Pitagora – razlika između verzija

 

Pitagora za sobom nije ostavio nikakva pisana dela, a za nekoliko spisa koji su u antici kružili pod njegovim imenom utvrđeno je da su nesumnjivo [[apokrif]]ni. Pitagorino učenje bilo je tajnog karaktera i prenosilo se samo usmeno na neposredne učenike, koji su njegov nauk obično citirali uz izraz αὐτὸς ἔφη (lat. ''ipse dixit'' = "lično je rekao"). [[Heraklit]] kaže (fr. 129) da je Pitagora "prikupio sve što je napisano" i da je proučavanjem tih spisa "sačinio vlastitu mudrost", čime aludira na neoriginalnost Pitagorine misli te na njenu zavisnost od [[Anaksimandar|Anaksimandrovih]] i [[Anaksimen]]ovih učenja. Uopšte, Heraklit nije cenio Pitagoru, premda mu je priznavao da mnogo zna: "Mnogoznalaštvo ne poučava mudrosti, jer bi poučilo [[Hesiod]]a, Pitagoru, [[Ksenofan]]a i [[Hekatej]]a" (fr. 40). Jedan deo Pitagorinog učenja svakako jeste zavisio od nauka ovih [[Miletska škola|miletskih filozofa]], dok je drugi deo – koji se odnosi na teoriju brojeva i teoriju muzike – zavisio od [[Orfizam|orfičkog]] učenja, a možda i od sadržaja nekih egipatskih spisa.

 

== Teorija brojeva ==