Isusovo uskrsnuće – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 40:
Počevši od [[2. vek]]a, pravoverne crkve su formulisale stav da su samo neka svedočanstva vaskrsenja imala autoritet. Pravoverni su isticali Matejevu priču po kojoj je vaskrsli Isus objavio da je njegova vlast sada dosegla kosmičke razmere: »''Sva vlast na nebu i na zemlji je meni predata''« te ju je poverio »jedanaestorici učenika«. <ref>Jevanđelje po Mateju 28:18.</ref> Posle četrdeset dana, nakon što je izvršio prenošenje vlasti, uskrsli Isus se iznenada fizički udaljio od njih i [[Vaznesenje Isusa|podigao se na nebo]] dok su ga apostoli u čudu posmatrali.<ref>Dela apostola 1:6—11.</ref> Posle toga, kako kaže Novi zavjet, Hrist se drugima pojavljivao samo na posredniji način.
[[Elejn Pejgels|Pejgels]] zaključuje da "doktrina da se sva vlast zasniva na susretu određenih apostola s vaskrslim Hristom, susretu sada okončanom jednom zasvagda, ima ogroman uticaj na političku strukturu hrišćanske zajednice." Pre svega, kako je istakao nemački naučnik [[Karl Hol]], ova doktrina sužava rukovodeći krug na malu družinu čiji članovi drže neprikosnovenu vlast.<ref>Videti K. Holl, ''Der Kirchenbegriff des Paulus in seinem Verhaltnis zur dem der TJrgemeinde, u: Gesammelte Aufsiitze zur Kirchengeschichte'' (Tübingen, [[1921]]), II, str. 50—51.</ref> Zatim, ona govori da samo apostoli imaju pravo da postave buduće vođe — svoje naslednike.<ref>G. Blum, ''Tradition und Sukzession: Studium zum Normbegriff des Apostolischen von Paulus bis Irenaeus'' (Berlin, [[1963]]), str. 48.</ref> Ove tvrdnje ne mogu se proveriti; umesto toga, naslednici moraju štititi svedočanstvo apostola, verovati u njega i prenositi ga budućim pokolenjima.<ref>Campenhausen, Ecclesiastical Authority and Spiritual Power, str. 14—24.</ref><ref>E. Pagels, »Visions, Appearances, and Apostolic Authority«, str. 415—430.</ref>
== Izvori ==
| |||