Fagot – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Članku Фагот je promenjeno ime u Fagot putem preusmerenja
Nema sažetka izmjene
Red 1:
'''Fagot''', skraćeno '''-{Fg.}-''', je [[drveni duvački instrumenti|drveni duvački instrument]], sa [[jezičak (drveni duvački instrumenti)|dvostrukim jezičkom od trske]]. Dosta dugačka cev (oko 2,5 metara) ima dva uporedna dela, koji su povezani u tzv. kolenu – donjem, dvostruko izbušenom, kao latinično slovo -{U}-. U kraći od gornjih krakova utaknuta je metalna cevčica, izvijena kao latinično slovo -{Ѕ}-, takozvana ''-{esѕo}-''-cev, a u nju [[jezičak (drveni duvački instrumenti)|jezičak]]. Drugi, duži gornji krak je završni deo cevi i okrenut je uvis. Kao i drugi [[drveni duvački instrumenti]], fagot ima niz rupica na svim delovima cevi i složen mehanizam poklopaca i poluga koje ih pokreću. Zahvata veliki tonski raspon dubokog i srednjeg registra. Ton mu je u dubini masivan, iako ne prodoran, a u višem registru mek i raspevan (tzv. ''[[saksofon|saksofonski]] registar''). U tehničkom pogledu je dosta pokretljiv, pa se koristi i za živahne teme, često šaljivog karaktera, ali i za izrazite, mirne melodije. Čini dobar bas y grupi [[drveni duvački instrumenti|drvenih duvača]], a osim u [[orkestar|orkestru]], ne retko nalazi mesta i u kamernim ansamblima, pre svega u duvačkom kvintetu, kao najniži glas. Fagot se razvio već početkom 16. veka iz velike basovske bombarde, ali je postepeno usavršavanje, otežano velikim dimenzijama, dovršeno tek u 19. veku. Međutim, već od baroknog doba, fagot povremenom nalazi i solističku, koncertantnu primenu.
'''Фагот''', скраћено '''-{Fg.}-''', је [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачки инструмент]], са [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|двоструким језичком од трске]]. Доста дугачка цев (око 2,5 метара) има два упоредна дела, који су повезани у тзв. колену – доњем, двоструко избушеном, као латинично слово -{U}-. У краћи од горњих кракова утакнута је метална цевчица, извијена као латинично слово -{Ѕ}-, такозвана ''-{esѕo}-''-цев, а у њу [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичак]]. Други, дужи горњи крак је завршни део цеви и окренут је увис. Као и други [[дрвени дувачки инструменти]], фагот има низ рупица на свим деловима цеви и сложен механизам поклопаца и полуга које их покрећу. Захвата велики тонски распон дубоког и средњег регистра. Тон му је у дубини масиван, иако не продоран, а у вишем регистру мек и распеван (тзв. ''[[саксофон|саксофонски]] регистар''). У техничком погледу је доста покретљив, па се користи и за живахне теме, често шаљивог карактера, али и за изразите, мирне мелодије. Чини добар бас y групи [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]], а осим у [[оркестар|оркестру]], не ретко налази места и у камерним ансамблима, пре свега у дувачком квинтету, као најнижи глас. Фагот се развио већ почетком 16. века из велике басовске бомбарде, али је постепено усавршавање, отежано великим димензијама, довршено тек у 19. веку. Међутим, већ од барокног доба, фагот повременом налази и солистичку, концертантну примену.
 
 
 
Fagot se zapisuje i u [[ključ (muzički)|bas- (-{F}-) ključu]], kao i u [[ključ (muzički)|tenorskom -{C}--ključu]]. Nekada se koristila registarska varijanta fagota, tzv. '''bas-fagot''' (zvuči kvintu niže), ali danas se više ne koriste druge registarske varijante, osim [[kontrafagot|kontrafagota]] koji zvuči oktavu niže.
Фагот се записује и у [[кључ (музички)|бас- (-{F}-) кључу]], као и у [[кључ (музички)|тенорском -{C}--кључу]]. Некада се користила регистарска варијанта фагота, тзв. '''бас-фагот''' (звучи квинту ниже), али данас се више не користе друге регистарске варијанте, осим [[контрафагот|контрафагота]] који звучи октаву ниже.
 
''Обим фагота''<br>
[[Image:Obim_-_Fagotto.jpg|Обим фагота]]
 
''Obim fagota''<br>
[[Image:Obim_-_Fagotto.jpg|ОбимObim фаготаfagota]]