Grof Đorđe Branković – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 29:
Tokom svog zatočeništva Branković je održavao veze sa [[Isaija Đaković|Isaijom Đakovićem]], patrijarhom [[Arsenije III Čarnojević|Arsenijem III Čarnojevićem]], [[Jovan Monastirlija|Jovanom Monastirlijom]] i drugima. Pomagao im je u sastavljanju zahteva austrijskim vlastima i imao važnu ulogu u srpsko-habzburškim pregovorima u vreme [[Velike seobe Srba]] [[1690]]. godine. Srbi su od cara Leopolda tražili dozvolu da se nasele i da im garantuje crkveno-školsku autonomiju. Leopold je Srbima dozvolio da se nasele sve do [[Budim]]a i [[Komoran]]a i garantovao im je željenu autonomiju uz uslov da budu austrijski [[Vojna Krajina|vojnici graničari]].
Srbi su na saboru u [[Budim]]u, marta [[1691]]. godine izabrali Brankovića za srpskog despota, pokazujući na taj način želju da, pored crkvenog, dobiju i svetovnog gospodara.<ref name="Ćorović">[http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_8_l.html Vladimir Ćorović, Istorija Srba, Velika seoba Srba u Austriju]</ref> Tražili su i da se pitanje Brankovićevo izvede na čisto, a dok to ne bude želeli su, da mu mogu izabrati zamenika. Brankoviću je bilo dozvoljeno da stanuje u [[hotel]]u, da prima kontrolisane posete i da se poluslobodno kreće, ali ga osloboditi sasvim nisu nikako hteli. Verujući da se postepeno približuje svom cilju on se smatrao kao neka vrsta gospodara i titulisao se kao "''samodržavni despot zemlji slavenosrpskoj i vsego Ilirika''", i to "''milostiju božijeju''".<ref name="Ćorović"/> Pod uticajem Đorđa Brankovića Srbi su kasnije [[1694]]. godine tražili i zasebnu teritoriju a ne samo versku autonomiju.<ref>[[Jelka Ređep]]: ''Grof Đorđe Branković i usmeno predanje'', izd. Prometej, Novi Sad 1990, 256 strana, ISBN 86-7639-004-5</ref>
Umro je u zatočeništvu u [[Heb]]u [[1711]].
| |||