Razlike između izmjena na stranici "Grof Đorđe Branković"

nema sažetka uređivanja
(šablon)
No edit summary
Srpski patrijarh [[Arsenije III Čarnojević]] je [[5. maj]]a [[1688]]. godine uputio pismo Đorđu Brankoviću u kome mu šalje blagoslov i želje za uspeh njegove misije, kao vođe srpskog naroda i čuvara svetog prestola, nazivajući ga ''Bogoizabrani predvoditelj novoga Izrailja i Gospodar cele Srpske zemlje''.<ref>[http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/GrofDjordjeBrankovic.htm Grof Đorđe Branković]</ref> Na osnovu pisma srpskog patrijarha i carskog priznanja, u Beču je vladalo uverenje da Đorđe Branković, kao potomak loze srpskih vladara, može uticati na podjarmljene Srbe da se dignu protiv [[Turci|Turaka]] i tako pomognu [[Veliki bečki rat]] (1683-1699). Međutim, kada su Turci uz srpsku pomoć potisnuti, Branković je počeo da predstavlja problem austrijskim vlastima.<ref>[http://www.comp-press-data.hu/Portal/Archives/CNN/2007/18/s06.pdf Milan Nedeljkov, Tragična sudbina grofa Brankovića]</ref> Po završetku rata sa Turcima, Branković je uhapšen u [[Kladovo|Kladovu]] [[29. oktobar|29. oktobra]] [[1689]], odakle je sproveden u Beč. Naredne 22 godine grof Đorđe Branković je držan u zatočeništvu, odakle je održavao veze sa srpskim glavarima.
 
Tokom svog zatočeništva Branković je održavao veze sa [[Isaija Đaković|Isaijom Đakovićem]], patrijarhom [[Arsenije III Čarnojević|Arsenijem III Čarnojevićem]], [[Jovan Monastirlija|Jovanom Monastirlijom]] i drugima. Pomagao im je u sastavljanju zahteva austrijskim vlastima i imao važnu ulogu u srpsko-habzburškim pregovorima u vreme [[Velike seobe Srba]] [[1690]]. godine. Srbi su od cara Leopolda tražili dozvolu da se nasele i da im garantuje crkveno-školsku autonomiju. Leopold je Srbima dozvolio da se nasele sve do [[Budim]]a i [[Komoran]]a i garantovao im je željenu autonomiju uz uslov da budu austrijski [[Vojna Krajina|vojnici graničari]]. Pod uticajem Đorđa Brankovića Srbi su kasnije [[1694]]. godine tražili i zasebnu teritoriju a ne samo versku autonomiju.<ref>[[Jelka Ređep]]: ''Grof Đorđe Branković i usmeno predanje'', izd. Prometej, Novi Sad 1990, 256 strana, ISBN 86-7639-004-5</ref>
 
Srbi su na saboru u [[Budim]]u, marta [[1691]]. godine izabrali Brankovića za srpskog despota, pokazujući na taj način želju da, pored crkvenog, dobiju i svetovnog gospodara.<ref name="Ćorović">[http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_8_l.html Vladimir Ćorović, Istorija Srba, Velika seoba Srba u Austriju]</ref> Tražili su i da se pitanje Brankovićevo izvede na čisto, a dok to ne bude želeli su, da mu mogu izabrati zamenika.<ref name="Ćorović"/> Pod uticajem Đorđa Brankovića Srbi su kasnije [[1694]]. godine tražili i zasebnu teritoriju a ne samo versku autonomiju.<ref>[[Jelka Ređep]]: ''Grof Đorđe Branković i usmeno predanje'', izd. Prometej, Novi Sad 1990, 256 strana, ISBN 86-7639-004-5</ref>
 
Umro je u zatočeništvu u [[Heb]]u [[1711]].