Claude Bernard – razlika između verzija

'''Klod Bernar''' ({{Jez-fr|Claude Bernard}}; [[12. jul]] [[1813]]. — [[10. februar]] [[1878]].) je bio francuski [[fiziolog]] i [[lekar]] koji se bavio istraživanjem, sekrecije (izlučivanja) organa za varenje, ulogom jetre u metabolizmu glikogena, dejstva [[ugljen monoksid]]a i [[kurare]]a na žive organizme, poremećaja u organizu kod [[dijabetes]]a... itd. Sva svoja istraživanja zasnivao je na primeni metoda eksperimentalne medicinske fiziologije. Poznat je i po Klod Bernar-Horneovom sindromu. Radio je na [[Sorbona|Sorboni]] i u Nacionalnom [[muzej]]u za istoriju prirode -[[Francuska|Francuske]], ({{jez-fr|Muséum d’Histoire Naturelle}}). Na njegov rad uticao je [[Artur de Bretanj]]. Smatra se i osnivačem eksperimentalne medicinske fiziologije.<ref>Claude Bernard », dans Marie-Nicolas Bouillet et Alexis Chassang, Dictionnaire universel d’histoire et de géographie, 1878 </ref>

Klod Bernar je rođen [[12. jul]]a [[1813]]. u malom selu Sen Žilijen. Njegov otac je bio proizvođač vina. Prvo obrazovanje Bernar dobija u školi [[jezuit]]a u Vilafrešu a zatim u Kraljevskom koledžu u Tuaseju. Sa 16 godina odlazi u [[Lion]], gde obavlja dužnosti pomoćnika a nešto kasnije i asistenta u [[apoteka|apoteci]] »MILET«, vlasnika Louis-Joseph-Marie (MILLET). Kao apotekarski pomoćnik on sve slobodno vreme posvećuje pisanju sastava, [[vodvilj]]a i [[komedija]], a početni uspesi koje je imao usmeravaju ga na pisanje [[drama|drame]] i pet proznih dela. Sa pisanim preporukama od svog poslodavca, za čuvenog kritičare tog vremena Sen-Mark Girardena ({{jez-fr|Saint-Marc GIRARDIN}}) i bibliotekara Luja Filipa ({{jez-fr|Louis Philipe}}), stiže u [[Pariz]]. Njegova književna dela nisu dobro prihvaćene u pozorištu i na savet Girardena upisuje Medicinski fakultet u Parizu;:

{{Citat|Vi ste dosta napredovali u apoteci, držite se medicine a literaturu koristite za sate dokolice. <small>Saint-Marc GIRARDIN</small>}}

Klod Bernar je diplomirao na studijama medicine [[1843]]. ali se nerado bavio bolesnicima već pokazuje interosavanje za laboratorijski rad i istraživanja u fiziologiji. Između [[1840]]. i [[1850]]., imao je priliku da postane istraživač na institutu za fiziologiju zajedno sa Fiziologom Fransoa Magendieom. Godine [[1847]]. imenovan je za zamenika Fransoa Magendiea kao profesor za eksperimentalnu medicinu, a [[1848]]. postaje prvi predsednik Društva za biologiju u znak priznanje za njegovo otkriće digestivne funkcije pankreasa. Kod svojih [[studenat]]a nastojao da razvije istraživački duh i potrebu za stalni rad na novim idejama u nauci. Megandie mu je jednom prilikom odao priznanje rečima;:

{{Citat|Moja stolica na Francuskom Koledžu je Vaša, ja znam da sa Vama ona neće pasti na kolevku. <small>François MAGENDIE</small>}}.

Godine [[1845]]. oženio je Bernar Fransoa Mari a njen miraz mu je pomogao da nastavi finansiranje svojih eksperimenata. Bernar je svoju karijeru najviše posvetio [[fiziologija|fiziologiji]]. Bio je [[profesor]] na Francuskom Koledžu [[Sorbona]], a zatim u Nacionalnom muzeju za istoriju prirode (Francuske). [[Muzej]] je na njegove primedbe i molbe, (zbog loše opremnjenosti ustanove za istraživanja) [[Luj Bonaparta|Luj Napoleon]] opremio kako bi Klod Bernaru omogućio dalja istraživanja.

*Ulogu [[jetra|jetre]] u lučenju sokova za varenje i metabolizmu [[šećer]]a u [[krv]]i ([[1848]].), ,

Njegovo istraživanje u oblasti indukcije [[dijabetes]]a putem injekcije kroz pod lobanje u oblast 4. komore, bila su značajna za istraživanja vezana za njegovu hipotezu o uticaju psihičkih i nervnih činilaca na lučenje sokova za varenje i nastanak dijabetesa. Kasnije se ispostavilo da tolerancija na glukoze nije održiva, što je bio rezultat oslobađanje [[adrenalin]]a usled stimulacije simpatičkog nervnog sistema

[[Datoteka:Mendeleev Copley medal.jpg|desnoright|thumb|150px|]]