Za vreme [[Veliki turski rat|austrijsko-turskog rata]] [[1683]] do [[1699]] prodrla je [[Austrija|austrijska]] vojska u južne srpske krajeve,. tePatriarh Arsenije je Crnojevićdošao u vezu sa austriskim vlastima za vreme svog bavljenja u [[Beograd]]u. Po povratku u [[Peć]] postao je podozriv Turcima, pa je u oktobru [[1689]]. godine, neposredno pred dolazak Austrijanaca, morao da se kloni ispred turskog ogorčenja iz [[Peć]]iPeći da beži u [[Nikšić]], ite odatle na [[Cetinje]],.<ref ali ga austrijskiname="Ćorović"/>
Austrijski komandant [[Pikolomini]] (''[[Piccolomini]]''), osvojivši [[Priština|Prištinu]], [[Skoplje]], [[Prizren]] i Peć, pozovega je krajem oktobra, pozvao da se vrati u Peć i da se sa svojim sunarodnicima angažuje za borbu protiv [[Turci|Turaka]]. Crnojević poslušana PikolominijaPikolominijev ipoziv dođe u Peć, a potom u Prizren, gde se sastane sa njimsastadođe. Pristajanje Crnojevića uz [[Austrijanci|Austrijance]] pojačalo je revnostpobunu [[Srbi|Srba]], koji su i dotle pomagali hrišćanskuaustrijsku vojnu akciju.
PosleIste godine, posle Pikolominijeve smrti ([[9. novembar|9/11]] [[1689]], od [[kuga|kuge]]), obrne se ratna sreća u korist Turaka.▼
▲Posle Pikolominijeve smrti ([[9. novembar|9/11]] [[1689]], od [[kuga|kuge]]), obrne se ratna sreća u korist Turaka.
