Filippo Brunelleschi – razlika između verzija

| datum_rođenja = [[1377]]

| datum_smrti = [[15. april]] [[1446]]. <small>(statrost: oko 69)</small>

| djela = Kupola [[Firentinska katedrala|katedrale ''Santa Maria del Fiore}} '']]

[[Datoteka:Cupola di santa maria del fiore dal campanile di giotto, 02.JPG|thumb|250px|Kupola crkve[[Firentinska katedrala|katedrale Santa Marija del Fiore]], [[Firenca]] ]]

[[Datoteka:Masaccio 003.jpg|thumb|250px|MasaćoMasaggio i Bruneleski (?) oko [[1425.]] god. u Santa Marija Novela, [[Firenca]] ]]

'''Filipo Bruneleski''' ({{jez-it|Filippo Brunelleschi}} ([[1377]]., [[Firenca]] - [[15. april]] [[1446]]. Firenca), bio je italijanski [[arhitektura|arhitekta]] [[vajarstvo|vajar]] i [[inženjerstvo|inženjer]], jedan od pionira nove arhitekture [[kvatročentorenesansa|rane renesanse u Italiji]]. Imao je veliki značaj na razvoj celokupne umetnosti [[Renesansa|renesanse]] u [[Italija|Italiji]]. Njegovo najznačajnije djelo je [[kupola]] katedrale sv.Santa MarijeMarija oddel CvećaFiore u Firenci ([[1420]]-[[1436.|36.]]), koja je konstruisana uz pomoć mašine koju je Bruneleski izumeo za taj poduhvat. Veliki deo onoga što se zna o njegovom životu i delu je zahvaljujući mlađem savremeniku Antoniju di TučioTucio Manetiju, koji je [[1480]]. godine napisao njegovu biografiju.

U vreme velikih inovacija [[1377.]] godine rodio se Filipo Bruneleski kao sin dobro stojećeg firentinskog beležnika. Otac ga je vaspitao u duhu [[Humanizam|humanizma]] na tekstovima i delima naučnika i književnika kao što je [[Dante]]. Dobio je dobro opšte obrazovanje. Svoje školovanje počinje kao zlatarski [[šegrt]] a majstorsku dozvolu dobija [[1404.]]Prvo je radio kao [[zlatar]] i [[vajar]] a onda je učestvovao na konkursu za vrata firentinske krstionice i opredeljuje se za arhitekturu i spada u onu vrstu arhitekata koji nisu imali nikakovo građevinsko ili arhitektonsko obrazovanje. Njegovo delo uticalo je na razvoj renesanse a od umetnika savremenika najviše je uticao na [[MikelocoMichelozzo|MikelocoMichelozza MikelocijaMichelozzija]] koji se u nekim izvorima vodi kao njegov učenik.

Bruneleski je bio svestran i nadaren umetnik pre svega skulptor i arhitekta. Godine [[1401.]] je uzeo učešće u konkursu na severnim vratima krstionice San ĐovaniGiovanni u [[Firenca|Firenci]] u kojem je učestvovalo sedam mladih skulptora u kojem je umetnik Bruneleski pokazao renesansno shvatanje i u delu je prisutna dramatika.

Dok je [[LorencoLorenzo GibertiGhiberti]] predložio gotički projekat ali je porota izabrala da ova dva umetnika treba da rade zajedno na projektu što je Bruneleskija naljutilo i on odlazi u [[Rim]] gde studira antičku arhitekturu.

Bruneleski se postepeno opredeljuje za arhitekturu. Godine [[1419.]] radio je na firentinskoj bolnici za siročad („Ospedale degli Innocenti “) koja je smatrana za manifest renesansne umetnosti arhitekture. On se kod ove bolnice inspiriše romanskom arhitekturom toskanskom jer nije nikada imitirao stilove antičke umetnosti kako se ponekada navodi. Njegov cilj je bio stvoriti novi arhitektonski pravac upotrebom elemenata antičke arhitekture i dosegnuti novo shvatanje harmonije i lepote.

Mnoge godine svoga života posvetio je gradnji kupole hramakatedrale [[Firentinska katedrala|Santa Marija del Fiore]] u [[Firenca|Firenci]].

Za realizaciju kupole bio je početkom [[15. vek]]a raspisan konkurs koji je dobio Filipo Bruneleski. Projekat je predviđao osmougaonu kupolu. Koju je sagradio u godinama [[1420.]] – [[1434.]]. Kupola je građena izvana na unutra od opeke koje su stavljane u vidu riblje kosti bez toga da su upotrebljavane skele. Ova kupola je treća u okviru raspona kupole u svetu jer je manja od kupole svetog Petra u Rimu (manja za 60 cm. ) i manja od Pantenona.

Ova ogromna građevina teška je 37.000 tona i izgrađena je od 4.000.000 opeka. On je radio nekoliko modela i slika tokom konstrukcije i morao je pronailaziti posebne mašine za ove radove koji su dali prilog u arhitekturi. Prilikom izgradnje kupole on je konstruisao jedan veliki drveni kran kojim je dizao materijal za izgradnju. Tu je on upotrebio i pojačanja kamena zategama od gvozdenih lanaca i položio kamene temeljce za upotrebu čeličnih konstrukcija kao armiranog betona u kasnijim stolećima. Ovim planovima rugao se Giberti i nazivao ih je nemogućim.

Zadatak da zasvodi ogroman prostor između stupova koji još niko nije rešio on je započeo [[1420.]] godine. On je ovde upotrebio pronalazke gotičke arhitekture. Njegovo rešenje je smatrano za čudo građevinske tehnike. Gradnja kupole je trajala do [[1434.]]godine godine, Onon je ipak nije video u sadašnjem izgledu i posle njegove smrti je kupola dopunjena laternom i zlatnom kuglom. Kupola je pokrila prostor od 42 m1 koji je bio manji od najveće kupole sveta antičkog Pantenona za samo 1,2 m1.

=== CrkvaBazilika [[Bazilika San Lorenzo, Firenca|San Lorenco]] ===

[[ĐovaniGiovanni Medičidi Bicci de' Medici]] je poverio Bruneleskiju gradnju „Stare sakristije“ u crkvi „San[[Bazilika Lorenco“San Lorenzo, Firenca|Bazilici San Lorenco]] pogrebne kapele porodice Mediči[[Medici]]. Brunuleski je tu stvorio od [[1420.]]- [[1428.]] godine majstorsko delo rane renesanse. Njen interijer nam pripominje trodelnu romanskuromaničku baziliku.

PandanomPandan crkvebazilike San LorencoLorenzo je „hram San Spirito“ koji se nalazi na suprotnoj obali reke [[Arno]]. Njegov projekat je izradio Bruneleski [[1428.]] godine na zahtev bogatih florentinskihfirentinskih porodica a gradnja je započeta [[1436.]] godine i trajala je i posle smrti ovog umetnika i rezultat je bio jedan od najlepših hramova, renesansnih crkava u FlorencijiFirenci.

=== Kapela Paci u crkvi Santa KročeCroce u Firenci ===

Poslednjim delom Bruneleskija je „kapela Paci“ u crkvi Santa KročeCroce u Firenci.Ni jedno pročelje od Bruneleskijevih dela nije sačuvalo svoj prvobitni izgled. Novija istraživanja pokazuju da to nije bilo ni sa slučajem kapele Paci koja je započeta [[1430.]] godina a on je umro [[1446.]] godine i nije mogao projektovati pročelje u njegovom današnjem obliku. To je ipak originalna tvorevina koja je u potpunosti različita od dotadašnjih zgrada i srednjovekovnih pročelja.

No Bruneleski se nije bavio samo crkvenom arhitekturom i on je autor florentinske renesansne palate. On je i civilne a ne samo sakralne građevine radio na poseban način i obeležio je to svoje delo. Odlikuje ih čvrst i robustan izgled i kamen obrađen u bosažu u prizemlju a na spratovima u "lakšim" obradama kamena, na fasadama, postoji "matematička kompozicija" - tri sprata kao pojedinačni delovi, povezani su međusobno i sa polukružnim lukovima na prozorskim otvorima u pravilnom rasporedu odražavaju geometrijsku disciplinu. Po njegovim projektima je izgrađena najmonumentalnija palata za porodicu Piti koja ipak zbog svoje ogromne veličine nije završena u projektovanom obimu i završena je tek [[1577.]] (od strane medičijevaca[[medici]]jevaca, Bartolomeo Amanati).

Posle svoje smrti [[1446.]] godine arhitekta je sahranjen u podzemnim[[Kripta|kripti]] odajama[[Firentinska firentinskogkatedrala|katedrale doma''Santa Maria del Fiore'']].

* kupola [[Firentinska katedrala|firentinske katedrale]], [[Firenca]] ([[1419.]] -[[1436.]] )

* crkva "Basilica di[[Bazilika San Lorenzo, di Firenze Firenca|Basilika San Lorenzo"]], [[Firenca]] ([[1421.]] -[[1440.]] )

* Dečija bolnica za siročad sa trgom „Ospedale degli Innocenti“, [[Firenca]] ([[1424.]] -[[1445.]] )

* Palata "Parte Guelfa", [[Firenca]] ([[1420.]] -[[1445.]] )

* crkva "Santo Spirito di Firenze -San Spirito" (Sveti Duh), [[Firenca]] ([[1434.]] -[[1482.]] )

* crkva "Santa Maria degli Angeli, Florence" - Svete Marije od anđela , [[Firenca]] ([[1434.]] -[[1437.]] )

# Đina Piskel, ''Opšta istorija umetnosti'', [[Beograd]], [[1974.]]