Odra|Odre]].
 
Kontranapad novoformirane [[Armijska grupa Visla|Armijske grupe Visla]], pod komandom [[Heinrich Himmler|Hajnriha Himlera]], je propao do [[24. 2.|24. februara]], i Rusi su ušli u [[Pomeranija|Pomeraniju]] i očistili desnu obalu Odre. Na jugu su tri nemačka pokušaja da pomognu opkoljenoj Budimpešti bila neuspešna, i grad je pao Sovjetima u ruke [[13. 2.|13. februara]]. Nemci su izvršili novi kontranapad, jer je Hitler zahtevao nemoguće – da se linija fronta ponovo uspostavi na obali reke [[Dunav]]. Do [[16. 3.|16. marta]] napad je propao, i Crvena armija je izvršila kontra-udar istog dana. [[30. 3.|30. marta]], Sovjeti su ušli u [[Austrija|Austriju]], a [[Beč]] su osvojili [[13. 4.|13. aprila]].
1UF se probijao kroz poslednje formacije južnog krila Armijske grupe centar i prošao je severno od [[Juterbog]]a prevalivši više od polovine rastojanja do američkih položaja na [[Reka Laba|reci Labi]] kod [[Magdeburg]]a. Na severu između [[Šćećin]]a i [[Švedt]]a, 2BF je napadao severno krilo Armijske grupe Visla, koje je držala [[Nemačka treća oklopna armija|Treća oklopna armija]].
 
[[21. 4.|21. aprila]], 2. Gardijska armija je napredovala skoro 50  km severno od Berlina a onda napala jugo-zapadno od [[Verneuhen]]a. Ostale sovjetske jedinice su stigle do spoljnjeg odbrambenog prstena. Sovjetski plan je bio da se prvo okruži Berlin, a onda okruži Deveta armija.
 
 
Kada je južno krilo nemačke Četvrte oklopne armije postiglo neke lokalne uspehe u kontra-napadima na severu protiv 1UF, Hitler je izdao naređenja koja su pokazala da je njegovo shvatanje vojne realnosti u potpunosti nestalo. Naredio je Devetoj armiji da drži [[Kotbus]] i postavi front ka zapadu a onda da napadne Sovjete koji su napredovali ka severu. Ovo bi joj omogućilo da formira klešta koja bi srela Četvrtu oklopnu armiju koja dolazi sa juga i opkole 1UF pre nego što ga uništi. Oni su trebali da koordiniraju svoja dejstva sa napadom Treće oklopne armije i da budu spremni da budu južni krak klešta koje bi opkolilo 1BF koje bi uništio [[III SS korpus]] SS general-pukovnika [[Feliks Štajner|Feliksa Štajnera]] koji bi napredovao severno od Berlina. Feliks Štajner nije imao dovoljno divizija za ovaj poduhvat. Hajnrici je objasnio Hitleru da ako se Deveta armija odmah ne povuče, treba očekivati da će biti opkoljena. Podvukao je da već isuviše kasno da se kreće na severozapad ka Berlinu, i da će morati da se povlači na zapad. Hajnrici je čak rekao da će ako Hitler ne dopusti povlačenje na zapad zatražiti da bude razrešen komande.
[[22. 4.|22. aprila]] na popodnevnom sastanku, Hitler je dobio napad besa kad je otkrio da njegovi jučerašnji planovi neće biti ostvareni. Objavio je da je rat izgubljen, okrivio je generale za poraz i izjavio da će ostati u Berlinu do kraja, a onda izvršiti samoubistvo. U pokušaju da smiri hitlerov bes, general-pukovnik [[Alfred Jodl]] je rekao da bi [[Nemačka dvanaesta armija|dvanaesta armija]] koja je na zapadu držala front prema Amerikancima mogla da se uputi u pravcu Berlina, jer su Amerikanci već na Labi, i verovatno ne planiraju dalje napredovanje na istok. Hitler je odmah prihvatio ideju i za par sati je generalu [[Valter Venk|Valteru Venku]] naređeno da istupi iz borbe sa Amerikancima, i premesti Dvanaestu armiju na severoistok kao podršku Berlinu. Tada se došlo do zaključak da bi se Deveta armija mogla povezati sa Dvanaestom armijom ako bi se pomerila ka zapadu. Uveče je Hajnriciju data dozvola za ovo povezivanje.
 
(Ne)Daleko od mapa iz hitlerovog bunkera u Berlinu, i njegovih fantazija o napadima fantomskih divizija, Sovjeti su dobijali rat. 2BF je uspostavio mostobran na istočnoj obali Odre, 15  km dubok, i bio je spreman za sukob sa nemačkom Trećom oklopnom armijom. Deveta armija je izgubila Kotbus i bila je pod pritiskom iz pravca istoka. Sovjetski tenkovi su bili na reci Havel, istočno od Berlina, a na jednom mestu su probili unutrašnji odbrambeni prsten Berlina.
 
{{citiranje|Prema saopštenju Dr. Gebelsa, komandu nad odbranom Berlina preuzeo je Firer, koji se nalazi u glavnom gradu. Svi branici grada prožeti su nesalomljivim duhom i voljom da grad odbrane od prodora boljševika. U toj herojskoj odbrani učestvuje i civilno stanovništvo: muškarci, žene i omladina.<ref name="Živković">[http://www.scribd.com/doc/34075047/Srbi-u-Dokumentima-Vermahta Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta]</ref>|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 23. aprila 1945.}}
{{citiranje|(Firer) u 15.30, nakon što je primio od svojih generala, Kajtela i Jodla vest da nemački poslednji, očajnički pokušaj, da razbiju rusku blokadu oko Berlina, nije uspeo, ubio se iz pištolja. I Eva Braun se ubila, pošto je uzela otrov. U bašti Hitlerove kancelarije njegova telesna garda, polila je njegov leš benzinom i zapalila. Samoubistvo su takođe izvršili u Hitlerovoj kancelariji: Gebels sa svojom porodicom, generali Krebs i Burgdorf.<ref name="Živković"/>|Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 30. aprila 1945.}}
 
Bitka je okončana nakon nedelju dana teške borbe, jer su Nemci ostali bez ljudstva i opreme. Nemačke zalihe su bile izvan spoljne odbrambene linije (unutrašnji prsten), i prilično rano tokom bitke su ih zarobili Sovjeti. U borbi za grad, Sovjeti su izgubili oko 2.000 oklopnih vozila. Nemci su imali samo nekoliko tenkova.
 
U mnogim delovima grada su osvetoljubive sovjetske trupe (mahom pozadinske jedinice), pljačkale, silovale i ubijale civile. U početku je ovakvo ponašanje bilo tolerisano od strane oficira Crvene armije, ali kako se invazija pretvorila u okupaciju, vojne vlasti i [[NKVD]] su zaustavili ovakvo ponašanje. Sovjeti su pretrpeli sledeće žrtve: 50.000 mrtvih u gradu i 135.000 u celoj istočnoj Nemačkoj; Nemci su imali 325.000 poginulih, ranjenih ili nestalih ako se uključe i civili.
 
Pregled poginulih vojnika i civila približno izgleda ovako:
* ostale bitke: Sovjeti: 20.000; Nemci: 25.000 vojnika i 25.000 civila.
Ukupni gubici: Sovjeti: 135.000; Nemci: 125.000 vojnika i 95.000 civila.
135.000 Nemaca, od kojih je veliki broj bio ranjen, se predalo u Berlinu i oko Halbe džepa.
 
Po Hitlerovim željama, nakon njegove smrti, admiral [[Karl Dönitz|Karl Denic]] je postao novi ''Rajhspredsednik'' a [[Joseph Goebbels|Jozef Gebels]] novi ''Rajhskancelar''. Ipak, Gebelsovo samoubistvo [[1. 5.|1. maja]], [[1945]] je ostavilo novog šefa države da sam pripremi pregovore o nacionalnoj predaji. Sve nemačke oružane snage su se bezuslovno predale [[savezničke sile|saveznicima]] [[8. 5.|8. maja]], [[1945]]. [[Kraj Drugog svetskog rata u Evropi|Rat u Evropi je uglavnom bio gotov]], a sa njim i [[Treći rajh]]. Hitlerov "hiljadugodišnji rajh" je trajao 12 godina i odneo 50 miliona života širom Evrope.
[[Kategorija:SSSR u Drugom svjetskom ratu]]
[[Kategorija:Njemačka u Drugom svjetskom ratu]]
[[Kategorija:Bitke Drugog svetskogsvjetskog rata]]