Crvena armija – razlika između verzija

 

==== Veliki otadžbinski rat, 1941—1945. ====

[[Datoteka:Soldaten rote armee.jpg|thumb|right|250px|Vojnici Crvene armije za vreme Drugog svetskog rata]]

U jesen 1940. [[Treći Rajh]] i njegovi saveznici su već potpuno dominirali [[Evropa|evropskim kontinentom]]. Samo su [[Velika Britanija]] (na zapadu) i [[Sovjetski Savez]] (na istoku) mogli da se suprostave [[fašizam|fašističkoj]] moći. Velika Britanija i Nemačka nisu imale zajedničku granicu na kopnu, ali je ratno stanje postojalo između njih; Nemci su imali dugačku kopnenu granicu sa Sovjetskim Savezom, ali je SSSR ostao neutralan, u skladu sa [[Sporazum Ribentrop-Molotov|sporazumom o nenapadanju]] i brojnim trgovačkim sporazumima.

U prvoj polovini rata, Crvena armija je imala naoružanje mešovitog kvaliteta. Imala je odličnu artiljeriju, ali nije imala dovoljno kamiona da je vuku i snabdevaju. Tenkovi [[T-34]] su bili za klasu bolji od bilo kojih tenkova na svetu, a opet sovjetske oklopne jedinice su imale vrlo zastarele modele; jedinice koje su imale najmodernije tenkove su bile hendikepirane usled problema sa snabdevanjem. Sovjetsko vazduhoplovstvo se u početku loše pokazalo protiv Nemaca. Brzo napredovanje Nemaca u sovjetsku teritoriju je otežalo snabdevanje, ako ne i onemogućilo, pošto je većina sovjetske ratne industrije ležala u zapadnim delovima zemlje. Dok sovjetske vlasti nisu uspostavile ratnu industriju na Istoku, Crvena armija se u velikoj meri oslanjala na vojnu pomoć zapadnih saveznika. Na primer, Saveznici su slali tenkove marke [[M4 Šerman|Šerman]] (oko 4.100), [[Valentajn]] (oko 3.700), [[Matilda II]] (oko 1.100) kao i tenkove [[M3 Li|M3 Li-Grant]] i [[M3/M5 Stjuart|M3A5 Stjuart]], iako po kvalitetu ni jedan od njih nije bio ni blizu T-34 ili [[KV-1]]<ref name="Russian Tanks">-{"Russian Tanks of World War II", Tim Bean and Will Fowler, Amber books Ltd. 2002, ISBN 0-7110-2898-2}-</ref>. Međutim, mnogo značajnija od pomoći u tenkovima, bila je pomoć u prevoznim sredstvima koja su bila preko potrebna Crvenoj armiji kako bi efikasnije vršila grupisanje i transport trupa na najvećem bojištu u Evropi. Tako su SAD, za vreme Drugog svetskog rata ukupno isporučile 501.660 trasnportnih vozila, od kojih, 77.972 džipa, 151.053 kamiona od 1 tone i 200.662 kamiona od 2 tone.<ref name="Russian Tanks"/> S druge strane, vazduhoplovstvo Crvene armije je dobilo nekoliko hiljada modernih aviona koji su po kvalitetu bili jednaki ili bolji od sovjetskih aviona; ovo je uključivalo lovce [[P-39 Eirkobra]] (skoro 4.773<ref>-{"American Aircraft of World War II", David Mondez, Cnancellor Press 1996, ISBN 1-85152-706-0}-</ref>), [[Hoker Hariken]]e (2.931<ref name="Ratna krila">"Ratna krila", Vuk Karadžić i Službeni list SFRJ, 1987. ISBN 86-307-0085-8</ref>), srednje bombardere [[Daglas A-20 Havok]] (oko 3.000), [[P-63 Kingkobra]] (oko 2.400), [[P-40 Tomahavk]] (2.130), [[Spitfajer]]e (oko 1.331<ref name="Ratna krila"/>). Na kraju, Crvena armija je primila ne manje od 9.600 komada protivtenkovskog ili protivavionskog oružja, kao i milione tona municije, ličnog naoružanja i druge vrste vojne opreme. [[Aluminijum]] i avionsko gorivo je povratilo snagu vazduhoplovstvu više nego sami avioni. Pošiljke u obliku hrane su takođe bile dobrodošli dodaci obrocima na frontu.

 

 

Posle Drugog svetskog rata, Crvena armija je imala najmoćniju kopnenu armiju u istoriji. Imala je više tenkova i artiljerije nego sve ostale zemlje zajedno. Britanski štab je odbio kao vojno nemoguć britanski plan ([[operacija „Nezamislivo“]])<ref>[http://www.history.neu.edu/PRO2/pages/026.htm] -{Operation Unthinkable report - page 2, opening date}-</ref> da se uništi Staljinova vlast i istera Crvena armija iz Evrope.<ref name="DG">-{David Glantz, Stumbling Colossus, University Press of Kansas, 1998}-</ref>