Velika ekonomska kriza – razlika između verzija

'''Velika ekonomska kriza''' ili '''Velika depresija''' je globalni ekonomski krah koji je počeo [[1928|1928.]] godine i trajao do [[1939|1939.]] Bio je to najduži i najoštriji sunovrat koji je ikada iskusio industrijalizovani Zapadni svet. Počela je u [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]] padom berze [[29. 10.|29.10.]] [[1929]]. godine, na dan poznat kao [[Crni utorak]], rezultovala drastičnim padom autputa, dramatičnim rastom nezaposlenosti i akutnom [[deflacija|deflacijom]]. Ali, ni kulturno-sociološke posledice nisu bile ništa manje destruktivne, posebno u SAD, gde je Velika depresija po razornom uticaju na društvo na drugom mestu, odmah iza [[Američki građanski rat|Građanskog rata]].

 

 

[[Zlatni standard]], koji je blisko povezivao sve države sveta u mrežu fiksnih deviznih kurseva, igrao je ključnu ulogu u transmisiji američkog ekonomskog sunovrata ka drugim zemljama. Oporavak od Velike depresije u velikoj meri je podstaknut odbacivanjem zlatnog standarda i politikom fiskalne ekspanzije (i monetarne, premda monetarna politika u to vreme još nije bila u potpunosti determinisana), koja ne bi bila moguća u uslovima zlatnog standarda. Velika depresija dovela je do fundamentalnih promena ekonomskih institucija, kao i što je u žižu ekonomske teorije i politike lansirala [[John Maynard Keynes|Džona Mejnarda Kejnsa]], koji je pored uspostavljanja makroekonomije i doktrine fiskalne ekspanzije ostao upamćen po izjavi: „Dug rok ne postoji. Na dugi rok svi smo mrtvi.“