Razlike između izmjena na stranici "Konstantin IV"

m/м
Kao što je već pomenuto, Konstans II je presto ostavio svom najstarijem sinu Konstantinu, ali je i mlađe sinove Iraklija i Tiberija krunisao za Konstantinove savladare. Sačuvana papska pisma iz 7. veka prvo su adresirana na Konstantina kao na prvog među carevima a zatim i na njegovu braću. Po Teofanovoj hronici, vojska iz [[Tema Anatolikon|teme Anatolikon]] se pobunila 680—681, a Mihajlo Sirijac beleži da se izvesni vojskovođa Lav, možda strateg Anatolikona, tom prilikom pojavio u ime vojske pred Senatom. Konstantin je pobunu ugušio tako što je kolovođe pozvao u [[Carigrad]] i zatim ih javno obesio. Lav je navodno, nakon torture, dok je odvlačen na gubilište vikao da, kao što Sveto Trojstvo vlada na nebu, tako i trojica treba da vladaju na zemlji. Čitavu pobunu vojske današnji istoričari stavljaju u širi kontekst i povezuju sa tadašnjim vaseljenskim saborom i prilikama u carskoj porodici. Moguće je da je tokom carevog odsustva krajem 680., tokom zlosrećnog rata sa Bugarima, došlo do sklapanja zavere protiv Konstantina u kojoj su važnu ulogu igrala njegova braća. Car se upravo zbog toga, pre nego zvaničnog razloga tj bolesti, povukao iz pohoda i vratio u prestonicu. Početkom 681. u Carigrad su prispeli i vojnici iz Anatolikona čije je nezadovoljstvo možda potpireno i u korist pristalica monotelitizma. Bilo kako bilo, Konstantin je bio dovoljno snažan da nadvlada i opoziciju u vojsci i kliru i u sopstvenoj porodici. Posle zaključenja Šestog vaseljenskog sabora [[16. septembar|16. septembra]] 681. godine Konstantinova braća se više ne spominju u dokumentima i njihovi likovi nestaju sa novca. Iz razloga koji nisu zabeleženi u izvorima Konstantin je naredio da se njegovoj braći Irakliju i Tiberiju odseku nosevi i potom ih je oterao u progonstvo. Odsecanje nosa predstavljalo je u 7. veku uobičajan i efikasan način diskriminacije potencijalnih pretendenata na presto. Nije poznato gde su i kako Iraklije i Tiberije okončali svoje živote.
 
[[SlikaDatoteka:Solidus-Constantine IV-sb1151.jpg|minithumb|desnoright|300p300px|'''Konstantin IV i njegova braća''' na vizantijskom zlatniku iskovanom u Carigradu 668—673. godine. Konstantin je, kao prvi među carevima, predstavljen na aversu u punoj ratnoj opremi, iako je u stvarnosti bio nesklon učešću u vojnim pohodima. Na reversu su predstavljeni Iraklije i Tiberije sa svim vladarskim insignijama.]]
 
Nakon dinamičnih dešavanja 680—681. nastupilo je razdoblje mira za Vizantijsko carstvo. Sudeći po ''Spisu o temama'' [[Konstantin VII Porfirogenit|Konstantina VII Porfirogenita]] (913—959), Konstantin IV je ovaj period iskoristio da organizuje [[Tema Trakija|Tračku temu]] kako bi ublažio posledice naseljavanja Bugara između Dunava i planine Balkan. Za razliku od ostalih tema, koje su na čelu imale svoje zapovednike tj stratege, Tračka tema je bila pod direktnom komandom samog cara. Nakon uklanjanja braće, po Teofanu, Konstantin je vladao zajedno sa svojim sinom [[Justinijan II Rinotmet|Justinijanom]]. Međutim, pošto numizmatički materijal ne potvrđuje ovu verziju događaja, verodostojnije deluje beleška Lava Gramatika da je car krunisao sina za savladara nedugo pred smrt. Konstantin je još pre dolaska na presto oženjen izvesnom Anastasijom koja je možda bila poreklom sa ostrva [[Kipar|Kipra]]. Po jednom pismu upućenom papi, car je pored Justinijana imao još jednog sina, Iraklija, kome je pomenuto pismo jedini pomen. Najverovatnije je da je preminuo u mladosti. Sam Konstantin IV umro je od dizenterije pet dana pre nego što se navršilo sedamnaest godina njegove vladavine, najverovatnije [[10. septembar|10. septembra]] 685. godine. Imao je svega oko 35 godina. Sahranjen je u grobnici koji je za sebe i svoju suprugu [[Teodora (supruga Justinijana I)|Teodoru]] sagradio [[Justinijan I]] u 6. veku. Nešto posle [[711]]. pored njega je sahranjena i supruga Anastasija.