Wikipedija

Informbiro – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Red 60:
== Druga Rezolucija Informbiroa protiv KPJ u Budimpešti ==
 
Od 21. do 29. novembra 1949. Informbiro je održao treće i poslednje zasedanje u Bukureštu. Posle većih rasprava, čitanja materijala sa montiranih procesa koji su se u to vreme održavali širom Evrope, delegati su se složili da je jugoslovenski CK potpuno krenuo putem uspostavljanja fašističkog sistema u zemlji, da se odvojio od progresivnog sveta i da državom upravljaju plaćenici i špijuni imperijalnogimperijalnih svetasila. Na kraju zasedanja, 29. novembra 1949. usvojena je druga rezolucija Informacionog biroa komunističkih partija pod nazivom "''Jugoslovenska partija u rukama ubica i špijuna''".▼
Od 21. do 29. novembra 1949. Informbiro je održao svoje treće i poslednje zasedanje u glavnom gradu Rumunije, Bukureštu.
▲Posle većih rasprava, čitanja materijala sa montiranih procesa koji su se u to vreme održavali širom Evrope, delegati su se složili da je jugoslovenski CK potpuno krenuo putem uspostavljanja fašističkog sistema u zemlji, da se odvojio od progresivnog sveta i da državom upravljaju plaćenici i špijuni imperijalnog sveta.
 
Sa mnogo težim rečima od prethodne rezolucije, InformbiroKominform je zaključio da je jugoslovenski CK skrenuo sa socijalističkog puta i da ide ka nacionalističkim tekovinamanacionalizmu, da je Beograd pretvoren u centar američke špijunaže, da je većina članova Politbiroa CK u rukama imperijalističkih gazda, da je ubistvo Arse Jovanovića izvedeno u zasedi, da je Žujovićevo hapšenje bilo po nalogu imperijalista, da je isti Žujović ubijen u logoru, da u zemlji vlast ima jedino specijalna policija UDB-a, koja je napunila zatvore pravim komunistima, da su visoki funkcioneri KPJ gestapovski agenti koji su omalovažili rusku pomoć u oslobađanju zemlje i krenuli sa restauriranjem fašizma i sl.▼
Na kraju zasedanja, 29. novembra 1949. usvojena je druga rezolucija Informacionog biroa komunističkih partija pod nazivom "Jugoslovenska partija u rukama ubica i špijuna".
 
▲Sa mnogo težim rečima od prethodne rezolucije, Informbiro je zaključio da je jugoslovenski CK skrenuo sa socijalističkog puta i da ide ka nacionalističkim tekovinama, da je Beograd pretvoren u centar američke špijunaže, da je većina članova Politbiroa CK u rukama imperijalističkih gazda, da je ubistvo Arse Jovanovića izvedeno u zasedi, da je Žujovićevo hapšenje bilo po nalogu imperijalista, da je isti Žujović ubijen u logoru, da u zemlji vlast ima jedino specijalna policija UDB-a, koja je napunila zatvore pravim komunistima, da su visoki funkcioneri KPJ gestapovski agenti koji su omalovažili rusku pomoć u oslobađanju zemlje i krenuli sa restauriranjem fašizma i sl.
 
Posle ove rezolucije Informbiroa, slede još žešći pritisci i još surovija borba.
 
Već je [[9. jul]]a [[1949]]. [[Goli otok]] otvorio kapije prvim političkimpristalicama osuđenicimaInformbiroa kojiod sukojih prevaspitavanije traženo da se vrateizjasne za KPJ. Došlo je do gomilanja vojske na granicama i do većih graničnih incidenata. Radio emisije su bile preplavljene kritikama na račun jugoslovenskog CK, a slušanje tih emisija je kažnjavano zatvorom svojoji Partijiizolacijom.
Došlo je do gomilanja vojske na granicama i do većih graničnih incidenatta. Pored toga, ovakve okolnosti je koristila ratna emigracija da se ilegalnim putevima ponovo nastani u Jugoslaviju.
 
[[Jugoslavija]] se u međuvremeu uveliko pripremila za odbranu. Još s kraja jeseni 1949. održani su veliki vojni manevri Jugoslovenske Armije u Sloveniji na kojima je prisustvovao i sam Tito. Nakon manevara, napravljen je plan odbrane. Stvoren je i Partizanski Vrhovni štab kojim je komandovao general [[Svetozar Vukmanović]]-Tempo, a koji je imao zadatak da se po upadu Sovjetske Armije suprostavi partizanskim načinom ratovanja.▼
Radio emisije su bile preplavljene kritikama na račun jugoslovenskog CK, a slušanje tih emisija je kažnjavano zatvorom i izolacijom.
Početkom 1950-ih godina dolazi do masovne pojave "IB emigracija", gde je iz Jugoslavije nelegalnim putevima izbeglo preko 200.000 pobornika Staljinove linije.
 
Tako je došlo do razmeštanja celokupne teške industrije u Republikama [[Slovenija|Slovenije]] i [[Hrvatska|Hrvatske]], do podizanja železare u [[Nikšić]]u, do izgradnje većih vojnih kasarni, do transporta arhiva iz [[Beograd]]a u [[Bileće]] i drugo.▼
Oni koji su ostali su se skrivali pod maskom da podržavaju KPJ i Tita, a oni koji su uhapšeni su obično posle batina i torture priznavali da su agenti [[NKVD]] i slati su na izdržavanje zatvorskih kazni širom zemlje.
 
Najznačajniji je bio preokret u politici Jugoslavije koja se u trenutku sve većeg pritiska Staljina okreće zapadnim silama za pomoć u naoružanju. Tako je general [[Koča Popović]], koji je tada bio ministar inostranihnačelnik poslovageneralštaba, sklopio ugovor o vojnoj pomoći sa vladom [[SAD]]-a, [[Engleska|Britanijom]] i [[Francuska|Francuskom]] 14. novembra [[1951]]. u [[London]]u.▼
Za to vreme najviše zatvorenika je izdržavalo kaznu na Golom Otoku, [[Bileća|Bileći]], [[Sremska Mitrovica|Sremskoj Mitrovici]], [[Stara Gradiška|Staroj Gradiški]], [[Zabela|Zabeli]], CZ, KP Domu, [[Sarajevo|Sarajevu]], [[Lepoglava|Lepoglavi]], [[Novi Sad|Novom Sadu]], [[Ljubljana|Ljubljani]], [[Zagreb]]u, [[Podgorica|Titogradu]] i u drugim većim gradovima zemlje.▼
 
▲ZaPočetkom to1950-ih vremegodina najvišedolazi do masovne pojave "IB emigracija", gde je iz Jugoslavije nelegalnim putevima izbeglo preko 200.000 pobornika Staljinove linije.{{fact}} Oni koji su ostali su se skrivali pod maskom da podržavaju KPJ i Tita, a mnogi su slati su na izdržavanje zatvorskih kazni širom zemlje. Najviše zatvorenika je izdržavalo kaznu na Golom Otoku, [[Bileća|Bileći]], [[Sremska Mitrovica|Sremskoj Mitrovici]], [[Stara Gradiška|Staroj Gradiški]], [[Zabela|Zabeli]], CZ, KP Domu, [[Sarajevo|Sarajevu]], [[Lepoglava|Lepoglavi]], [[Novi Sad|Novom Sadu]], [[Ljubljana|Ljubljani]], [[Zagreb]]u, [[Podgorica|Titogradu]] i u drugim većim gradovima zemlje.
Da je situacija postala skoro na ivici početka rata između Jugoslavije i [[SSSR]], dokazuje i događaj iz jeseni [[1952]]. godine.
 
Da je situacija postala skoro na ivici početka rata između Jugoslavije i [[SSSR]], dokazuje i događaj iz jeseni [[1952]]. godine. Tada je [[Staljin]] već imao plan napada na Jugoslaviju pod šifrovanim imenom "Operacija Jugoslavija". Dve veće Sovjetske armije su se koncentrisale na granici sa Bugarskom i vršile manevre. Tada se na čelu trupa Crvene armije nalazio maršal [[Georgi Žukov]], koji se nalazio u [[Sofija|Sofiji]]. Naročito je bio kritičan datum [[12. novembar]] [[1952]]. godine, kada se nedaleko od granice prema [[Bosilegrad]]u pojavio čitav tenkovski korpus Crvene armije, koji je demonstrirao kao da kreće prema Jugoslaviji. Sve jedinice Jugoslovenske armije su bile u pripravnosti, a sam Maršal [[Tito]] se tih dana nalazio u [[Niš]]u.
Tada je [[Staljin]] već imao plan napada na Jugoslaviju pod šifrovanim imenom "Operacija Jugoslavija".
 
Dve veće Sovjetske armije su se koncentrisale na granici sa Bugarskom i vršile manevre.
 
Tada se na čelu trupa Crvene armije nalazio maršal [[Georgi Žukov]], koji se nalazio u [[Sofija|Sofiji]].
Naročito je bio kritičan datum [[12. novembar]] [[1952]].
 
Nedaleko od granične zone prema [[Bosilegrad]]u pojavio se čitav tenkovski korpus Crvene armije, koji je demonstrirao kao da kreće prema Jugoslaviji. Sve jedinice Jugoslovenske armije su bile u pripravnosti, a sam Maršal [[Tito]] se tih dana nalazio u [[Niš]]u.
Međutim, u poslednjem trenutku, čitav tenkovski korpus vrši zaokret za 180 stepeni i vraća se u hangare.
 
Tako su manevri završeni. Ovo je bila jedna od najvećih ispita koje je Staljin stavio Titu.
 
Staljin je zbog [[Korejski rat|Korejskog rata]] morao da stavi sve svoje snage na raspolaganje prema granici sa Kinom, pa je rešio da otpusti Štab za Jugoslaviju decembra [[1952]]. godine.
 
Staljinov plan napada na Jugoslaviju će posle njegove smrti potvrditi sam Žukov, posle pomirenja obeju strana.
 
Za ovu akciju Sovjetskog Saveza, [[Jugoslavija]] se uveliko pripremila.
 
Još s kraja jeseni 1949. održani su veliki vojni manevri Jugoslovenske Armije u Sloveniji na kojima je prisustvovao i sam Tito.
Nakon manevara, napravljen je plan odbrane.
 
▲Stvoren je i Partizanski Vrhovni štab kojim je komandovao general [[Svetozar Vukmanović]]-Tempo, a koji je imao zadatak da se po upadu Sovjetske Armije suprostavi partizanskim načinom ratovanja.
 
▲Tako je došlo do razmeštanja celokupne teške industrije u Republikama [[Slovenija|Slovenije]] i [[Hrvatska|Hrvatske]], do podizanja železare u [[Nikšić]]u, do izgradnje većih vojnih kasarni, do transporta arhiva iz [[Beograd]]a u [[Bileće]] i drugo.
 
Najznačajniji je bio preokret u politici Jugoslavije koja se u trenutku sve većeg pritiska Staljina okreće zapadnim silama za pomoć u
naoružanju.
 
▲Tako je general [[Koča Popović]], koji je tada bio ministar inostranih poslova, sklopio ugovor o vojnoj pomoći sa vladom [[SAD]]-a, [[Engleska|Britanijom]] i [[Francuska|Francuskom]] 14. novembra [[1951]]. u [[London]]u.
 
== Pomirenje Moskve i Beograda ==
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Informbiro