Pisma (Horacije): Razlika između izmjena

Dodana 2.603 bajta ,  prije 15 godina
nema sažetka uređivanja
(Nova stranica: '''''Pisma''''' (lat. ''Epistulae'') naziv je za dve knjige sa ukupno 23 heksametarska pesnička pisma, odnosno poslanice, [[R...)
 
Nema sažetka izmjene
U programatskom ''Pismu'' I, 1 Horacije svoj izbor novog književnog oblika objašnjava svojom starošću: [[Filozofija|filozofska]] [[refleksija]] i obrada takvih pitanja kao što je kako treba živeti sada mu više odgovaraju nego uobičajene teme [[Lirika|lirske poezije]]. Filozofska razmišljanja, koja ova pesnikova objava stavlja u središte njegovog dela, predstavlja glavnu tematiku prve knjige ''Pisama'', ali to ipak nije jedina pesnikova okupacija. Horacije takođe, premda uopšteno, piše i o vlastitom životu i svojim životnim situacijama, te svojim prijateljima nudi različite savete. Mnogi od ovih elemenata podsećaju na ''[[Satire (Horacije)|Satire]]'', ali izbor epistolografske forme obezbeđuje veće jedinstvo različitim sadržajima u okviru iste pesme. Poslednje pismo u prvoj knjizi (I, 20) predstavlja poslanicu samoj toj knjizi, koja je oslikana kao mladi [[Ropstvo|rob]] koji žudi da se oslobodi od svoga gospodara.
 
Prva knjiga ''Pisama'' znamenita je po svojim mnogobrojnim efektnim odlomcima i prigodnim frazama: poređenje čoveka koji odlaže trenutak u kojem će početi s ispravnim životom sa [[Zemljoradnja|zemljoradnikom]] koji čeka da [[reka]] poteče (''dimidium facti qui coepit habet: sapere aude'' = započet posao gotov je upola: smesta odluči, I, 2, 40); ludost onih ljudi koji miran život traže na nekom drugom mestu (''caelum non animum mutant, qui trans mare currunt'' = nebo tek menjaju, nikako duh, koji prelaze mora, I, 11, 27); ''ira furos brevis est'' = gnev je ludilo kratko (I, 2, 62); ''natura expellas furca, tamen usque recurret'' = vilama prirodu makar da teraš, stalno se vraća (I, 10, 24); ''fallentis semita vitae'' = skrivena životna staza (I, 18, 103). ''Pismo'' I, 4 je zanimljivo jer je adresirano pesniku [[Albije Tibul|Albiju Tibulu]]. ''Pismo'' I, 6 donisi razmišljanja na temu smirenosti uma (''nil admirari'' = ničemu se ne treba čuditi, I, 6, 1), u duhu [[Epikur]]ove [[Ataraksija|ataraksije]]. ''Pismo'' I, 9 upoznaje pesnikovog prijatelja s budućim carem [[Tiberije]]m. ''Pismo'' I, 16 sadrži opis pesnikovog imanja.
{{stub}}
 
Druga knjiga ''Pisama'' sadrži samo tri pisma, ali je treće veoma dugačko i ponekada se izdaje zasebno pod naslovom ''[[Pesničko umeće]]'' ''(Ars poetica)''. Prvo pismo u drugoj knjizi upućeno je [[Rimsko Carstvo|caru]] [[August (rimski car)|Avgustu]] i napisano je možda [[15. pne.]] Adresat drugog pisma, napisanog [[19. pne.]] ili [[18. pne.]], je Julije Flor, mladi Tiberijev družbenik koji je imao književne aspiracije. Još od ''Satira'' I, 4 i I, 10 sama poezija pojavljuje se kao jedna od stalnih tema Horacijeva pesništva, a ta je tema predmet sve tri pesme u drugoj knjizi ''Pisama''. U ''Pismu'' II, 1 pesnik se žali Avgustu kako književni ukus savremene čitalačke publike obraća više pažnje na teatralnu efektivnost starih rimskih pesnika nego nego na savremene autore. U ovom pismu Horacije sažeto prikazuje razvoj rimske poezije te brani rafiniranost savremenog pesništva nastalog pod uticajem [[Grčka književnost|grčke književnosti]]. U ''Pismu'' II, 2, koje je intonirano više lično, Horacije objašnjava svom prijatelju zašto više ne piše poeziju nego se okrenio filozofiji, te daje vrlo jasnu sliku ograničenja i teškoća s kojima se susreće pesnik u [[Rim]]u. Ova dva pisma sadrže zanimljive [[Autobiografija|autobiografske]] detalje, a posebno su značajni stihovi u kojima Horacije bespoštedno kritikuje vlastito književno stvaralaštvo.
 
* Za ''Pismo'' II, 3 v. članak ''[[Pesničko umeće]]''.
 
[[category:Rimska književnost]]