|
'''Limeni duvački instrumenti'''<br>
'''Лимени дувачки инструменти'''<br>
''итit.'' -{Ottoni}- <br>
''немnem.'' -{Blechinstrumente}-<br>
''фрfr.'' -{instrument à vent de fer-blanc}-<br>
''енen.'' -{Brass}-<br>
''русrus.'' -{духовыеduhovыe инструментыinstrumentы}-
==Dobijanje tonova==
==Добијање тонова==
Grupa muzičkih instrumenata (poznati i kao aerofoni instrumenti od ''gr.'' '''-{αερο}-''' ''vazduh'' i '''-{φονος}-''' ''zvuk'') kod kojih se zvuk proizvodi duvanjem, u većini slučajeva iz usta i pluća svirača. Kod [[drveni duvački instrumenti|drvenih duvača]], otvori duž cevi instrumenta služe da se pomoću njih vazdušni stub produži ili skrati, čime se postiže manji ili veći broj vibracija, odnosno viši ili niži ton. Ovi otvori su raspoređeni tako da se određenim prstoredom dobijaju postepeno naredni viši polutonovi u osnovnoj lestvici u okviru jedne oktave, a zatim se [[preduvavanje|preduvavanjem]] dobija oktava (ili duodecima kod [[klarinet|klarineta]]) u kojoj se ponavlja postupak sa upotrebom otvora i dobijaju se polustepeni u novoj oktavi. Međutim, kod limenih duvačkih instrumenata način proizvođenja zvukova je drugačiji. Ulogu jednostruke ili dvostruke trske (ili [[jezičak (drveni duvački instrumenti)|jezička]]) kod [[drveni duvački instrumenti|drvenih duvača]] ovde preuzimaju usne izvođača, koje su naslonjene na čašičaste ili kupaste [[usnik (limeni duvački instrumenti)|usnike]] postavljene na početak cevi instrumenta. Vazdušna struja, regulisana usnama, preko [[usnik (limeni duvački instrumenti)|usnika]] se grupiše u vibracije i prenosi u vazdušni stub cevi, koji vibrira i proizvodi određeni ton. Pri najmaljem broju vibracija, dobija se najniži ton koji odgovara dužini cevi instrumenta. Regulisanjem vazdušnog strujanja i vibracija pomoću svojih usana izvođač na instrumentu dobija niz [[alikvotni ton|alikvotnih tonova]] (često počevši od drugog [[alikvotni ton|alikvotnog tona]]). Na sledećem primeru su prikazani alikvotni tonovi proizvoljno uzetog osnovnog (tzv. ''pedalnog'') tona '''-{C}-''' (tonovi obeleženi punim notama su nečisti u intonaciji, t.j., nešto su niži po visini).
Група музичких инструмената (познати и као аерофони инструменти од ''гр.'' '''-{αερο}-''' ''ваздух'' и '''-{φονος}-''' ''звук'') код којих се звук производи дувањем, у већини случајева из уста и плућа свирача. Код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]], отвори дуж цеви инструмента служе да се помоћу њих ваздушни стуб продужи или скрати, чиме се постиже мањи или већи број вибрација, односно виши или нижи тон. Ови отвори су распоређени тако да се одређеним прсторедом добијају постепено наредни виши полутонови у основној лествици у оквиру једне октаве, а затим се [[предувавање|предувавањем]] добија октава (или дуодецима код [[кларинет|кларинета]]) у којој се понавља поступак са употребом отвора и добијају се полустепени у новој октави. Међутим, код лимених дувачких инструмената начин произвођења звукова је другачији. Улогу једноструке или двоструке трске (или [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичка]]) код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]] овде преузимају усне извођача, које су наслоњене на чашичасте или купасте [[усник (лимени дувачки инструменти)|уснике]] постављене на почетак цеви инструмента. Ваздушна струја, регулисана уснама, преко [[усник (лимени дувачки инструменти)|усника]] се групише у вибрације и преноси у ваздушни стуб цеви, који вибрира и производи одређени тон. При најмаљем броју вибрација, добија се најнижи тон који одговара дужини цеви инструмента. Регулисањем ваздушног струјања и вибрација помоћу својих усана извођач на инструменту добија низ [[аликвотни тон|аликвотних тонова]] (често почевши од другог [[аликвотни тон|аликвотног тона]]). На следећем примеру су приказани аликвотни тонови произвољно узетог основног (тзв. ''педалног'') тона '''-{C}-''' (тонови обележени пуним нотама су нечисти у интонацији, т.ј., нешто су нижи по висини).
[[Image:Alikvoti.jpg|left|АликвотниAlikvotni тоновиtonovi педалногpedalnog тонаtona -{C}-]]
Svaki interval sukcesivnog para tonova se smanjuje u međusobnom rastojanju, pa prema tome dve male terce, između '''5.''' i '''6.''' alikvotnog tona i '''6.''' i '''7.''' nisu iste veličine, odnosno, '''7.''' alikvotni ton je nešto niži. Iz tih razloga svirači limenih duvača izbegavaju taj ton. Istu tendenciju imaju i '''11.''', '''13.''' i '''14.''' ton, ali se oni teže dobijaju na limenim instrumentima, pa se retko i upotrebljavaju. Ove nečistoće u intonaciji se popravljaju drugim sredstvima, npr. usnama, zatim uvlačenjem desne ruke u izlazni otvor (levak, zvono) instrumenta (na [[horna|horni]]) ili malim podešavanjem pokretne cevi-povlačka (na [[trombon|trombonu]]).
Сваки интервал сукцесивног пара тонова се смањује у међусобном растојању, па према томе две мале терце, између '''5.''' и '''6.''' аликвотног тона и '''6.''' и '''7.''' нису исте величине, односно, '''7.''' аликвотни тон је нешто нижи. Из тих разлога свирачи лимених дувача избегавају тај тон. Исту тенденцију имају и '''11.''', '''13.''' и '''14.''' тон, али се они теже добијају на лименим инструментима, па се ретко и употребљавају. Ове нечистоће у интонацији се поправљају другим средствима, нпр. уснама, затим увлачењем десне руке у излазни отвор (левак, звоно) инструмента (на [[хорна|хорни]]) или малим подешавањем покретне цеви-повлачка (на [[тромбон|тромбону]]).
==Mehanizmi kod limenih duvača==
==Механизми код лимених дувача==
Svi limeni instrumenti su snabdeveni različitim dodatnim cevima, kojima se po potrebi osnovna cev instrumenta produžava, a samim tim, na produženoj cevi se dobija ceo niz navedenih alikvotnih tonova u nižem zvučanju, jer je snižen i osnovni ton. Sredinom 19. veka, izvođači su imali čitav niz prstenastih ili polukružnih dodataka raznih veličina, koji su se umetali u cev instrumenta i na taj način je instrument koji je davao alikvote jednog osnovnog tona (npr. počevši od tona '''-{C}-''') postajao instrument koji daje novi niz alikvota (npr. počeviši od tona '''-{F}-'''). Početkom 19. veka je doduše pronađen sistem sa tri dodatne cevi, ugrađene u instrument, koje su pomoću mehanizma (ventila) pojedinačno ili kombinovane nadovezivale glavnu cev, pa se na taj način u trenutku dobijala duža cev, a samim tim i niži osnovni ton, ali se ovaj sistem počeo primenjivati mnogo kasnije. Ovaj sistem je shematski prikazan na slici:
Сви лимени инструменти су снабдевени различитим додатним цевима, којима се по потреби основна цев инструмента продужава, а самим тим, на продуженој цеви се добија цео низ наведених аликвотних тонова у нижем звучању, јер је снижен и основни тон. Средином 19. века, извођачи су имали читав низ прстенастих или полукружних додатака разних величина, који су се уметали у цев инструмента и на тај начин је инструмент који је давао аликвоте једног основног тона (нпр. почевши од тона '''-{C}-''') постајао инструмент који даје нови низ аликвота (нпр. почевиши од тона '''-{F}-'''). Почетком 19. века је додуше пронађен систем са три додатне цеви, уграђене у инструмент, које су помоћу механизма (вентила) појединачно или комбиноване надовезивале главну цев, па се на тај начин у тренутку добијала дужа цев, а самим тим и нижи основни тон, али се овај систем почео примењивати много касније. Овај систем је схематски приказан на слици:
[[Image:Ventili.jpg|right|МеханизамMehanizam вентилаventila наna хорнамаhornama]]
Na sličan način funkcioniše i sistem povezivanja dodatnih cevi klapnama (ili pistonima) koje pritiskanjem klize u uzdužnoj cilindričnoj cevi. Taj mehanizam se javlja na [[truba|trubi]]. Svi limeni duvači savremene gradnje su snabdeveni ventilima koji im omogućuju da budu izvedeni i ostali hromatski međutonovi. Jedino kod [[trombon|trombona]], pored postojanja ovih instrumenata sa ventilima, više je u upotrebi instrument sa pokretnom klizajućom cev-povlačkom. Ona se po potrebi uvlači i izvlači, čime se dužina cevi skraćuje ili produžava. Zbog čistije intonacije, ovakvi se tromboni češće koriste nego oni sa ventilima.
На сличан начин функционише и систем повезивања додатних цеви клапнама (или пистонима) које притискањем клизе у уздужној цилиндричној цеви. Тај механизам се јавља на [[труба|труби]]. Сви лимени дувачи савремене градње су снабдевени вентилима који им омогућују да буду изведени и остали хроматски међутонови. Једино код [[тромбон|тромбона]], поред постојања ових инструмената са вентилима, више је у употреби инструмент са покретном клизајућом цев-повлачком. Она се по потреби увлачи и извлачи, чиме се дужина цеви скраћује или продужава. Због чистије интонације, овакви се тромбони чешће користе него они са вентилима.
Uglavnom svi instrumenti ove grupe imaju tri ventila ([[tuba]] ima četiri, katkad i pet ventila), koji snižavaju početni ton za '''pola''' stepena, '''ceo''' stepen i '''jedan i po''' stepen. Kombinovanjem ovih ventila, osnovni alikvotni niz se dobija u nižem zvučanju na sledeći način:
Углавном сви инструменти ове групе имају три вентила ([[туба]] има четири, каткад и пет вентила), који снижавају почетни тон за '''пола''' степена, '''цео''' степен и '''један и по''' степен. Комбиновањем ових вентила, основни аликвотни низ се добија у нижем звучању на следећи начин:
{| border="1" cellpadding="2"
|<small>'''ПоложајPoložaj'''<br>([[тромбонtrombon]])</small>
|<small>'''употребљениupotrebljeni вентилventil'''</small>
|<small>'''добијениdobijeni аликвотниalikvotni низniz'''</small>
|-
| -{I}-
|0
|na osnovnom tonu
|на основном тону
|-
| -{II}-
|2.
|½ stepena niže
|½ степена ниже
|-
| -{III}-
|1.
|1 stepen niže
|1 степен ниже
|-
| -{IV}-
|3. (илиili 1.+2.)
|1½ степенstepen нижеniže (малаmala терцаterca)
|-
| -{V}-
|2.+3.
|2 stepena niže (velika terca)
|2 степена ниже (велика терца)
|-
| -{VI}-
|1.+3.
|2½ stepena niže (čista kvarta)
|2½ степена ниже (чиста кварта)
|-
| -{VII}-
|1.+2.+3.
|3 stepena niže (prekomerna kvarta ili umanjena kvinta)
|3 степена ниже (прекомерна кварта или умањена квинта)
|}
Ovim mogućnostima odgovara sedam položaja izvlačenja pokretne cevi na [[trombon|trombonu]]. Ceo izložen način izvođenja omogućava da se dobiju svi hromatski polustepeni između tonova alikvotnog niza izuzev između '''1.''' (osnovni ili pedalni ton) i '''2.''' u nizu kod onih instrumenata kod kojih je mogućno dobiti pedalni ton (npr. kod [[trombon|tenor-trombona]]).
Овим могућностима одговара седам положаја извлачења покретне цеви на [[тромбон|тромбону]]. Цео изложен начин извођења омогућава да се добију сви хроматски полустепени између тонова аликвотног низа изузев између '''1.''' (основни или педални тон) и '''2.''' у низу код оних инструмената код којих је могућно добити педални тон (нпр. код [[тромбон|тенор-тромбона]]).
Ovaj način proizvođenja tonova (ovde izložen malo duže da bi se prikazala težina dobijanja tona kod limenih duvača nego kod drugih instrumenata) ukazuje na osnovni nedostatak limenih duvačkih instrumenata: oni nemaju takve tehničke sposobnosti kao [[gudački instrumenti|gudači]] ili [[drveni duvački instrumenti|drveni duvači]] u izvođenju brzih i dugih pasaža, učestalih veći skokova, širokih i brzih [[arpeđato|arpeđata]] i drugo. Isto tako, vođenje računa o dahu i disanju je ovde mnogo bitnije nego kod [[drveni duvački instrumenti|drvenih duvača]] i pri komponovanju se vodi računa o davanju kraćih fraza i većeg odmora u sviranju. Još jedna pojava je kod ovih duvača izraženija, a to je kondenzovanje vodene pare unutar cevi instrumenta, koja ometa izvođenje tonova i u tu svrhu su limeni duvači opremljeni posebnim otvorima za ispuštanje vlage (osim [[trombon|trombona]] koji u tu svrhu izvlače čitavu cev-povlačak).
Овај начин произвођења тонова (овде изложен мало дуже да би се приказала тежина добијања тона код лимених дувача него код других инструмената) указује на основни недостатак лимених дувачких инструмената: они немају такве техничке способности као [[гудачки инструменти|гудачи]] или [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачи]] у извођењу брзих и дугих пасажа, учесталих већи скокова, широких и брзих [[арпеђато|арпеђата]] и друго. Исто тако, вођење рачуна о даху и дисању је овде много битније него код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]] и при компоновању се води рачуна о давању краћих фраза и већег одмора у свирању. Још једна појава је код ових дувача израженија, а то је кондензовање водене паре унутар цеви инструмента, која омета извођење тонова и у ту сврху су лимени дувачи опремљени посебним отворима за испуштање влаге (осим [[тромбон|тромбона]] који у ту сврху извлаче читаву цев-повлачак).
Najviši zvučni registri u kojima postoje instrumenti drvene duvačke i gudačke sekcije ([[flauta]], [[flauta|pikolo flauta]], [[violina]]) ne postoje u ovoj grupi instrumenata. Njihov obim pokriva raspon od oko pet oktava, uži od raspona kod drugih grupa. Ali, limeni duvači imaju sjajne i svetle tonove, a najpre silinu zvuka, što im daje dinamičku premoć u orkestru. Dinamički vrhunac se ne može zamisliti bez ''-{tutti}-'' (''it.'' svi) akorada limenih duvača koji natkriljuju ostale instrumente.
Највиши звучни регистри у којима постоје инструменти дрвене дувачке и гудачке секције ([[флаута]], [[флаута|пиколо флаута]], [[виолина]]) не постоје у овој групи инструмената. Њихов обим покрива распон од око пет октава, ужи од распона код других група. Али, лимени дувачи имају сјајне и светле тонове, а најпре силину звука, што им даје динамичку премоћ у оркестру. Динамички врхунац се не може замислити без ''-{tutti}-'' (''ит.'' сви) акорада лимених дувача који наткриљују остале инструменте.
==Sordina i pokriveni ton==
==Сордина и покривени тон==
Kod limenih instrumenata moguća je promena kvaliteta tona pomoću '''sordine'''. To je umetak kruškastog ili drugog sličnog oblika, napravljen od različitog materijala (aluminijum, drvo, karton i dr.), koji se stavlja u prošireni, levkasti otvor instrumenta, čime se tonovi prigušuju i smanjuje rezonanca. Uglavnom se primenjuje jedna sordina, mada postoji i dvojna sordina. Prigušena boja instrumenta sa sordinom, malo reska i nazalna u zvuku (koja, npr., približava zvuk [[truba|trube]] zvuku [[oboa|oboe]] i [[engleski rog|engleskog roga]], vrlo se često primenjuje u '''''-{[[Dinamika (muzika)|p]]}-''''' kao neki odjek, zvuk iz daljine. Međutim, mogućna je upotreba i u '''''-{[[Dinamika (muzika)|f]]}-''''' kod oštrih, reskih, karakterističnih akcenata i određenih atmosfera. Sordina se najčešće upotrebljava kod [[truba]], manje kod [[horna|horni]] i [[trombon|trombona]], a vrlo retko kod [[tuba|tube]]. Početak upotrebe sordine se obeležava sa ''-{con sordino}-'' (nem. ''-{gedämpft}-'', fr. ''-{avec sourdine}-'', en. ''-{mute(d)}-'', rus. ''-{zakritый}-'' ili ''-{surdina}-''), dok se prestanak označava sa ''-{senza sordino}-''.
Код лимених инструмената могућа је промена квалитета тона помоћу '''сордине'''. То је уметак крушкастог или другог сличног облика, направљен од различитог материјала (алуминијум, дрво, картон и др.), који се ставља у проширени, левкасти отвор инструмента, чиме се тонови пригушују и смањује резонанца. Углавном се примењује једна сордина, мада постоји и двојна сордина. Пригушена боја инструмента са сордином, мало реска и назална у звуку (која, нпр., приближава звук [[труба|трубе]] звуку [[обоа|обое]] и [[енглески рог|енглеског рога]], врло се често примењује у '''''-{[[Динамика (музика)|p]]}-''''' као неки одјек, звук из даљине. Међутим, могућна је употреба и у '''''-{[[Динамика (музика)|f]]}-''''' код оштрих, реских, карактеристичних акцената и одређених атмосфера. Сордина се најчешће употребљава код [[труба]], мање код [[хорна|хорни]] и [[тромбон|тромбона]], а врло ретко код [[туба|тубе]]. Почетак употребе сордине се обележава са ''-{con sordino}-'' (нем. ''-{gedämpft}-'', фр. ''-{avec sourdine}-'', ен. ''-{mute(d)}-'', рус. ''-{закритый}-'' или ''-{сурдина}-''), док се престанак означава са ''-{senza sordino}-''.
СличанSličan, мадаmada мањеmanje пригушенprigušen тонton сеse добијаdobija иi стављањемstavljanjem песницеpesnice илиili шакеšake уu левкастиlevkasti отворotvor инструментаinstrumenta. ТајTaj поступакpostupak сеse примењујеprimenjuje кодkod [[хорнаhorna|хорнеhorne]] иi заza корекцијеkorekcije интонацијеintonacije, јерjer песницаpesnica деснеdesne рукеruke гурнутаgurnuta дубљеdublje уu отворotvor инструментаinstrumenta скраћујеskraćuje цевcev иi тимеtime повишаваpovišava изведениizvedeni тонton заza читавčitav полустепенpolustepen. ЗатоZato сеse наna [[хорнаhorna|хорниhorni]], даda биbi сеse добиоdobio одрећениodrećeni тонton пригушенprigušen рукомrukom, интонираintonira полаpola степенаstepena нижеniže. ТоTo, међутимmeđutim, нијеnije случајslučaj саsa осталимostalim лименимlimenim дувачимаduvačima. НаведениNavedeni начинnačin добијањаdobijanja '''покривеногpokrivenog''' тонаtona сеse користиkoristi кодkod [[трубаtruba|трубеtrube]] иi [[хорнаhorna|хорнеhorne]], аa мањеmanje јеje практичанpraktičan наna [[тромбонtrombon|тромбонуtrombonu]], аa потпуноpotpuno јеje неизводљивneizvodljiv наna [[тубаtuba|тубиtubi]]. НајчешћаNajčešća праксаpraksa јеje даda сеse покривениpokriveni тонton обележаваobeležava крстићемkrstićem изнадiznad нотеnote, аa прекидањеprekidanje тогtog тонаtona, односноodnosno враћањеvraćanje наna отворенotvoren тонton, сеse означаваoznačava кружићемkružićem надnad нотомnotom. ИстоIsto такоtako, каоkao иi кодkod сординеsordine, можеmože сеse означитиoznačiti иi речимаrečima: итit. ''-{chiuso'' (''coperto'') – ''aperto''}-, немnem. -{''gestopft'' – ''offen''}-, фрfr. -{''bouché'' – ''ouvert''}-, енen. -{''stopped'' – ''open''}-, русrus. -{''застопоренныйzastoporennый'' – ''открытыйotkrыtый''}-.
==Sastav i veličina limenog duvačkog korpusa==
==Састав и величина лименог дувачког корпуса==
Limeni duvački instrumenti koji su najčešći u simfonijskom [[orkestar|orkestru]] su:
Лимени дувачки инструменти који су најчешћи у симфонијском [[оркестар|оркестру]] су:
*[[хорнаhorna]] (-{''Corno – Cor.''}-)
*[[трубаtruba]] (-{''Tromba – Trb.''}- илиili одod енглескогengleskog -{''Trumpet – Trp.''}-)
*[[тромбонtrombon]] (-{''Trombono – Trbn.''}- илиili одod енглескогengleskog -{''Trombone – Trb.''}-)
*[[тубаtuba]] (-{''Tuba – Tb.''}-)
Prema dvojnom, trojnom i četvornom sastavu [[drveni duvački instrumenti|drvenih duvača]], u redosledu u [[partitura|partituri]] ispod njih nalazimo sledeću zastupljenost limenih duvača:
Према двојном, тројном и четворном саставу [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]], у редоследу у [[партитура|партитури]] испод њих налазимо следећу заступљеност лимених дувача:
*'''[[двојниdvojni саставsastav]]'''
**2-4 -{Cor.}-
**2 -{Trb.}-
**(1 -{Tb.}-)
*'''[[тројниtrojni саставsastav]]''' (најчешћиnajčešći саставsastav)
**4 -{Cor.}-
**3 (ређеređe 2) -{Trb.}-
**3 -{Trbn.}-
**1 Tb.
*'''[[четворниčetvorni саставsastav]]'''
**6-8 -{Cor.}-
**4 -{Trb.}-
**3-4 -{Trbn.}-
**1 -{Tb.}-
[[cs:Žesťové nástroje]]
| 