Razlike između izmjena na stranici "Vikend"

Dodana 4 bajta ,  prije 9 godina
m/м
popravak poveznice
m/м (Otheruses)
m/м (popravak poveznice)
Gledano [[religija|religijski]], ne postoji pravilo da subota i nedelja moraju biti neradni dani. Kod [[Jevreji|Jevreja]] poslednji dan u sedmici je subota, a kod [[hrišćani|hrišćana]] nedelja, dok je kod muslimana to petak. Kod sve tri grupe taj dan je „sveti dan“ i predstavlja odmor [[Bog]]a, a ne [[ljudi]] (u [[pravoslavlje|pravoslavnih]] [[deset božijih zapovijesti]], četvrta zapovijest glasi: „Šest dana radi, sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome“, slično i u drugim [[religija]]ma).
 
[[KalendarFrancuski francuskerevolucionarni revolucijekalendar]], međutim, predviđao je jedan neradni dan u deset dana, dok je [[kalendar sovjetske revolucije]] predviđao jedan neradni dan u pet dana. Rani industrijski period u [[Evropa|Evropi]] predviđao je šest radnih dana i sedmi (nedelja) neradni, a krajem devetnaestog i početkom dvadesetog vijeka radnički pokreti su se izborili za pet radnih dana i poslednja dva dana u sedmici kao neradna.
 
U [[Jugoslavija|Jugoslaviji]], između dva rata, uveden je "engleski vikend", koji se sastojao u tome da se subotom popodne ne radi. Tada su i kancelarije imale dvokratno radno vreme od 7 do 12 i od 16 do 19 časova. Većini radnika je radno mesto bilo blizu kuće pa se pauza za ručak od 12 do 16 časova koristila za ishranu i odmor.