Razlike između izmjena na stranici "The Origin of Satan"

Dodano 5 bajtova ,  prije 9 godina
m/м
nema sažetka uređivanja
(slika)
m/м
Autorica zaključuje da je satanizacija toliko uzela maha da prožima maštu miliona već dve hiljade godina. Do dana današnjeg, mnogi hrišćani - [[rimokatolici]], [[protestanti]], [[evangelisti]] i [[pravoslavci]] - pozivaju se na figuru Satane kad govore protiv „pagana" (u koje mogu spadati pripadnici nehrišćanskih religija širom sveta) i „jeretika" (to jest drugih hrisćana s kojima se oni ne slažu), kao i protiv [[ateist]]a i nevernika. Milioni [[muslim]]ana se takođe pozivaju na slične apokaliptičke vizije, u kojima dobro i zlo, bar kako ih hrišćani razumeju, razmenjuju strane, tako da hrišćanski Božji narod, postaje, za mnoge muslimane, saveznik „velikog Satane".<ref name="Pejgels"/>
 
MeđutimIpak, [[nada|nadu]] ostavlja to što mnogi hrišćani, vernici kao što su [[Franja Asiški]] u trinaestom, i [[Martin Luter King]], u dvadesetom veku, veruju da stoje na strani Boga, ne osetivši potrebu da demonizuju svoje protivnike. Njihova religijska vizija nadahnula ih je da se usprotive politici i silama koje su videli kao zle, često rizikujući sopstveno blagostanje i živote. Međutim, oni nisu zahtevali prokletstvo za svoje protivnike, već su se molili za pomirenje s njima. Jedini izlaz iz satanskog začaranog kruga jeste pomirenje s neprijateljem, prihvatanje njegove humanosti i iskupljivosti. Ova se knjiga zaključuje tvrdnjom da je satanizacija čoveku urođena, dok je pomirenje, prema [[Isus]]ovim rečima, božansko.<ref name="knjizara"/>
 
== Izvori ==