Verzija na datum 1 august 2011 u 23:46 uredi Belirac (razgovor \| doprinos) Autopatroleri 38.504 izmene m Otheruses ← Starija izmjena		Verzija na datum 1 august 2011 u 23:52 uredi poništi Belirac (razgovor \| doprinos) Autopatroleri 38.504 izmene m popravak poveznice Novija izmjena →
Red 7: Gledano [[religija\|religijski]], ne postoji pravilo da subota i nedelja moraju biti neradni dani. Kod [[Jevreji\|Jevreja]] poslednji dan u sedmici je subota, a kod [[hrišćani\|hrišćana]] nedelja, dok je kod muslimana to petak. Kod sve tri grupe taj dan je „sveti dan“ i predstavlja odmor [[Bog]]a, a ne [[ljudi]] (u [[pravoslavlje\|pravoslavnih]] [[deset božijih zapovijesti]], četvrta zapovijest glasi: „Šest dana radi, sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome“, slično i u drugim [[religija]]ma). [[~~Kalendar~~Francuski ~~francuske~~revolucionarni ~~revolucije~~kalendar]], međutim, predviđao je jedan neradni dan u deset dana, dok je [[kalendar sovjetske revolucije]] predviđao jedan neradni dan u pet dana. Rani industrijski period u [[Evropa\|Evropi]] predviđao je šest radnih dana i sedmi (nedelja) neradni, a krajem devetnaestog i početkom dvadesetog vijeka radnički pokreti su se izborili za pet radnih dana i poslednja dva dana u sedmici kao neradna. U [[Jugoslavija\|Jugoslaviji]], između dva rata, uveden je "engleski vikend", koji se sastojao u tome da se subotom popodne ne radi. Tada su i kancelarije imale dvokratno radno vreme od 7 do 12 i od 16 do 19 časova. Većini radnika je radno mesto bilo blizu kuće pa se pauza za ručak od 12 do 16 časova koristila za ishranu i odmor.

Vikend – razlika između verzija